Видовдан 1914: Пет мистерија, легенди и заблуда о атентату у Сарајеву
У вези са Сарајевским атентатом доста ствари је познато, али много њих је погрешно доживљавано или објашњавано. Ево пет детаља који су посебно занимљиви.
Годишњица брака
Неко опште мјесто у српском тумачењу гласи да је 28. јун одабран за датум посјете Сарајеву као провокација на велики српски празник. Уствари, то је била годишњица брака Франца Фердинанда и Софије. У збрканим односима на бечком двору, цар Фрањо Јосиф одобрава такозвани моргантски брак са Софи Хотек, која није била племенитог рода и двор није одобравао тај брак, толико да се на вјенчању нико од породице није појавио. Брак је лишио права наследства трона дјецу из заједнице Фердинанда и Софије (Лишио би и Фердинанда, али Фрањо није имао никог достојнијег наследника у том тренутку). Софија је остављена на нижем рангу супруге, која нема право да се појављује на јавним мјестима са супругом и да буде третирана са почастима која следују будућу владарку.
Дакле, тај дан у Сарајеву није био (само) прилика да провинцијалци виде принца, него и једина прилика принцу да у неком дијелу своје земље буде дочекан као принц у друштву своје жене.
Како је изгледао Гаврило?
Слика Гаврила Принципа по којој је глобално препознат је настала у затвору, након што је његово тијело било поприлично измучено болешћу и третманом у затвору. То се на њој и види, и он не личи на оног пркосног горштака кога је камера снимила након убиства. На њој он има браду, а на неким другим фотографијама носи брчиће, некад и краће он оних по којим га знамо.
Број метака
Непобитно је доказано да је Принцип пуцао два пута. Међутим, на Фердинандовој униформи која се чува у Бечу постоје двије рупе од метака, на нози и на грудима. Аутопсијом је утврђено да је он умро од ране на врату, јер му је метак прекинуо аорту. Треба још додати да је један метак убио Софију Фердинанд, да је рањен Поћорек као сапутник у аутомобилу и да је један метак погодио кров аутомобила. Процјена је да је у питању четири или пет метака. Откуд сви они, једна је од мистерија.
Убијена трудница
У тренутку смрти, надвојвоткиња је имала 46 година. Додуше, Софија је можда и могла затруднити, 1908. јој је умро тек рођени син, али и то би могла бити траума после које би пар одустао од нове дјеце. Нигдје се не спомиње да је била трудна 1914., и тај детаљ је вјероватно измишљен да би се додатно подвукла стравичност злочина, што је служило као оправдање за казну која треба да задеси и атентаторе и Србију.
Четник Мухамед
Једини из групе атентатора који није био ухваћен и осуђен је Мухамед Мехмедбашић. Ако нисте од оних који су одмах помислили: Како то да се баш муслиман извуче; онда сте вјероватно знали да је Мухамед био истакнути четник који је ратовао са војводом Војом Танкосићем. Прије тога, други чувени четник Мустафа Голубић га је опремио 1913. да убије аустроугарског поглавара Херцеговине и Босне Оскара Поћорека. У страху да не буде откривен у возу, бацио је отров и каму.
Након атентата на Фердинанда побјегао је у Никшић, гдје га црногорска власт хапси. Успио је побјећи у Србију и прикључио се четницима, елитним диверзантским јединицама српске војске. Након преласка Албаније, Апис му је у задатак додијелио убиство два највернија помагача Нијемаца на Балкану, грчког и бугарског краља Константина и Фердинанда. Атентат није успио, Мехмедбашић је ухапшен, али у потоњем процесу против Аписа није свједочио против њега, и осуђен је на 15 година. Непосредно након рата је помилован, живио је у Сарајеву, гдје је страдао у усташком затвору након жестоког мучења 1943.
Свакако добар текст.
По питању овог првог не бих рекао да је заблуда. Тачно је да тај дан бјеше и годишњаца брака Фердинанда и Софије, но он је то могао искористити и посјетити неки други дио царства, атрактивнији и пригоднији тој прилици. Куд баш у дистрикт?
Иначе сам Фердинанд бјеше лик склон сплеткама и подлостима, имао је више дужности у царству, наравно и јак политички утицај, његова политика бјеше усмјерена прије свега против друге политичке нације у царству, Мађара, заговарао је и реформе, и стекао бројне и моћне непријатеље и на двору и код мађарске политичке елите. Доста је оних који би порадили да се ликвидира.
Ту је и објашњење читавог низа пропуста приликом посјете Фердинанда Сарајеву.
О његовом животу остало је доста списа, био је (што и није необично) члан тајног братства, а мислим да је доста реално обрађен у одличном мађарском филму „Пуковник Редл (1985)“, и знајући све што знамо, ипак је исправно закључити (уважавајучи да је тај дан била годишњица брака) да је посјета Сарајеву на Видов-дан била ипак и прије свега провокација. Уосталом, у тадашњој БиХ Веч није успио у неким наумима, пропала је Калајева идеја о стварању бошњачке нације, Србија се у очима Беча доживљавала као „дежурни негативац“, Срби као реметилачки фактор, и то ипак јесте била провокација.
Има јоп једна заблуда, најважнија, и коју чак и неки учени Срби, додуше углавном продане душе, понекад помињу. То је да је сарајевским атентатом почео велики рат, или да бјеше повод великом рату.
И једно и друго је глупост. Велики рат није почео 28.06., него читавих мјесец касније, 28.07., сарајевски атентат није ничим итицао на почетак рата, није био ни повод, додуше бјеше изговор (а изговор је могао бити било шта) Аустро-угарској, иако је Србија испунила готово све захтјеве и постављене ултиматуме, да изврши агресију на Србију.
Нападом на Србију почиње велики рат, и то је повод великом рату, као што је повод другом свјетском рату напад Њемачке на Пољску.