Влаховићу друга награда за карикатуру на конкурсу у Канади

Београдски карикатуриста и илустратор Југослав Влаховић освојио је другу награду на великом међународном конкурсу који организује Канадски комитет за слободу медија у Отави.

Награда укључује новчани износ од 750 канадских долара и признање-сертификат Канадске комисије за УНЕСКО.

То је највећи Влаховићев успијех у Канади и најбољи пласман било ког карикатуристе из Србије и бивше Југославије који редовно учествују на овом престижном свјетском конкурсу, ове године приређеном једанаести пут.

Југослав Влаховић награђен је за троделну карикатуру на конкурсну тему „Викиликс и његови креатори: негативци или хероји?” урађену његовим препознатљивим цртачким стилом који деценијама његује као карикатуриста и уредник илустрације магазина НИН.

На карикатури је приказана људска рука која најприје држи лупу увећавајући око, други пут симболично Интернет слово-знак @ (ет), неодвојиви дио Интернет адреса и корисничких имена, а трећи пут полицијске лисице.

Оригинална, минуциозна (тачкаста) техника, метафоричност, надреализам израза, актуелност и ауторска храброст само су неке од одредница које Влаховића сврставају у сам врх некадашње југословенске и данашње српске, али и свјетске карикатуре.

Од најугледнијег домаћег признања за карикатуру „Пјер” које је добио још 1977. године Влаховић је освојио бројне награде на домаћим и свјетским конкурсима, имао 70 самосталних изложби и објавио девет књига карикатура.

Југослав Влаховић (62) је редован професор на Катедри графике књиге Факултета примењених уметности у Београду,

Другу награду у Отави Влаховић је освојио у конкуренцији више од 700 карикатуриста из цијелог свијета док је прву добила Италијанка Марилена Нарди за портрет оснивача „Викиликса” Џулијена Асанжа на којој је умјесто увета такође велики симбол @(ет).

Тридесет најбољих карикатура изложено је данас на свечаности поводом свјетског Дана слободе медија у Националном умјетничком центру Канаде у Отави.

Изложба названа „Слобода изражавања у широким цртама” путоваће широм земље, од Атлантика до Пацифика, у градове који су чланови Канадске коалиције за борбу против расизма и дискриминације.

Свјетски дан слободе медија установљен је 3. маја 1991. године када је на конференцији УН у намибијском граду Виндхуку усвојена Декларација о слободи медија која је цензуру прогласила грубим кршењем људских права.

На тај дан широм свијета пажња се указује се на гушење слободе медија нарочито у земљама са репресивним режимима, али и на све опасности, укључујући и смртну, са којима се суочавају новинари да би прибавили и објавили информације.

Прошле године 87 новинара је убијено, а 51 је киднапован, док је више од хиљаду медијских посленика, укључујући и карикатуристе, било изложено физичким нападима и/или пријетњама насиљем.