Важно је звати се Ник: И Британци имају официра српског поријекла

Након што су Американци изабрали новог команданта Бондстила, сазнали смо причу о Нику Дучићу.

петак, септембар 21, 2018 / 11:07

Дучић је трећа генерација српске дијаспоре у Америци, а посебна ријеткост за такав случај је да су му баба и деда са обе стране Срби, сви из Херцеговине. Чак му је и жена српско руског поријекла, а породица Дучић је привржена српској цркви у Калифорнији и активни члан српске заједнице. Славе Никољдан, двије кћеке уче фолклор и припрему српских јела, а Ник истиче да ће мисију на Косову искористити да свој српски доведе на разговорни ниво и посјети Херцеговину.

А за потпуковника британске војске, Ника Илића, чули смо прије неколико дана, када је српска и британска војска друговала у Солуну, те испратила британског амбасадора у Београду Кифа, који је положио вијенац на споменик војничког гробља на Зејтинлику.

Према доступним подацима, Илија, Илићев отац је из Далмације, тачније Буковице, из села Пађене код Книна. У другом свјетском рату служио је заједно са братом Милошем у Пађенском батаљону Динарске дивизије, којим је командовао њихов отац Стефан Илић. Сва тројица су након повлачења до Италије отишла у Енглеску.

Илија је прво био рудар у у Мансфилду од 1948. до 1956. да би се преселио код брата у Донингтон, гдје се запослио при војсци. Оженио је Љепосаву, која је са мајком дошла 1962. у Енглеску, са којом је добио три сина: Саву, који је био државни службеник, Александар је свештеник СПЦ, а Никола је постао војник. Крсна слава им је Ђурђевдан.

– Пошто сам рођен у српској породици, мој матерњи језик био је српски. Још се сјећам свог првог дана у школи, нисам знао ни ријеч енглеског! Наравно, због те чињенице морао сам да учим напорније од својих вршњака – сјећа се Илић

Након што је завршио Краљевску војну академију у априлу 1991. приступио је Британској војсци, и служио у Сјеверној Ирској, БиХ, Космету, Сијера Леонеу и Авганистану.

У биографији на сајту српске заједнице у Великој Британији наводе да је због разумијевања језика и историјских прилика током мисија у ратовима у бившој Југославији "допринио извршењу небројених хуманитарних операција, често у изузетно сложеним приликама, те био похваљен од стране Британске армије, представника УН, те вођства и Републике Српске и Федерације БиХ, што је јединствен случај”.

– Због сопствене безбједности, на Косову, као ни раније у Босни, нисам користио своје право презиме. Ипак, поставио сам себи циљ да сваке недеље присуствујем литургији у Грачаници, а трудио сам се да обиђем што је могуће више српских манастира. Сматрам да о људима треба судити на основу њихових дјела, а не ријечи.

Наводи се и да је 1994. помогао да из Сарајева изађу угрожени Срби, а да је 2000. командовао операцијом спасавања непроцјењивог блага из Цркве Светог Ђорђа у Призрену. Због тога је добио лични позив да се сретне са Патријархом Павлом, што је доживио као изузетну част.

Илић је испричао да 1993. послат у Сребреницу, гдје је током једне од акција ВРС послата информација да је потребно помоћи на хиљадама муслиманских рањеника. Рањеника није било толико, али је Орић међународне снаге користио као живи штит, не дозвољавајући им да оду, док Срби не прекину са акцијом. За то су кориштени цивили, који су били окупљени око транспортера, увијек када би покушали да крену. У излазак су кренули на Илићеву иницијативу. Он је трчао испред транспортера са заставом, будући да је због знања српског језика могао брзо реаговати уколико наиђу на Србе. Због тога је касније одликован британском медаљом за храброст.

Ник Илић говори српски, зна да чита и пише ћирилицом. Каже да је његов отац био добар учитељ.

– Упркос искушењу да се код куће говори енглески, отац је увек инсистирао да причамо на српском јер је желио да очувамо нашу баштину. Моја жена је Енглескиња, али свих мојих шесторо дјеце је крштено у Српској православној цркви и веома су свјесни својих српских корена.”

По њему је створен лик из филма "Ратници” који је 1999. награђен награфом БАФТА. Одликован је медаљом за храброст 1993. године, орденом за заслуге у служби 1999. године, а 2006. године краљица Елизабета Друга прогласила га је чланом Реда Британске империје.



1 КОМЕНТАР

Оставите одговор