Високо образовање: УПС, НУБЛ и Бе-ел-це први у реду за акредитације

Универзитет за пословне студије – Бањалука, Висока школа "Бањалука колеџ" и Независни универзитет – Бањалука требало би да буду прве акредитоване високошколске установе у Републици Српској, јер су добиле позитивне оцјене комисије експерата. Експерти су проводили поступак провјере осигурања квалитета на овим високошколским установама. Агенцији за акредитацију високошколских установа Републике Српске слиједе додатни административни послови […]

петак, децембар 28, 2012 / 12:35

Универзитет за пословне студије – Бањалука, Висока школа "Бањалука колеџ" и Независни универзитет – Бањалука требало би да буду прве акредитоване високошколске установе у Републици Српској, јер су добиле позитивне оцјене комисије експерата.

Експерти су проводили поступак провјере осигурања квалитета на овим високошколским установама.

Агенцији за акредитацију високошколских установа Републике Српске слиједе додатни административни послови да би формално рјешење о акредитацији те високошколске установе добиле током јануара или почетком фебруара наредне године.

Директор Агенције Мирослав Бобрек рекао је Срни да ће се рјешења о акредитацији издавати на период од пет година.

"Услови које је требало да испуне високошколске установе дефинисани су европским стандардима у овој области, а који су везани за процедуре успостављања студијских програма, за поступак оцјењивања и рада са студентима, кадровске, просторне и друге ресурсе ради обезбјеђивања квалитета рада високошколских установа као и међународну сарадњу и научно-истраживачки рад у тим установама“, навео је Бобрек.

Он је нагласио да ће на основу извјештаја комисије експерата Агенција издати препоруке за отклањање уочених недостатака у раду високошколских установа у Српској.

Бобрек је додао да су оба јавна универзитета у Републици Српској у самом финишу поступка акредитације, те да би експертска комисија извјештај о испуњености процедура осигурања квалитета за ове високошколске установе могла завршити током фебруара или марта наредне године.

Акредитација, односно процес и потврда осигурања квалитета на некој високошколској установи, предвиђена је Болоњском декларацијом коју је БиХ потписала 2003. године, а која се у Републици Српској примјењује од 2006. године.

Сматра се да је акредитација први, најважнији сегмент процеса признавања диплома. Европске институције, послодавци, високошколске установе у првом кораку признавања диплома врше увид у регистар акредитованих високошколских установа.

Од укупно 21 високошколске установе у Републици Српској пријаве за акредитацију поднијело је осам, а три или четири припремају интерне акте за тај поступак.



0 КОМЕНТАРА

  1. A to govno od „agencije za akreditaciju všu rs“ je osnovano iako postoji „agencija za akreditaciju všu bih“.

    U upravnom odboru ove „rs“ je mladi Nikola Dronjak.

    Ovdje ima ponešto o spomenutim:
    http://apsurdsrpski.blogspot.com/2011/09/lec-go-dio-treci.html

    Uglavnom, ove će „akreditacije“ još malo doprinijeti da se školstvo toliko sjebe, da ga ne vrijedi popravljati (a mnogi će reći da je ono već sad u toj fazi).

    Nego, baš me zanima ko su ti „eksperti“?

  2. Matrica je uvijek ista: Iskompleksirani roditelj upisuje dijete (najčešće mentola, nesposobno za život, u fazonu „sinoc mi u separeu…“) na neki „Neđo koledž“, i to jedan od atraktivnih smjerova – kibernetika, metafizika, menadžer avio saobraćaja i sl., a onda po kupovini diplome, potkupljuje korumpiranu vlast, i uvaljuje dijete u neku od državnih institucija, gdje se pri obračunu plate uvažavaju sve njegove titule sa „Neđo koledža“, tipa najbolji na vježbama u januaru, najredovniji na predavanjima srijedom…i plata ide na 2000 KM, pa kad to pomnožiš sa nekoliko hiljada takve „divne“ djece, jasno je kako se pljačka ova naša Republika za koju se ginulo.

    Ali kad padne ova korumpirana laktaška vlast, sve će doći na svoje, i „Neđo koledži“, Aperioni, CLB-ovi i slični više neće imati smisla.

    Tržište uvijek cijeni znanje,pa neka objave podatak koliko ljudi sa završenim privatnim fakultetom radi u privatnim firmama (koje nisu tatine), ili koliko ih je našlo posao u inostranstvu. Bojim se da je broj jednocifren.

    P.S. A Bobreci i ostali eksperti ih mogu akreditovati koliko hoce, nist’ ne vrijedi…džaba ste krečili, potrebno je ipak nešto znati 😉

    Pozdrav, i svako dobro!

Оставите одговор