Војислав Шешељ и Хорде зла (7) – Епитаф као наслов

Ако ништа друго није индикативно, а онда је то. Војислав Шешељ није оптужен једино за Косово! Баш за раздобље, кад је заиста имао значајну позицију у власти. Пише: Дани(ј)ел Симић Ко зна, можда ће и то допунити, таман кад га буду требали ослободити, јер све и да хоће, не могу га осудити на више времена […]

четвртак, новембар 27, 2014 / 08:13

Ако ништа друго није индикативно, а онда је то. Војислав Шешељ није оптужен једино за Косово! Баш за раздобље, кад је заиста имао значајну позицију у власти.

Пише: Дани(ј)ел Симић

Ко зна, можда ће и то допунити, таман кад га буду требали ослободити, јер све и да хоће, не могу га осудити на више времена од оног што је већ провео у притвору. Осим ако и он мистериозно умре.
Пошто смо те трагичке расплете већ гледали, биће да је Скелетор већ унапријед осуђен на оно што његов ултимативни кошмар: неоргиналност и друго мјесто.
Као што је Суперслоби дао титулу суперхероја и мученика, овај риалити шоу је Воји пружио прилику, да се самопрокламује у главног идеолога српског национализма. Што, као и све што Хаг производи, није истина. Он ће, без права на приговор, бити записан златним словима међу великане српске националистичке пропаганде.
Ту му нема премца.

Библиографија

За титулу идеолога, пак, фали много лекторисања, редиговања и пермутовања словаца, у његовим сабраним дјелима живодајних наслова.
У преко стотину објављених књига, они иду од учењачки безбојних: Марксистички концепт наоружаног народа (1983.), Демократија и догма, Феноменологија балканског деспотизма; преко дирљиво лирских: Пали, жари, дедињски диздаре; Пада влада као клада; Да све српско буде као земунско; до лично-персоналних попут: Главни Милошевићев политички робијаш, Гуја у недрима: Војислав Шешељ у канџама Мирјане Бобић-Мојсиловић, Шта рече, Слобо слободо?, Црвени тиранин са Дедиња, Наркоманија Вука манитога – из скупине мекших, те: Афера Хртковци и усташка курва Наташа Кандић, Лажљива хашка педерчина Џефри Најс, Енглески педерски испрдак Тони Блер, Подмукли галски пицопевац Жак Ширак, Политички ортаклук Курве Дел Понте и Курве Дел Коштунице – из скупине тврђих наслова, за сексуално слободнију читалачку публику.
Осим што су веома погодни за академску литературу, ови наслови крију и веома упитне податке, анализиране и сублимиране врло проблематичним методама, а да би их се дало сматрати научнима. Њихова функција је несумњиво пропагандна. И она је овдје дигнута на виши ниво, стварањем механизма који обезбјеђује формирање простачке ауре.
Моћног оружја, које вас приморава да у вербалном дуелу будете непрестано свјесни, како се излажете могућности да ваше име, уз епитет курва, педер, пудлица, тиранин, наркоман; буде заведено у каталогу Народне и универзитетске библиотеке Републике Србије. А онда то на интернету нађе неки Обершал, и закључи да вам референце нијесу погодне за његов рад…
Ипак, треба бити поштен и рећи да ти наслови прелазе у домен ласцивног, тек након што му је власт Зорана Ђинђића три године (демократски) онемогућавала готово било какво јавно иступање; а онда и замолила Хаг да га склони са политичке сцене, надајући се да ће радикали дијелити судбину Суперслобиних социјалиста.
Ту је Војо, насловима, испољио типично понашање за мачку сатјерану у угао.

50% + твој сан

Шешељ је изразито амбициозна личност, врло сујетног и предводничког карактера, који гради на неодмјерено агресивном и храбром наступу. Родио се, одрастао и формирао, у изузетно суровим условима. Према њему нико није исказао самилост, тако да је ни он не пружа другима.
Управо та психопатска неосјећајност и простачки наступ, узрок су што он и његова партија никада нијесу добили тих недосањаних 50% + твој глас. Странка се не одриче вође, као СДС Караџића, па њена снага остаје искључиво на коалиционом нивоу. А како с њима нико не смије у коалицију, све се то претвара у политичку онанију, са перспективом лаганог пада процентуалне ерекције на изборима.
Од тога вожд, који би то уживо у програм назвао дркање без свршавања, добија тужну судбину неваспитаног Прометеја. Робијајући и у Брозовом, и у Суперслобином, и у људскоправно-демократском режиму.

Што ли сам све ово писао?

Ако ни због чега другог, због тога ми није криво што сам бацао гланц по типковници. Поготово ми се сад ови документаристички дијелови чине битним, јер је, осим на Б92, и на простору Дејтонске Долине Плача, проматрање суђења др Воји значајно ограничено и девалвирано.
Уједно, нема бољег начина да се отјелотвори атмосфера са суђења госн. Војиславу, те дочара његова личност и начин размишљања уопште; него да вас се злоставља читањем овог чланка. На којем истрајавате само из једног разлога – да би видјели има ли краја?
Е, па надам се да сам до сад бар нешто рекао о командиру хорди зла, који никада није досегао да постане командант. Јесте да његова Идеологија српског национализма има 3.378.634 словна знака, док моја скрибоманија поводом скрибомана посједује свега тричавих 47.384. Ипак, ако сте искрено, отвореног ума и без прескакања, прочитали до овдје; онда – аферим.
Зрели сте за вјештака тужилаштва у Хагу.
(крај фељтона)
28.12.2007. Објављено на Фронталу 2011-06-19


Оставите одговор