Војислав Шешељ и Хорде зла (6) – Говори Пола Кагамеа

У прошлом наставку Дани(ј)ел Симић тражи да пробате један тв-канал гледати читав дан. Сада ту настављамо. Баш код нигер-кордофанских језика. Пише: Дани(ј)ел Симић Када неко у систему гдје својим очима, у пракси, гледа механизме сепаратизма, сецесије, грађанског рата, агресије страних војних савеза у корист једне стране, те њихове производње језика, нација, неиманентних филозофских и друштвених […]

недеља, новембар 23, 2014 / 08:11

У прошлом наставку Дани(ј)ел Симић тражи да пробате један тв-канал гледати читав дан. Сада ту настављамо. Баш код нигер-кордофанских језика.

Пише: Дани(ј)ел Симић

Када неко у систему гдје својим очима, у пракси, гледа механизме сепаратизма, сецесије, грађанског рата, агресије страних војних савеза у корист једне стране, те њихове производње језика, нација, неиманентних филозофских и друштвених система; смогне снаге да одгледа један сателитски канал из неке земље Запада од јутра до мрака без прекида, у стању је написати научни рад. Не мора бити социолог.

Но, рад би му био опасан. Финасијери антропоморфа попут Обершала, нашли би да рад може извршити изузетно неповољан утицај, уколико би дошао до преводилачких слушалица њихових, западноевропских пролетера.

То је једини разлог, зашто људи из Србије не могу без виза путовати у земље Четвртог Рајха. Сви морају проћи филтер, по кључу визних олакшица, гдје требају донијети потврду да им ни један предак није убио Турчина у Првом српском устанку.

Нови нараштај непослушних

Треба спријечити да њихове грађане на улици сретне неки осамнаестогодишњи Шешељ, па вршњацима из Баварске објасни пар хипотетичких паралела. Нпр. зашто национална мањина на Косову има право на отцјепљење, а констутитутивни народ у БиХ, нема право да се раздружи?

У причу о оружју за масовно уништење или угрожености људских права, вјерује још једино Садам Хусеин. И држаће нас без виза, док (финансијски) не затру сваку озбиљну интелектуалну опозицију свом хегемонизму.

То је једино логично, економско образложење, за такву политику. Наравно, уколико тамошњи весељаци не желе да проширену листу визно прокажених (БиХ, Албанија, Македонија), објасне тиме, што у тим земљама живи најзначајнији број територијално повезаног, и већ вјековима присутног становништва исламске вјероисповјести у Европи; а они имају већ доста проблема са својим Алжирцима у Француској или Турцима у Њемачкој?

Обашка што ти исти припадници мањина, не вјерују у карикатуристичку слободу говора.

Визу за зубе

Него, не смије се тако причати пред странцима. Кажу ми овамо преко рамена. Оде виза у неповрат. Тако је један мој колега отишао на годину дана међу англосаксонце, и за тему рада узео како су све одлуке наметнуте са стране, заправо лоше одлуке за БиХ.

Када сам га добио на читање, схватио сам да је њима тамо ваљда императив да некога цитираш. Што више, то боље. У мом селу, када неко напише такав рад, то се зове неинвентивност.

Ако је неко дипломирао, а и даље се залуђује писањем радова на друштвене теме, онда је ваљда логично да је прочитао лектиру. Нема потребе да се труди нагласити то тако, што нешто каже својим ријечима, а за нешто цитира ауторитет. Анализа књижевног дјела на нивоу препричавања, ограничена је на основну школу.

Теорија цитатности

Истраживање је намијењено откривању до сада нерасвијетљеног, методичким поступком утврђеним на почетку рада. Уколико се наводи туђи податак, јер немате времена, пара, или потребе да сами обавите истраживање, онда наведете дјело гдје сте то нашли или онога ко је истраживање направио.

Ако, пак, кажете нешто што је већ неко други рекао, а не наведете да је то он урадио прије, постоје само двије могућности.

А. Украли сте, а пошто је та мисао врућа и недвосмислено револуционарна, већ ће се наћи неко оштећен за интелектуалну својину и тужити вас. Ментори, те комисије за магистарске и докторске радове, управо и служе да се то, и сљедећа тачка, не дешавају.

Б. Открили сте топлу воду. Ако вам се то уз доказе предочи, имате обавезу да то јавно признате, како вас не би неправедно прогласили за најсјајнији ум човјечанства.

Чему прављење само другачије напабирчених хрестоматија? Уколико сте, као мој другар, ипак присиљени цитирати којекакве визне ауторитете; има ли онда смисла наводити Италијане, Шпанце, Норвежане? Ако се око нечега потпуно слажем с њим, то је да човјек са стране, не може бити већи стручњак од домаћег. Поготово да предлаже, или, што је, нажалост, чешће; наређује шта треба да се ради у будућности.

Осим ако нијесмо инфериорнија раса у односу на грађане Четвртог Рајха?

Хутуи Тутсе или Тутси Хутуе?

То је исто као да мене, који немам појма о нигер-кордофанским језицима, унајмите да анализирам говоре Пола Кагамеа. Е, па то је!

Ко је тај?

Код нас је квиз питање, ко је уопште кога убијао. Хутуи Тутсије или Тутси Хутуе? Камо ли да нам се да у власт, да одлучујемо ко је ту добар, а ко лош. Мени би, за почетак, пало на памет како су усљед недостатка хране и обрадивих површина, у Руанди 1975. године прво побили слонове, па су се тек онда побили између себе.

Или већ ко је ту испао зао по Обершаловом мишљењу. Углавном, 125 одраслих слонова је убијено, 26 младунаца је протјерано у избјеглиштво. Па ви сад видите даље, гледе раста ушију и носева у оваквим друштвенополитичким околностима.

Могуће је, можда, и да неко сакупи податке широм свијета, па да онда из њих извлачи неке опште податке, релевантне за питања ратне трауме. Но он, и поред све добре воље, не може саставити упитник на прави начин, ако се није бавио истраживањем на терену. Ако зна шта је ратна траума само из уџбеника.

Интелектуалци су добри за чишћење септичких

Има ту једна занимљива анегдота. Не знам је ли градско предање или урбана легенда, али сматрам да нема потребе да наводим извор:

Довели људе у логор, рецимо нацистички. Одмах су редом прозвали зидаре, пекаре, кројаче, браваре… и одвели их на рад. Остала једна невелика група људи, коју нико није прозвао. – Шта сте ви? Питају господари. – Ми смо професори. Одговарају робови. – Е, одлично. Узмите те канте, идете чистити септичке јаме.

То је смисао овог судског процеса. Оно што се у једној средини сматра заслужним академским грађанином и борцем за свој народ, у другој се сматра Шешељем којег треба осудити и ликвидирати.

Узајамно-повратно хохштаплерство

Нема то никакве везе, што је предметни случај поводом колеричног екстроверта, с навикама да потеже пиштољ и потура коре од банана. Псује, пљује, удара, полива водом, пријети и вријеђа.

Не суди му се због тога!!!

А и да је тако, тужитељка Дал се показала као ништа мања хохштаплерка од Шешеља, прекидајући његову другу туру хваљења Чавеза, приговором да толико гласно говори, да не чује превод у слушалицама. Затим је допунила питање свједоку/вјештаку, који дан раније никада није видио Шешељеву књигу Идеологија српског национализма, али који сад пристаје да анализира њене поднаслове.

Стручњак.

28.12.2007, Први пут објављено на Фронталу 12. јун 2011.

(наставља се)



0 КОМЕНТАРА

  1. То је једини разлог, зашто људи из Србије не могу без виза путовати у земље Четвртог Рајха. Сви морају проћи филтер, по кључу визних олакшица, гдје требају донијети потврду да им ни један предак није убио Турчина у Првом српском устанку.

    зајебано 🙂

Оставите одговор