Упеко Звиздић: Агенда је најважнији резултат овог Савјета министара

Предсједавајући Савјета министара БиХ Денис Звиздић првих 100 дана рада Савјета министара у овом сазиву оцијенио је квалитетним и конструктивним, а као најважнији резултат навео је усвајање Рерофмске агенде за период 2015-2018. година.

Прве ефекте провођења Агенде Звиздић очекује у посљедњем тромјесечју ове године, а као главни циљ навео је подношење апликације за чланство у ЕУ крајем ове или почетком наредне године.

"Са реализацијом Агенде промијениће се амбијент и БиХ ће кренути у корак са земљама региона", рекао је Звиздић и изразио увјерење да ће 2017. године БиХ засигурно постати кандидат за чланство у ЕУ.

Када је ријеч о утврђивање механизма координације, Звиздић је потврдио да би највјероватније у сриједу требало да се састане са предсједником Владе Републике Српске Жељком Цвијановић.

"Механизам координације се налази у завршној фази усаглашавања. Да ли је ријеч о данима или о седмицама, али је у фази у којој је потребно још неколико састанака да буде дефинисан и да га покушамо учинити максимално проходним и ефикасним када говоримо о вертикалној координацији. Што се тиче хоризонталне координације, то ће радити сваки ниво власти у БиХ за себе", нагласио је Звиздић на конференцији за новинаре у Сарајеву.

Он је рекао да је Економска реформска агенда коначно усаглашена и коначно је то документ иза којег могу стати и Савјет министара и ентитетске владе, као и владе свих кантона, у којем су ријешена сва ранија питања која су захтијевала одређено вријеме за усаглашавање.

Према његовим ријечима, Агенда је подијељена у шест битних области – јавне финансије, пословна клима, тржиште рада, реформа социјалне заштите, владавина права и реформа јавне управе.

"Унутар сваке од ових шест области дефинисане су врло јасне и конкретне мјере, пројекти и активности које сваки ниво власти у складу са својим надлежностима треба да реализује да би могли рећи да говоримо о кредибилној реализацији економске агенде, побољшању пословног окружења, економској стабилизацији и напретку БиХ", додао је Звиздић.

Као базне циљеве економске агенде Звиздић је, између осталог, навео строгу контролу новог запошљавања у јавном сектору, смањење јавне потрошње, реформу свих битних сектора као што је сектор здравствене заштите, побољшање пословног окружења, побољшљање радног законодавства, борбу против сиве економије и повећано запошљавање.

"У области реформе социјалних фондова говоримо о уградњи начела да социјална заштита треба да буде базирана на потребама, не на стеченим правима, а у области владавине права о усвајању свих битних стратегија, од којих су неке већ усвојене – стратегија борбе против корупције и стратегија борбе против тероризма", прецизирао је предсједавајући Савјета министара.

Он није могао да каже да ли ће бити отпуштања у јавној управи, али је нагласио да ће ново запошљавање бити под строгом контролом.

Звиздић је најавио да ће Савјет министара размотрити питање плата и накнада у институцијама БиХ, те анализирати њихов рад прије предлагања буџета БиХ за наредну годину.

Предсједавајући Савјета министара БиХ економски амбијент у првих шест мјесеци ове године оцијенио је доста позитивнијим и оптимистичнијим у односу на претходни период.

Као примјер позитивних помака навео је да је у периоду од јануара до јула производња меса повећана за 72 одсто, а извоз меса за 52 одсто, индустријска производња повећана је за 7,9 одсто, извоз за 2,7 одсто, док је увоз смањен за 0,7 одсто.

Он је најавио да ће Савјет министара и даље активно радити на свим пројектима који су у његовој надлежности, без преузимања надлежности било којег другог нивоа власти, осим када се о томе постигне договор.

"У оквиру ових надлежности можемо реализовати наведене приоритете", увјерен је Звиздић.

Говорећи о отвореним питањима са Хрватском попут границе, изградње Пељешког моста и могуће изградње одлагалишта нуклеарног отпада на граници са БиХ, Звиздић је истакао да сва ова питања треба "извући" из политике и свести на аспект струке.

Конференцији за новинаре присуствовао је и министар спољне трговине и економских односа БиХ Мирко Шаровић, који је најавио за мјесец дана потписивање на министарском нивоу документа о изградњи далековода који ће повезати Србију, Црну Гору и БиХ.

Према његовим ријечима, далеководом ће бити повезани Вишеград, Бајина Башта и Пљевља, а пројект је вриједан 67 милиона евра.

Конференцији за новинаре присуствовали су и министри комуникација и транспорта Славко Матановић, цивилних послова Адил Османовић и за људска права и избјеглице Семиха Боровац.