Велика Британија усвојила најекстремнији закон о надзору на интернету

Велика Британија је прошле недеље усвојила закон за који критичари кажу да је "застрашујући", "опасан" и "најекстремнији закон о надзору који је усвојен у неком демократском друштву". Ријеч је о закону који омогућава британским властима масовни надзор грађана, чак и оних који никада нису прекршили закон нити су били предмет истрага.

Нови закон назван "Закон о овлашћењима истражитеља" замијенио је стару "Уредбу о овлашћењима истражитеља". Први покушај изгласавања овог закона догодио се у мају 2012., када га је представила тадашња секретарка унутрашњих послова Тереза Меј, после чега су услиједила још два пропала покушаја усвајања закона током трајања мандата претходне коалиционе владе.

Четири године касније, Тереза Меј је премијер а спорни закон је, упркос негодовању грађана, усвојен у оба дома британског парламента. Иронија је да је нови закон много гори од претходног који се нашао на удару критика пошто је Едвард Сноуден открио свијету да су америчка Национална безбједносна агенција и њен британски партнер Комуникациони штаб британске владе (UK Government Communications Headquarters – GCHQ) масовно шпијунирале кориснике интернета.

Нови закон обавезује интернет провајдере да годину дана чувају историју прегледавања интернета сваког корисника која ће бити на располагању бројним владиним институцијама. Нови закон приморава компаније да на захтјев власти дешифрују податке својих корисника, иако је нејасно како ће британске власти приморати стране технолошке компаније да ураде то.

Поред тога, нови закон обавјештајним агенцијама даје дозволу да, у одређеним ситуацијама, хакују рачунаре и мобилне уређаје грађана, и то уз помоћ телекомуникацијских компанија и произвођача мобилних телефона које закон обавезује да омогуће властима да на мала врата доспеју до података корисника (енглези користе ријеч backdoor).

Едвард Сноуден је на Твитеру нови закон назвао "најекстремнијим законом о надзору у историји западне демократије". Закон је изазвао негодовање представника Уједињених нација, свих великих британских и многих водећих свјетских удружења која се залажу за права група, као и бројних америчких технолошких компанија, међу којима су и Фејсбук, Гугл, Мајкрософт и Јаху.