Употреба страног језика мијења морал

Џули Седајви (Julie Sedivy), психолог на Браун Универзитету у Калгарију за часопис Aмерикан сајентист (American scientist) разматра питање морала и како се наш осјећај за морал мијења приликом употребе страног језика. Она том приликом каже:

понедељак, новембар 7, 2016 / 11:50

Џули Седајви (Julie Sedivy), психолог на Браун Универзитету у Калгарију за часопис Aмерикан сајентист (American scientist) разматра питање морала и како се наш осјећај за морал мијења приликом употребе страног језика. Она том приликом каже:

„Шта нас дефинише? Наше навике? Наш ’укус’? Наше успомене? Aко би ме неко приморао да одговорим на ово питање, ако би ме питао шта је то што ме дефинише и шта је срж мог бића, онда бих морала да му одговорим да је то мој осјећај за морал, моје дубоко усађено осјећање о ономе што је исправно, и ономе што је погрешно.

Па ипак, као и многи други људи који говоре више од једног језика, осјећам да сам помало другачија особа на сваком од језика којем користим – ’нападнија’ на француском, ’опуштенија’ на енглеском и мирнија на руском. Могуће је да заједно са овим разликама, казаљка на мом ’моралном компасу’ показује другачији смјер зависно од језика који користим у том тренутку.“

Психолози који проучавају моралне одлуке су све заинтересованији за ово питање. Неколико скорашњих студија се усмјеравају на то како људи размишљају о етици на нематерњем језику и на примјер како се одлуке доносе на мјесту као што је, на примјер, мјесто састанка групе чланица Уједињених нација које користе француски језик при доношењу одлука. Резултати су показали да када се људи суоче са моралним дилемама, они заиста другачије реагују када их разматрају на страном језику, него што је то случај са матерњим.

У студији из 2014. године коју је радо Aлберт Коста (Albert Costa) волонтери су упознати са дилемом познатијом као „проблем воз“: замислите да сте на станици и да воз иде према групи од људи који стоје на шинама, а не могу да се помере. Ви сте близу мјењача који ће промијенити правац кретања воза на други ред шина и тиме спасити те људе, али и убити једног човјека који стоји на другој страни. Да ли ћете повући мјењач?

Већина људи би пристала да повуче мјењач. Aли шта ако је једини начин да зауставите воз гурање овог једног човкека на пут? Људи често нерадо говоре да би ово урадили, иако је у оба сценарија једна особа жртвована да би се спасила већа група. Aли Коста и његове колеге откривају да постављање ове дилеме на језику који су волонтери научили као страни, драстично повећава њихову одлуку да гурну ову особу.

Користећи другачије окружење за експеримент, Џенет Гајпел (Janet Geipel) и њене колеге су такође откриле да је употреба страног језика промијенила моралне судове учесника у њиховом експерименту. У њиховој студији, волонтери су читали описе ситуација које су се чиниле безопасним, али би од стране многих људи могле бити оцијењене као морално проблематичне – на пример, приче у којима су брат и сестра добровољно пристали на сексуалне односе, или је неко скувао и појео свог пса након што га је ударио ауто. Они који су читали приче на страном језику су о овим радњама судили са мање строгоће него што је то био случај на матерњем језику.

Зашто је битно да ли судимо о моралности неког чина на матерњем или страном језику? Према једном објашњењу, овакви судови укључују два супротна модела размишљања – један, који је осјећај „изнутра“ и други, пажљиво одлучивање о већем добру за највећи број људи. Када користимо страни језик, ми несвјесно „потонемо“ у аналитични мод јер приликом коришћења страног језика улажемо више напора.

Aлтернативно објашњење је да се разлике у моралним судовима које доносимо појављују јер нам је матерњи језик обојен са више емотивног интензитета, него онај који је научен у академском окружењу. Као резултат, морални судови донесени на страном језику су мање вођени емотивним реакцијама које излазе на површину када користимо језик који смо научили у детињству

 

 



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *