Већ нам је потребна друга планета?!

ЊУЈОРК – Да би се задовољила потражња за намирницама, енергијом и другим природним сировинама већ сада би нам била потребна друга планета – упозоравају из Свјетског фонда за природу. Према истраживању Фонда, човјечанство већ годинама живи преко могућности, а током протеклих пола века драстично је порасла потрошња енергије. Настаљени су негативни трендови: У просјеку, сваки […]

уторак, април 12, 2011 / 14:07

ЊУЈОРК – Да би се задовољила потражња за намирницама, енергијом и другим природним сировинама већ сада би нам била потребна друга планета – упозоравају из Свјетског фонда за природу.

Према истраживању Фонда, човјечанство већ годинама живи преко могућности, а током протеклих пола века драстично је порасла потрошња енергије.

Настаљени су негативни трендови: У просјеку, сваки становник планете троши један и по пута више него што природа може да му обезбиједи, а у индустријски развијеним земљама та потрошња је, наравно, вишеструко већа.

Ако се настави садашњи тренд, људи ће у просјеку трошити два пута више него што им Земља обезбјеђује и, теоретски, у том случају била би потребна друга планета.

Милијарда људи нема довољно воде за пића.

Од седамдесетих година у свијету се за 30 процената смањило бројно стање 2 500 посматраних врста, у тропима је то смањење чак 60 процената?!

Затим седамдесет процената свих врста риба угрожено је због превеликог улова.

Када би површина земље била праведно подијељена и у складу са оним што природа може да обезбиједи сваки човјек имао би корисну површину од 1,8 глобалног хектара. Међутим, од седамдесетих година потрошња човјечанства у значајној мјери премашује годишњи биокапацитет Земље тако да се користе 2,7 глобална хектара по становнику. Дакле, то је један и по пут више него што природа може да обезбиједи.

У посљедњих пола вијека драстично је порасла прије свега потрошња енергије. Та потрошња убрзано расте и даље у земљама као што су Кина, Индија, Бразил и Русија.

Ипак, неки људи и даље живе раскошно. Посебно раскошно се живи у Уједињеним Арапским Емиратима гдје свако располаже са по 10 глобалних хектара (припада му, као и сваком на планети 1,8), затим слиједе Данска, Белгија и САД.

Њемачка је са пет глобалних хектара негдје у средини. На зачељу су Источни Тимор, Бангладеш и Авганистан са по 0,5 глобалних хектара.

Тако човјек већ троши за половину више биокапацитета него што је на располагању и ако се тај тренд настави човјечанству ће 2030. године бити потребна још једна планета.

При том најразвијеније земље живе на рачун неразвијених и земаља убрзаног развоја.

То се одражава и на људско окружење – у тропским крајевима бројно стање у врстама које се прате смањено је за 60 процената, у подручју умерене климе за 29.

У тропској шуми на Суматри била је постављена камера-замка која је требало да сними тигра. На фотографији се види булдожер који крчи шуму.



Оставите одговор