Влада плаћа пенале због раскида уговора о градњи ХЕ на Врбасу

Уговор о концесији за изградњу двије хидроелектране на Врбасу између Владе Српске и предузећа "ХЕС Врбас” након десет година је раскинут. Због непоштовања уговора о изградњи ХЕ Крупа и ХЕ Бања Лука – ниска, Влада ће морати да плати пенале. Правни заступници ХЕС Врбаса, за АТВ потврђују да ће Влади упутити одштетни захтјев, али још […]

понедељак, октобар 5, 2015 / 09:26

Уговор о концесији за изградњу двије хидроелектране на Врбасу између Владе Српске и предузећа "ХЕС Врбас” након десет година је раскинут. Због непоштовања уговора о изградњи ХЕ Крупа и ХЕ Бања Лука – ниска, Влада ће морати да плати пенале.

Правни заступници ХЕС Врбаса, за АТВ потврђују да ће Влади упутити одштетни захтјев, али још не откривају колико новца ће тражити на име изгубљене добити.

“Након дугогодишњих преговора, реализација наведеног уговора и изградња планираних хидроелектрана је ипак изостала. Закључени Уговор о концесији је био на снази све до 29. септембра 2015. године, када је ХЕС Врбас а.д. Бања Лука упутио Обавјештење о раскиду закљученог Уговора о концесији”, потврђено је из Адвокатске канцеларије “Барош”.

Одштетни захтјев са прецизном сумом на адресу Владе требало би да стигне за 10 до 15 дана. До тада би, поручују из адвокатске канцеларије “Барош” вјештаци требало да процијене насталу штету. Још 2005. године, када је тадашња Влада признала да је уговор о концесији непроводив, из ХЕС Врбас тада су говорили о одштети од најмање 130 милиона евра.

” Она не може бити мања у сваком случају, ја, кажем, нећу да говорим о томе намјерно, јер то су озбиљне цифре и иза њих мора да стоји струка и институције и тако даље”, рекао је Немања петкови. директор ХЕС Врбаса.

У Влади Српске само су дјелимично упознати да уговор са ХЕС Врбас више не важи. Из кабинета премијерке Жељке Цвијановић поручују да ће у понедељак провјерити да ли је обавјештање адвокатске канцеларије “Барош” међу примљеном поштом.

Из кабинета министра енергетике Петра Ђокића, који је на службеном путу, поручују да знају да уговор о концесији више не важи, али кажу, када прочитају обавјештење, знаће више детаља о посљедицама раскида уговора и губицима. Зато је за Центар за животну то добитак. Успјели су, кажу, да сачувају нетакнуту природу и спријече штетне утицаје које би хидроелектране имале на околину.
” Сада јесте питање шта ће бити даље. Та адвокатска канеларија је изашла с информацијом да је уговор раскинут, али Влада још није изашла с том информацијом и што је још важније шта ће бити реперкусије тј. на који начин се изашло из овог пројекта тј. да ли ће по ко зна који пут грађани морати да плаћају за грешке они у институцијама власти”, рекао је Миодраг Дакић из Центра за животну средину.
Уговор о додијели концесије вриједан 165 милиона евра са представницима конзорцијума ХЕС Врбас 2004. године потписао је тадашњи премијер Драган Микеревић. Само годину касније пројекат је постао непроводив, када је под притиском скоро 20.000 грађана Бањалуке који су потписали петицију, Скупштина Града донијела одлуку да се противи потписаном уговору о концесији.

Влада је нудила могућност изградње само једне хидроелектране, на шта концесионар није пристао. Како током протекле деценије нису успјели да нађу прихватљиво рјешење, уговор је раскинут, а из ХЕС Врбас поручују да се не повлаче из пројекта, већ да ће о одштети покушати да се договоре са Владом. Не успију ли ни ти преговори, покренуће арбитажни процес против Српске у Женеви.



0 КОМЕНТАРА

  1. Доказ удруженог злочиначког подухвата око свих концесија на хидропотенцијале је и овај случај око ХЕ Врбас.

    Више година тражимо да се формира стручна комисија која ће испитати све концесије са правног, еколошког и економског гледишта.

    Сигуран сам да и овај уговор има тзв.рупа у Закону, те да је ништаван сам по себи на штету концесионара, као и свака друга концесија.

    Нема ништа поштено и људско у било којој концесији од рата, до данас, то животом гарантујем, знам добро какви су људи одлучивали и лобирали за тај удружени злочиначки подухват.

    Говорили смо о томе да су концесије добили лихвари блиски власти 2004 и 2005 године,да су наставили ови истим путем себе уклапајући у то,знам да су топретежно људи који никад нису имали намјеру градитити,него продати концесије, примјер продане концесије је сада актуелан на ријеци Гвозни у Миљевини, општина Фоча.

    Видјели сте сви на телевизији ових дана како изгледа онај злочин, грађани су се побунили јер никакве користи неће имати,а уништени су путеви,шума, искасапљена прелијепа природа са могућности одрона, клизишта и поплава у саму Миљевину која је два километра низводно.

    Неки политичари су незадовољство грађана искористили да би то медијски наплатили(питам се да ли би то урадили да су њихове концесије, или да су њихови на власти), елем, права слика и прилика данашњег живота и стратешког размишљања о животу грађана и контролисаног коришћења природних ресурса за одрживи развој.

    Недалеко од тог мјеста је НП Сутјеска јер Гвозна истиче са обронака Зеленгоре, као и ријека Сутјеска и Хрчавка.

    Замислите катиле да нисмо зауставили злочин у националном парку, шта би горе урадили са пет таквих централа од којих само концесионар и политичари који су за паре дали концесије имају користи, а за сва времена би уништили најљепши национални парк у Европи.

    МОГУ САМО ПОРУЧИТИ ДА ЋЕ, АКО СЕ МИ БУДЕМО ПИТАЛИ, СВЕ КОНЦЕСИЈЕ БИТИ ПОНИШТЕНЕ КОЈЕ НИСУ ПОЧЕЛЕ РАД.

    ОНЕ КОЈЕ СУ ЗАПОЧЕТЕ ЋЕ БИТИ ПРЕИСПИТАНЕ И НАСТАВЉЕНЕ САМО НА ЧИСТИМ РАЧУНИМА ОД ЕКОЛОГИЈЕ, ДО ЕКОНОМИЈЕ.

    ЏАБА СУ ЗАПОЧИЊАЛИ, ЗНАМ ДА СТЕ ТО УРАДИЛИ МИМО ЗАКОНА, КАО ШТО ЈЕ СЛУЧАЈ СА ИЗВОРОМ САНЕ И ДРУГИМ.

  2. “Уговор о додијели концесије вриједан 165 милиона евра са представницима конзорцијума ХЕС Врбас 2004. године потписао је тадашњи премијер Драган Микеревић.“

    Штаб телаука је у изванредном засједању. Само је једна тачка на дневном реду:
    “Како убиједити дуњалук да је за потписивање ове концесије крив Додик?“

  3. симо,

    то је тачно,треба свако да одговара за своје злочине према народу и држави, али шта ћемо са преко 90 концесија које су незаконито додијелиле те бивше власти за вријеме Микеревића и Букеиловића, а не поништи их нова власт, напротив.

    Што се не формира комисија 2006 године, поништише све концесије, или се направише нови уговори у складу са законом, тамо гдје су се евентуално испунили еколошки и економски услови?

    Што се неке зауставише као нпр. на Угру, па се после уклапања битанги дозволи десет пута веће зло после двије године?

    Што дозволи Сребренка од 2010 године и министарка из Стракне за БиХ прије ње,што дозволише да се уништи највећи и најљепши кањон Републике Српске зарад интереса неколико људи?

    Што бар оне не сташе као хумане жене у одбрану националног блага?

    Само монструм мож дозволити да се уради народу и природи оно што је урађено Угру, што се ради на извору Сане, или што се тренутно ради на ријеци Гвозни у непосредној близини НП Сутјеска, зар не?

  4. Што дозволи Сребренка од 2010 године и министарка из Стракне за БиХ прије ње,што дозволише да се уништи највећи и најљепши кањон Републике Српске зарад интереса неколико људи?
    ———————-

    Откуд уопште и помисао да је Сребренка ичим мотивисана да брани интересе Републике Српске!?

  5. славија,

    колико год ја био у праву по питању очигледног (не)намјерног пропуста Голићке и других да се дозволи онај ужас на Угру, на Сани, или ријеци Гвозна,моја вјера ми налаже да поштујем сваку другу вјеру, чак и да будем много флесибилнији и обзирнији према другим, што практично читав живот радим.

    Али, исто ми тако савјест и родитељска одговорност налаже бескомпромисну борбу, значи што се мене тиче, нека одговара свако коме се докаже злоупотреба службеног положаја по питању злочина над природним ресурсима,неће припадност вјери ту ником помоћи, према таквим ЗОРА и Лазаревић имају нулту толеранцију.

  6. Поново долазимо до проблема званог “Јебали би се, ал’да им не уђе“.

    Проблем је што су тадашња СДС влада, и на Фронталу многохваљени Букејловић и Ценићна, давали концесије без икакве јавне расправе.
    Евентуална штета која ће при том наступити је директна посљедица таквих одлука, а телалук подсјећам да се за суму о којој се говори (130.000.000 евра) може купити четири хиљаде и триста кила (4300 кг) злата.

    Ђе је Мехтић да покрене Тужилаштво због овога. Или ће нас телалук убјеђивати да је Додикова кила злата коју није украо од народа, него добио на поклон, тежа од 4,3 тоне злата.

  7. У праву си Симо, али што се десет година овај случај држи под тепихом?

    Ево примјер покушаја злочина у НП Сутјеска, под притиском су заустављене радње на изградњи тзв. мини-централа, али је влада повукла приједлог еколога да се у складу са Законом раскину концесије у Скупштини.

    Зашто?

    Неко је добио паре за те концесије у влади и бившој комисији за концесије, сад не смију да их пониште, што је индиректно Голићка и признала.

    Формирана је и нова комисија, која мисли да ће узимати паре за нове концесије.

    Ево им порука:
    „Нема пара, има да радите на ревизији додијељених концесија, иначе ћете добити 50.000 потписа у наредним мјесецима од стране грађана за вашу и смјену владе“.

    Оних шест хиљада потписа сакупљених за два дана око Сутјеске, доказ је колико се може сакупити потписа у свим општинама Републике Српске, па ви изволите.

    Само изазовите господо из нове комисије за концесије, слушајући налоге лопова из владе?!

  8. Нормално је да одговорна влада не смије тек тако прекидати уговоре које је нека претходна неодговорна влада потписала.

    Изгледа да у главама неких људи још није сазрело схватање да смјеном неке владе овој другој остају обавезе.

    Глупи телалук фура ту причу. Гдје се год појави проблем одмах се утврди да су ту дебело упетљани СДС прсти.

  9. И још нешто Рибар.

    Нису саме концесије зло по себи. Ја сам убијеђен да се у НП Сутјеска може помирити производња струје, еколигија и туризам. Са добро осмишљеним пројектом те инвестиције би поспјешиле развој туризма у том дијелу БиХ.

    Ништа не треба априори одбијати јер је енергија потребна народу и држави. Када се води јавна расправа треба се разговарати о конкретном пројекту.

    Међутим, код нас је то немогуће јер се прво гледа ко је поднио захтјев, па се на основу тога заузима став. Квалитет пројекта ту није битан.

    Ево примјера. Када се ономад повела расправа о никловању Вишеграда сви који су били против Додика подржали су Којића и никловани лоби.
    Остали су били против само зато што су за Додика.

    Само за себе могу гарантовати да сам био против никловања из разлога што бо то била еколошка бомба.

  10. симо,

    немој опет около.

    Што ниси фино предложио да Лазаревић преузме комисију за концесије, да се у комисију убаце стручњаци из области екологије, природних наука, грађевинске и електротехничке струке, па да видиш како се за два мјесеца подноси аргументован извјештај о свим досадашњим концесијама.

    Видио би онда да ли је ова влада могла раскинути најмање 2/3 незаконитих концесија, а за све остале направити анексе уговора са којим ће бити задовољна превасходно држава и општина гдје је концесија, наравно и инвеститор, јер му се више исплати узети понуђену добит због уложеног труда, него на више дозвољених начина забранити рад, па нека плаћа рате кредита, ако има одакле.

    Тако треба да ради озбиљна држава, односно влада и комисија за концесије, зар не?

  11. рибар, 05.10.2015. 16:42:05

    “Што ниси фино предложио да Лазаревић преузме комисију за концесије, да се у комисију убаце стручњаци из области екологије, природних наука, грађевинске и електротехничке струке, па да видиш како се за два мјесеца подноси аргументован извјештај о свим досадашњим концесијама.“

    Како ћу те предложити када сам те овдје данима молио да објавиш програм, постављао ти питања? Ниси хтио ни на једно одговорити. Ти си хтио бланко подршку, на невиђено. Код озбиљних људи то не иде тако.

    Даље, комисија осим водотокова има и значајније ресурсе о којима ти немаш појма. Није све екологија. Има ту и економије, политике, стратегије …

    И треће, најважније, како могу предложити некога ко би сву власт дао Ненаду Стеванићу. Тим својим позивањем Стевандића у странку, осим што се понижаваш, губиш подршку и оних који сматрају да Стевандић не може донијети ништа корисно РС, осим што му се деси нека колатерална штета (СДС) која и мене обрадује.

    На крају четврто. Како ти се зову стручњаци екологије, природних наука, грађевинске и електротехничке струке које би ти предложио?
    Даље, заборавио си навести економисте, правнике, геологе, рударе, археологе, спелеологе, ихтиологе, биологе… што довољно говори да ти о овоме имаш само дјелимична знања, а када би све ово знао, онда странку неби нудио Стевандићу него Сими Орозу.

  12. симо,

    око права комисија већ има члана, двије деценије радим на имовинско правним односима, природне науке подразумијевају све твоје побројано, за економисте је лако.

    Да ли ти мене зајебаваш, или стварно мислиш да ја не знам шта је посао комисије за концесије?

    Што се тиче , он је једини на располагању као посланик, значи да сањим постајемо парламентарна партија, као што је са Холи ОРАХ у Хрватској, наравно ту је и садашњи почасни предсједник професор Кустурица,видјећеш на крају да ће обојица и преузети ЗОРУ, ти ћеш ту савјетниће чак и помоћи.

    Што се мене тиче лако је,важно је да ЗОРА постане парламентарна партија,знаће се некад ко је ту причу покренуо, свакако би једног дана неко други био предсједник.

    Ја знам колико вриједим, знам колико вриједи моја прича и програм, свакако ако добијемо шансу ту ће радити велики тим.

    Биће ваљда и за мене мјеста, ако ништа бар да очистим 100% Српску.

  13. Да би сачувао развојну предност Запад је одлучан да спријечи свако својинско напредовање, ма гдје се оно појавило. Сва су настојања да се остатак свијета гурне у својинску историјску прошлост, намећући му ретроградне својинске облике, који ће га економски уништити и учинити зависним од Запада. То је управо основа концепта глобализма који се тако упорно проводи.

    Прије око 150 година свијет је сасвим другачије изгледао. Бавило се пољопривредом, мало занатством, а још мање индустријом. Живјело се у сиромаштву скоро једнолично на цијелој планети. Разликовања у развијености су била свега 1 : 3. Тамо гдје је било више земље, шуме и воде живјело се боље, што се углавном односило на Европу.

    Индивидуална приватна својина није дозвољавала нека значајнија развојна помицања, чак и у дугим временским периодима. Вријеме је пролазило, а живот као да се није мијењао. Дјед и унук су живјели скоро на исти начин. Живјело се у складу са природом, углавном на поштовању биолошког ланца репродукције у пољопривреди. Отпад од сточарства (ђубре) био је храна за ратарство, воћарство и слично. Многа природна богатства су била до краја неискориштена (рудна богатства, воде и слично).

    А онда је, скоро случајно, дошло до једног од највећих открића које ће промијенити свијет. Умјесто дотадашње индивидуалне откривена је колективна приватна својина. Бродове, које су градили појединци, били су мали и често су се губили у таласима океана, превозећи робу и путнике између Европе и Америке. Да би се дошло до великог брода било је потребно финансијско удруживање бројних појединаца. Тако се стигло до првих дионичких друштава која ће касније бити носиоци развоја крупних прије свега индустријских предузећа са својим изузетно повољним економским резултатом. Запад је нагло почео да измиче у развоју остављајући иза себе остатак свијета на све већој удаљености. Данас су те разлике 1 : 80.

    Остварене су огромне концентрације капитала са мултинационалним компанијама које су надвисиле државе и створиле свјетски корпоративни капитализам. Разорен је досадашњи развојни образац у којем су државе и синдикати успијевали да усаглашавају социјални са економским развојем. Повећање социјалних и регионалих разликовања у огромном је порасту што пријети несагледивим нестабилностима и кризом.

    Необуздана похлепа великих завршава у огромној агресивности према природи. Убрзано се исцрпљују природна богатства на једној уз неспутан раст загађења на другој страни. Раст оскудности природних богатстава у кругу развијених подстиче их на остваривање свеколике агресивности према другим дијеловима свијета. Како би се обезбиједиле потребне сировине за све моћније индустрије које раде за све шира тржишта. Смишљају се све успјешније методе заробљавања. Како би се цијена заробљавања смањила, а њена сигурност повећала.

    Стигло се до изузетног глобалистичког остварења којим се врши куповина домаћих влада које преузимају терет заробљавања властитог народа. У источноевропским земљама куповине се остварују углавном увођењем влада у криминалну приватизацију. Стабилизација, приватизација, либерализација као три стуба глобалистичког концепта заробљавања, свој први ослонац налазе управо у приватизацији. Намећући приватизацију продаје, и на тој основи уводећи у привреду ретроградну индивидуалну приватну својину, руши се и уништава домаћа привреда. Стичу се могућности за провођење додатних мјера уништења садржаних у стабилизацији и либерализацији.

    Уништена привреда, са осиромашеним народом и са својом издајничком владом, која је окренута властитом криминалу, а не добробити народа, креће у прекомјерна задуживања. Безгранична финансијска допремања безвриједног новца брзо доводи земљу у потпуну финансијску зависност када је приморана да испуњава захтјеве стабилизације који стижу са стране Свјетске банке и ММФ. Захтјев се односи на смањење потрошње што земљу доводи у још већу кризу. Јер, напријед у развој се не иде са смањењем него са повећањем потрошње. Наравно да захтјева за повећањем инвестиција нема у стабилизационом програму нема.

    Таква, приватизацијом уништена привреда, оптерећена прекомјерним дуговима, високо дестабилизована високом административном потрошњом, на основи либерализације тржишта, излаже се немилосрдној конкуренцији моћних са Запада што води потпуном економском уништењу мање развијених, посебно малих народа.

    Да је глобализам пројекат заробљавања остатка свијета рјечито говори и његова војна компонента. За остваривање циља заробљавања свијета није довољна само снага мултинационалних корпорација. Потребно је савлађивати отпоре и политичким и војним средствима. Потребно је обарати владе које се опиру глобализму, посебно приватизацијама продаје, као његовом првом и основном ослонцу. У случају повећаног отпора потребно је користити се и војним средствима. За ту потребу Америка је изградила огормну војску за коју мисли да је довољна да покори свијет.

    Да би дошла до огромне војне силе Америка је остварила потпуну преоријентацију своје економије. Заокрет почиње 1970. године када америчка влада, умјесто да своје буџетске и платне дефиците из 1960-тих покрива девалвацијом валуте, она креће сасвим другим путем. Одлучује се на продају својих дефицита за суфиците Њемачке, Јапана и данас Кине. Ове земље снабдијевају робама широке потрошње распрострањено америчко тржиште да би 70 % тако остварених профита, у форми куповине државних обвезница, враћало се у Америку. А Америка тај доспјели новац, око двије милијарде долара дневно, упућује у развој војноиндустријског комплекса. Неподмирена дуговања која данас у САД износе запањујућих 540 % у односу на БДП први су узрок огромне свјетске економске кризе за коју је крајње неизвјесно како ће се завршити. Посебно када се зна да је до сада највећа економска криза 1929. године избила онда када је износ неподмирених дуговања у САД износио свега 160 % у односу на БДП.
    Развојну предност коју је Запад остварио, освајајући масовну дионичарску приватну својину, сада не жели да препусти и другима. Одлучан је да не дозволи дионичарско својинско напредовање у другим дијеловима свијета. На подручју источноевропских земаља то се испољило својим веома оштрим хладноратовским приватизацијским дјеловањем. Путем наметнутих приватизација продаја остварена је индивидуална приватна својина која је до темеља разрушила и такве моћне привреде, каква је била наша (југословенска).

  14. Приватизацијски хладни рат у Босни и Херцеговини

    Рат је био одлучан и окрутан. Приватизације су заустављене у својим скоро завршним фазама. Иако у току рата није било међусобне комуникације приватизације и у Федерацији Босне и Херцеговине и у Републици Српској одвијале су се истовремено и са истим усмјерењем. Тежило се приватизацијама подјеле.

    У Федерацији Босне и Херцеговине дијели се цјелокупна имовина путем цертификата свим грађанима Босне и Херцеговине према попису становништва на дан 31. март 1991. године који су са мјестом сталног боравка на територији Федерације Босне и Херцеговине. Процес јавног уписа дионица, односно подјеле цертификата требао је да отпочне 03.07.2000. године. Да би се то спријечило „међународни фактор“ се ангажовао у свој својој снази.

    Прво се дана 28.04.2000. године амерички амбасадор жали Предсједнику Предсједништва Босне и Херцеговине на недолично понашање предсједника Управног одбора Агенције за приватизацију истичући да „самовољно кочи процес приватизације“ јер уз остало „опструише проведбу тендера о великој приватизацији“ због чега је „његова смјена требала одавно услиједити“.

    Након тога Предсједника Управног одбора Агенције за приватизацију је позвао Високи представник захтјевајући од њега да организује тендер за продају 52 (најбоља) предузећа на којем купци (углавном инострани) одређују услове продаје (цијена, начин плаћања и слично). Чак се одређује коме се мора продати. Разговор је према ријечима Предсједника Управног одбора имао приближно следећи ток. На одговор да он не може то продати јер нема законског основа, с обзиром да Закон о приватизацији предвиђа подјелу, а не продају, одговор Високог представника је био да је његова ријеч закон и да поступи по његовој ријечи.

    Одбијајући да то уради Високи представник је дана 19. маја 2000. године разријешио Предсједника Управног одбора те дужности, одузимајући му сва грађанска права, 44 дана прије него што је требала да се обави бесплатна подјела грађанима. Након смјене Предсједника Управног одбора због његовог непристајања на приватизацију продаје, Влада Федерације Босне и Херцеговине више није пружала било какав отпор Високом представнику. Продато је ових 52 најбоља предузећа, а кратко затим још 300. Привреда је убрзо пропала након чега су грађанима цинично подијељени безвриједни приватизацијски цертификати преосталог дијела привреде5.

    Приватизација у Републици Српској је, због свог већег одмицања, имала драматичнији завршетак. У тренутку њеног заустављања (1998) већ је била извршена приватизација подјеле терцијарног сектора привреде (трговина, угоститељство, занатство, саобраћај, грађевинарство). Око 850.000 грађана, колико их је било уписано за приватизацију, већ су добили (подјела случајним бројем) своје дионице у појединим предузећима (септембар 1997. године).

    За све то вријеме рада међународна заједница је водила своје интензивне приватизацијске активности. У Дирекцију за приватизацију су стизале групе експерата Свјетске банке са циљем да се „упознају“ са нашим концептом приватизације. Стизали су приједлози о ангажовању иностраних експерата, консултаната, савјетника. Довођени су представници института из иностранства, а од нас је захтјевано да пред њима образложимо наш концепт приватизације.

    Знајући да је основни задатак консултаната да се промијени концепт приватизације нисмо прихватили ту врсту сарадње. Након тога почеле су да стижу примједбе „домаћих експерата“ и посебно појединих политичких представника. Критике су биле све учесталије. На крају и сама Предсједница Републике Српске, вјероватно надајући се да ће тиме успјети да избјегне суђење у Хагу, почела је да критикује властити закон којег је сама потписала. При крају 1997. године најгласнија је била тада крајње безначајна политичка личност (предсједник партије са сва посланика) јавно изјављујући да када он дође за предсједника владе први закон којег ће укинути биће Закон о приватизацији.

    И заиста 18. јануара 1998. године, након што је завршена редовна сједница Народне скупштине, остала је група опозиционих посланика која је до јутра, у присуству Високог представника и Предсједнице Републике, именовала Предсједника Владе. Управо оног који је неколико мјесеци раније изјављивао како ће, када он постане Предсједник Владе, први закон којег ће укинути бити постојећи Закон о приватизацији. Закон је укинут, а са њим је поништено и све што је на основу тог Закона урађено.

    Намјеравана и увелико одмакла приватизација подјеле замијењена је приватизацијом продаје. Кренуло се широким путем рушења и уништавања привреде. До крајњих граница. Од партије у изумирању (два посланика) онда када је њен предсједник, као инострани намјештеник, постао Предсједник Владе и организовао приватизацијску пљачку, убрзо се отегла дуга колона присталица пљачке формирајући најмоћнију пљачкашку групацију, која себе назива партијом која, након тога непролазно остаје на власти. А предсједник те партије мијењајући улоге Предсједника Владе и Предсједника Републике врши немилосрдну распродају нашег материјалног и природног богатства. До наше потпуне пропасти уз сигурно је властиту корист која не изостаје.

    Ово само говори колико је моћан западни глобалистички концепт заробљавања народа путем криминалне куповине њихових влада. Овдје уводећи је у криминалну приватизацију.

    Приватизацијске хладноратовске замке

    Најуспјешније заробљавање се остварује погрешним концептима. Навођењем и присиљавањем домаћих влада да доносе штетне, погрешне одлуке. Да би погрешан концепт био успјешан, да би се прихватио, он мора да буде заводљив, што заводљивији. Мора да на први поглед буде позитиван, да не откривајући му задње намјере и коначан резултат, буде широко прихваћен. Да буди позитивне наде. Да се све открије онда када буде касно. Када резултат буде остварен. Ријеч је о скривеним замкама које концепт мора да садржи. Што су замке скривеније, концепт је успјешнији.

    Са становишта тих скривених замки приватизацијски концепт продаје у Републици Српској је веома успјешан. Изузетно је заводљив, са својим трагичним разорним последицама.

    Приватизацијски хладни рат који се води против Истока, гдје је и Република Српска је цјеловит процес. У средишту је приватизација продаје потпомогнута прекомјерним задуживањем, пружању подршке развоју малих предузећа, извозом демократије, посебно наметањем изборних закона и уплитањем у изборе чиме се осигурава да на власт дођу пожељни.

    Упоредо са приватизацијским уништењем привреде допрема се новац из иностранства што ствара илузију да је могуће „добро“ живјети и без привреде. Подстиче се развој малих предузећа што поново, у околностима повећаног задуживања, ствара илузију њихове успјешности. Скоро да се и не примјећује како пропада привреда.

    Двије су основне приватизацијске замке, двије основне заводљивости приватизације продаје у Републици Српској. На први поглед ради се о претежној приватизацији подјеле. Бесплатно се дијели 70 % вриједности капитала предузећа од чега 10 % припада пензијском, 5 % фонду реституције и 55 % вриједности капитала, у форми ваучера, дијели се грађанима. То је прва замка.

    Не дијели се цјелокупан него дио капитала. Тих 70 % капитала не може да доживи своју производну употребу, јер мора да чека продају индивидуалном власнику преосталих 30 % капитала. У том предприватизацијском периоду, у чекању на купца, предузећа пропадају. Постављају се партијски директори чији задатак је да „припреме“ предузећа за приватизацију. Углавном се то односило на гомилање губитака како би цијена куповине, чак и у договору са будућим купцем, била што нижа.

    У том чекању грађани као власници ваучера просто нису знали шта ће са њима. Многи су их продавали по крајње безначајним цијенама (посебно онима који су откупљивали станове). Појавили су се инвестициони фондови и дио грађана је остварио ту врсту њихових улога.

    У тој подјели и продаји је садржана основна приватизацијска замка која је уништила привреду. Заводљивост већинске подјеле капитала завршила је у његовом уништењу због чекања на продају преосталог дијела капитала. Заиста добро смишљена превара.

    Друга приватизацијска замка се односи на начин управљања дионичким друштвима. Иако је свима јасно да је на Западу, у управљању дионичким друштвима, одвојено управљачко од својинског права, што је први принцип дионичарства, овдје то није учињено. Овдје се својинско право поистовјетило са управљачким правом. Због тога су купци предузећа настојали по сваку цијену да се домогну „пакета“ дионица од 51 % што им није представљало било какву тешкоћу.

    Купац предузећа, као релативни већински власник, уједно је био управљач предузећем. Намјерно је држао предузеће у губицима да би обезвриједио уложене ваучере радника у предузеће или је остваривана куповина од инвестиционих фондова. За безначајне износе тих куповина достизао се износ од 51 % вриједности капитала предузећа када се остваривало већинско, односно потпуно управљачко право. Преузимало се и оних 49 % капитала. Тај већински власник је суверено управљао предузећем. Углавном је то завршавало у огромној пљачки предузећа путем преноса вриједности са њега на неко „своје“ или предузеће синова, кћери и слично. На крају је то завршавало у продаји остатка предузећа, онда када је оно скоро потпуно уништено.

    Није риједак случај, посебно у случају да је купац моћнијег политчког утицаја, да се код одређене банке дигне вишеструко вриједан кредит на предузеће које се заложи под хипотеку. Новац се однесе, а предузеће доживи ликвидацију под хипотекарним оптерећењем.

    Сва рушилачка снага приватизације продаје у Републици Српској заснована је на двије приватизацијске замке, на двије заводљивости. Једна је у подјели дијела, а не цјелокупне вриједности капитала, а друга у одсуству раздвајања управљачког од својинског права у управљању дионичким друштвима.

  15. @ribar

    Зар не примјећујете да су поводом 5. октобра Aмериканци ангажовали Симу Ороза да сруши велику српску коалицију, патриотски блок? Кад су вас, Кустурицу и Стевандића видјели у једној причи, одмах су одрадили пресинг да Зора не би створила патриотски блок, који би обновио Велику Србију и Мирелу Холи поставио за амбасадоровог амбасадора у Книну. Док није видио какву екипу имате, подржавао вас је. А онда је у Америчкој амбасади добио нове смјернице и избомбардовао вам его. Ништа није случајно.

  16. рибар, 05.10.2015. 15:55:03 [154730]
    славија,
    „колико год ја био у праву по питању очигледног (не)намјерног пропуста Голићке и других да се дозволи онај ужас на Угру, на Сани, или ријеци Гвозна,моја вјера ми налаже да поштујем сваку другу вјеру, чак и да будем много флесибилнији и обзирнији према другим, што практично читав живот радим“.
    ———————
    Из овога што си написао требало би закључити да Ја не поштујем туђу вјеру???
    Таман посла!
    Ја баш цијеним истинске поштоваоце сваке вјере, па према томе и госпођу Сребренку.
    Госпођа Сребренка, госпон Антон и остали управо вјерно раде у корист припадности своје вјере, чак су за то и веома добро плаћени од ових других…,ништа ја њима не замјерам, тако бих и ја радио да сам на њиховом мјесту.

    Е сад што су „ови други“ млого флексибилни и обазриви према свима осим према својима то је за неку другу причу и тему…,

  17. Nekad je ovdje bilo 2,3 ozbiljna komentatora koja su pokušavala na bazi ozbiljne manipulacije (kakvu danas sprovodi Aco u Srbiji) da donesi poneki politički poen SDS-u ali su skontali da je to postao sizifov posao i da nema efekta forsirati nešto što je nakaradno, propalo, trulo, nejako i bezidejno (čitaj SDS). I dalje tvrdim da dok se SDS predstavklja kao jedina ozbiljna opozicija to će stanje u društvu biti gore jer i pojedini lopovi „amateri“ pored ovakve nakaradne opozicije na čelu sa Mladenima ubijede narod da je njihovo mešetarenje na dobrobit društva. Smiješno ali istinito.

  18. Рибар,

    с ким ти то збориш о ботовању?

    Одавно ниси већу глупост изјавио.
    Змај је ботчина на квадрат. Човјече, јеси ли свјестан да је он на последњим изборима био на листи једне од владајућих партија. У тим унутарстраначким заврзламама су га зајебали и он због тога удара по тим владајућим. Води лични рат, а овамо прозива људе да су ботови.

    Ја јесам бот ако се тако могу назвати људи који нису задовољни са влашћу, али су веома свјесни да је алтернатива тој власти десет пута гора и неспособнија.

    Даље, ако ћемо бота дефинисати као човјека који у коментарима промовише неку странку онда си ти највећи ботоња на Фронталу.

    Нешто у задње вријеме лупаш к’о Максим по дивизији. Већ се види негативан утицај Стевандића на тебе. Тај зна и телепатски зајебати људе. Доктор је то, Рашин ученик.

  19. Уз бигера и још пар ботова овдје,ти си Симо један од главинх бранилца Његовог лоповског величанства, дезертера,ратног профитера и заступника хрватских националних интереса у БиХ. Надам се да те јако добро плаћају, јер искрено мислиш да то заслужујеш? Никола, Вама се свакако извињавам, али из контекста сте могли закључити да се то односи на ове плаћенике и слугерање режима, а не на Вас.

  20. Ја режим браним од таквих.

    Мене, од таквих као што си ти није могло запасти да одем на листу неке владајуће странке и сад си ти к’о њихов противник, а ја их кобајаги браним.

    Твоји мотиви напада и моји мотиви одбране се разликују као земља и небо.

    Ти их нападаш јер си попушио на изборима, ја их браним су ми јасни мотиви твојих напада и да си због твоје сујете спреман да поздравиш сваку невољу у коју би ти људи упали. Само зато што си попушио на изборима и што те Шукало зајебао.

  21. Не могу да вјерујем да телалук није способан да на овој теми зада јак ударац власти!?

    Какви су то шупљоглавци да их један мој коментар разјебе и не смију ни приступити теми.

    Ево да будалама помогнем. Влада Пере Букејловића јесте дала концесију, али нека се истражи ко је потписао уговор. Концесија без уговора је безвриједна. Чак ни Рибар који је правник није схватио поенту вијести.

    Сад ће послије овог телалук оплеси по власти. И нека ће, али нек’остане записано да је Симо најјачи критичар власти.

    Телалук прогања Додика због 1 киле злата, а Симо власт због 4.300 кила.

    Благо Додику док има овакву опозицију.

  22. Ja već posle sljedećih izbora očekujem situaciju sličnu crnogorskoj. Otprilike kampuju Govedarica, Mihajlica, Borenović i Mićić u parku i traže prelaznu vladu. SDS više nikad ne može pobijediti na izborima a trećeg bloka ni na vidiku(zahvaljujući opet SDS-u jer su sve razbili ko je bilo šta pokušao proglasivši ga kupljenim, papkom, krticom i slično).

  23. Змај-Небојша Личанин се потписује именом.

    Човјека сам лично упознао,вриједан и паметан човјек, родољуб, родитељ, човјек који са својом фирмом издржава 20 породица минимум.

    Лично ми је жао што није у нашем тиму,иначе, нема коме се не може наћи мана.

    Симо, Лазаревић, Личанин,ратио,Карабаја,херцика, мица, Чворовић и многи други исто желе,најкраће речено, срећно друштво, чудни су путеви господњи.

    Нису мени мрски они који опонирају другим,рецимо, нама опонирати је свакако глупост, смета ми кад се види да неки ботови немају ништа рећи кроз свој дневни задатак, него млате по тастатури мислећи да блате друге са својим телећим мозгом.

    „На сваком стадију развоја људског друштва одређене врста људи отпада“ рече мудри Енгелс.

    Наравно Симо да сам ја „бот“ са именом и презименом идеје коју заступам.

    Што се тиче концесија, скоро све су ништавне,или подложне ревизији која у најмању руку значе анекс Уговора,односно и већина њих имају добре правне разлоге за поништење, кад се боље пречешља.

    Наравно да неке концесије на било који природни ресурс имају оправдање, говорим о чињеницама.

    ОНО ШТО ЈА ТВРДИМ ЈЕ ДА НИ ЈЕДНА НИЈЕ УРАЂЕНА БЕЗ МУТНИХ РАДЊИ БИЛО КОЈЕ ВЛАСТИ, УВИЈЕК СУ НЕКО УКЛАПАО У СВИМ ВРЕМЕНИМА, ОД РАТА, ДО ДАНАС.

    Зар није тако Симо?

  24. Тачно се осјетио тренутак кад су Американци напујдали Симу Ороза на Лазаревића хотећи да у корјену сасијеку племениту идеју. Нису случајно изабрали 5.октобар. Ради за Додика, ради за Амере. Па тај има више лове него Копања!

  25. Није, шта?

    Није Личанин домаћин, нису концесије подложне ревизији, било је поштених концесија, не требају уопште концесије, ја сам бот идеје, или нисам,не желе побројани добро овом друштву, или појединци желе, ШТА?

  26. „Човјека сам лично упознао,вриједан и паметан човјек, родољуб, родитељ, човјек који са својом фирмом издржава 20 породица минимум.“

    Ја тврдим да то није тачно, да због тога што су такви на цени као „родољуби и привредници“, стање и јест такво.

  27. Ево и Биги, Симин сателит! Из ве-бе-ера америчке производње туку Лазаревићев его. А кад сам му ја сламао его, у њима је тражио савезнике. Ето, како се окрене?! Шибе од српског родољуба, џукеле једне! B-)

  28. рибар, 06.10.2015. 12:04:14

    “симо,
    ма шта ми рече?“

    Ево, ти си неки керов рибар па би требао знати да је доктор Талић из Бањалуке узео под концесију ријеке Рибник и изворишни дио Пливе. Тамо је направио лијепе објекте, запослио људе, а оно што је најважније поново у тим ријекама има рибе, обале су уређене, нема смећа, долазе страни и домаћи туристи. Никакве штете не наноси природи.

    И сад ти мени реци шта има мутно у томе ако човјек својим парама купи од сељака земљу и плати је скупље него у центру Бањалуке, растјера криволовце са обала, ако у тим ријекама данас можеш видјети јата риба …?

    Навео сам ти рибарски примјер теби близак. Ако то ниси у стању сагледати, шта ти имам писати о многим примјерима када су под концесију дати рудници, каменоломи који су позитивна прича.

    А то опет не значи да није било муљања.

    Проблем је што ти и поштене и лопове стваљаш у исти кош и очекујеш подршку од мене. И онда ја лако извлачим закључак да је твој мотив за такав став личан јер мислиш да си само ти поштен и да сам се ја огријешио што теби нисам дао комисију за концесије.

    Зато ти је Змај добар јер слично размишљате. Битна је само ваша гузица.

  29. симо,

    претјерујеш, не желим д асе качим око Талића, али се тамо неко добро уталио да би он добио концесије.

    Код мене у држави која има полудириговану привреду, ресурс, ријека Рибник би била на концесији која се зове јавно-приватно партнерство.

    Не желим да будем малициозан, али стећи онолико имовину, а платити концесију у садашњој вриједности југа 45, плус порез у висини половног голфа, за десетак година концесије бисера Крајине, мене не може оставити равнодушним.

  30. Ти си Дражене брутално дебилан.

    Ја уопште не тражим савезнике. Ти их тражиш од Вукоте Говедарице до Приједора. Мене популарност не занима. Теби је битно да је пљувач СНСД-а.

    Мени је битно да могу са ликом разговарати. Као човек.

  31. рибар, 06.10.2015. 12:24:56

    “симо,
    претјерујеш, не желим д асе качим око Талића, али се тамо неко добро уталио да би он добио концесије.“

    Ко се то уталио. Знаш, а не смијеш да кажеш. И хоћеш да будеш наки вођа за којим ће кренути народ.

    Оно што ме посебно фасцинира је узак поглед код многих који концесије гледају само кроз концесиону накнаду. Те ријеке су биле убијене и концесија их је вратила у живот. Сељаци су од продаје мале површине земље купили тракторе и прикључне машине и обрађују земљу. Уз Талића се прикачило десетине сељака који нуде сеоски смјештај и од тога живе. И могу тако набрајати до ујутру.

    А ти баљезгаш о концесионој накнади.

  32. симо,

    немој молим те,нема смисла.

    Чуј узак поглед на концесионе накнаде?

    Да ли ти то мени нешто објашњаваш, да ли стварно мислиш, или мислиш да мислиш,почео си ме подсјећати на Вукановића кад пишеш, он се исто у све разумије.

    Понекад показујеш сујету, може то да шкоди кад почнеш да објашашњаваш људима који су читав живот у привреди.

    Поготово кад почнеш да објашњаваш људима о ефектима концесија на рад и развој друштва, људима који базирају причу и програм на чињеницама које живот значе за српски и све грађане Републике Српске, значи на очувању и контролисаном коришћењу(НАРОДНИХ) природних ресурса за ОДРЖИВИ РАЗВОЈ.

    Ипак си ти човјек који читав живот само пишеш, куцаш на некадашњу чувену ОЛИМПИЈУ, или неку другу машину, данас наравно на свој, или државни рачунар.

  33. Болан Рибар,

    прво мораш схватити разлику између обновљивих и необновљивих ресурса.

    Каква је штета дати концесију за риболов?
    Каква је штета дати концесију за вјетроелектране или соларне?

    А када су обновљиви ресурси у питању, мораш разликовати двије ствари.
    Прва је када држава да концесију на угаљ или жељезбу руду које је неко већ истражио и утврдио структуру резерви. Нормално је да се таква концесија мора дебело наплатити, односно наплатити сва досадашња истраживања, увећано за степен ризика тих истраживања.

    Друга је ствар када некоме даш концесију за истраживање, па тај уложи свој новац и може се десити да му уложено не буде испативо. То је примјер истраживања нафте у Посавини. Наћи ће они нафту, али је питање хоће ли је бити довољно да се уложено надокнади.

    Код тебе је то све исто. Зато ти кажем да се ти у ово не разумијеш.

  34. симо,

    како ти знаш да је код мене све исто?

    Хајде не лупај, шта се вадиш, ниси поражен, нема потребе да дубље тонеш.

    Немој да буде:Није мајка Сима карала што се упустао у расправу о риболову са рибаром, него што се вадио?

    Ако наставиш почеће те други оправдано зајебавати, волим ја кад ти доминираш, али молим те пази!!!!!

  35. Не могу понављати Чворовићу, коментарисао сам шта таквим Симо ради на посту о МУП-у, те зашто сам га мало избацио из шина.

    Не може наша хумана и искрена прича остати без подршке разумних људи.

    Овдје нас нико биједно не напада, осим тебе и хаџи-лоје.

    Замисли ти сад себе у друштву бота из АИДА, то сигурно знам да је немогуће,али радиш исто што и он, зар не људи?

Оставите одговор