Винари: Влада РС уништава мале виноградаре у корист Вукоје и Анђелића

Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске одбацило је препоруке виноградара и винара РС на усвојени Нацрт Закона о вину, предлажући исти текст у форми Приједлога који ће ако се усвоји уништити мале виноградаре, оцјенили су за портал Капитал у Удружењу виноградара и винара РС.

У Удружењу оптужују Министарство пољопривреде да је отворено стало на страну двојице највећих произвођача вина из Требиња, јер само они могу себи приуштити предвиђено обавезно запошљавање прехрамбених инжењера и забрана увоза грожђа. Виноградари неће да излазе са конкретним именима који су то винари из Требиња које штити Министарство, али познато је да су на том подручју највеће винарије „Вукоје“ и „Анђелић“.

Удружење виноградара и винара се позива на Закон о вину Републике Хрватске и Закон о вину Републике Србије које су одлично рјешиле ово подручје и омогућили малим произвођачима да се несметано развијају. Закон о вину Републике Хрватске, чланице Европске уније, оставља могућност малим произвођачима да стицањем лиценци избјегну запошљавање прехрамбених инжињера и друге стручне радне снаге, која финансијски оптерећује малу производњу.

„Ниједна држава не забрањује увоз грожђа и прозводњу вина од увозног грожђа, већ забрањује мјешање увозног грожђа и вина с домаћим. У складу с ти наводимо примјер Републике Хрватске која дозвољава увоз грожђа и производњу вина и извоз таквог вина у друге земље под условом да је јасно назначена земља поријекла, а производ не смије носити ознаку поријекла из Републике Хрватске“, кажу у Удружењу винара РС.

Проблем везан за лажно означавање поријекла вина се рјешава Правилником о означавању географског поријекла вина и контролом истог, а не забранама производње.

„Након овог Приједлога закона стиче се утисак да је у овом тренутку производња вина у Републици Српској на веома високом нивоу и да је присутна хиперпродукција. Статистички подаци показују другачије стање“, кажу винари.

У Републици Српској виногради са винским сортама грожђа заузимају око 350 хектара. То је око 15% од укупних винограда у БиХ. Укупна производња вина у Републици Српској се креће од 0,5 до 1,0 литара по глави становника. Процјена је да је данас у БиХ потрошња вина око 6,0 литара по глави становника, за Републику Српску, потрошња је око 10,0 литара. Европски просјек је око 60 литара.

„У зависности од године, покривеност потреба у вину властитом производњом је од 5 до 10%. Тај податак нас наводи на сагледавање могућности да се дефицит у производњи вина умањи. У свјетлу новог Закона о вину, требало би на одговарајући начин стимулисати домаће капацитете да повећају производњу и тако повећају продуктивност што нам може донијети са једне стране отварање нових радних мјеста, а са друге стране бољи увид у квалитет вина које се налази у промету у Републици Српској“, сматрају у Удружењу.

Неопходно је да се квалитет вина побољшава заснивањем винограда препорученим сортама грожђа. У преради грожђа, субјекти који имају комерцијалну производњу која превазилази оквире малих, породичних винарија, треба бити перманентно праћена од стране квалификованих енолога. У том смислу измјене Закона требају бити стимулативне за све нивое и обиме производње.

Када је у питању присуство стручног лица за производњу, можда би, кажу винари, примјерено рјешење било да се субјекти који производе вино у количини већој од 50.000 литара на годишњем нивоу, обавежу на запослење енолога у стални радни однос. Остали субјекти у производњи су обавезни да имају уговор о надзору над производњом са стручним лицем. Ова измјена би оставила мале породичне винарије у производњи.

Поред тога, субјекти који имају одговарајуће капацитете и у стању су да прераде више грожђа него што имају сопствене производње требају бити у могућности да увезу додатне количине грожђа за прераду. То грожђе мора бити контролисано по питању количина и квалитета.

Удружење виноградара и винара Републике Српске још једном позива Министарство пољопривреде њихове захтјеве уврсте у Приједлог закона о вину.