Унутрашњи дуг Српске већи од оног у Ефбиху

Док је цијели свијет заинтересован за исход кризе у Грчкој, код нас се избјегава сагледати стање са дуговањима, те видјети колико је оправдан страх од "грчког сценарија". На последњој сједници Представничког дома Парламентарне скупштине БиХ (22.07.) усвојен је Споразум о зајму између БиХ и Међународне банке за обнову и развој у износу од 76 милиона […]

четвртак, јул 30, 2015 / 10:08

Док је цијели свијет заинтересован за исход кризе у Грчкој, код нас се избјегава сагледати стање са дуговањима, те видјети колико је оправдан страх од "грчког сценарија".

На последњој сједници Представничког дома Парламентарне скупштине БиХ (22.07.) усвојен је Споразум о зајму између БиХ и Међународне банке за обнову и развој у износу од 76 милиона марака, од чега је ФБиХ припало 60%, а Српској 40% средстава. Истовремено Влада Републике Српске задужила се новом емисијом трезорских записа вриједних 15 милиона КМ, а само на овај начин, емитовањем трезорских записа, у првих шест мјесеци 2015. Република Српска се задужила укупно 150 милиона КМ. Задуживање трезорским записима је најнеповољније, јер каматна стопа износи 4%, док камата на кредите Свјетске банке, ММФ и других иностраних кредитора уобичајено износи око 2%.

Задуженост

Укупан спољни и унутрашњи дуг БиХ тренутно износи 11,5 милијарди марака. На крају 2014. године БиХ имала је нешто више од 8,2 милијарди спољног дуга, од чега је на Федерацију алоцирано 5,25, а на Републику Српску 2,89 милијарди марака. Стари дуг, који чине кредити узети од Паришког клуба, Свјетске банке и Лондонског клуба до 1992. године, износе 1,6 милијарди КМ или 19,65%, док на нова задужења отпада 80,35% или 6,6 милијарди марака. У послератном периоду БиХ је највише кредита узела од Свјетске банке, Европске инвестиционе банке, ММФ и ЕБРД.

Занимљиво је пратити раст дуга у последњих осам година. Од 2007. године, када је износио је 3,9 до 2012. спољни дуг се удвостручио и достигао је 7,2 милијарди марака, а у последње двије године увећан је за још једну милијарду. На сервисирање спољног дуга у прошлој години утрошено је 760 милиона КМ, од чега је Федерација издвојила 494 а Република Српска 261 милион. Упркос томе у 2014. години дуг према ино-повјериоцима увећан је за нових 809 милиона КМ, или за 10,93%.

Крпљење буџета

Занимљиво је анализирати како се троше средства која се узимају од иностраних кредитора. Савјет министара, Владе Републике Српске и Федерације БиХ значајан дио средстава троше на крпљење буџетских рупа. Од укупног износа нових кредита 53% средстава је усмјерено на реализацију инфраструктурних пројеката, а чак 35% на јавну потрошњу и буџетске расходе. Јасно је да је превелика јавна потрошња узрок сталном повећању дуга, и да је стање далекосежно неодрживо ако се и у наредном периоду настави пракса неконтролисаног повећања спољног и унутрашњег дуга како би Владе измиривале обавезе према гломазном бироктратском апарату.

Унутрашња задуженост БиХ на крају прошле године износила је 3,3 милијарде марака, а занимљиво је да Република Српска са 1,52 милијарде има скоро двоструко већи унутрашњи дуг од Федерације БиХ која има 888 милиона КМ. Највећи дио унутрашњег дуга отпада на стару девизну штедњу, ратна потраживања и дугове по дугорочним обвезницама и трезорским записима. Проблем за Републику Српску представља и убрзано и неконтролисано задуживање општина и градова чији је дуг на крају 2014. године достигао 330 милиона КМ. Са друге стране општине, градови и кантони у Федерацији имају 220 милиона КМ унутрашњег дуга.

Велико оптерећње и проблем Републике Српске су и огромна дуговања јавних фондова која тренутно прелазе 2,1 милијарду марака, док фондови у Федерацији дугују 1,1 милијарду. Економисти и стручњаци тешко могу дати одговор на питање како ће Влада Републике Српске санирати велике рупе у фондовима здравственог и пензијско-инвалидског осигурања.

Економска слика

Укупан дуг ентитета, градова и Савјета министара достигао је скоро 12 милијарди марака, што је огроман износ имајући у виду катастрофалну привредну, економску ситуацију и слабу индустријску производњу. Извоз не може да покрије ни половину увезене робе, приходи од туризма су мали и безначајни, и поставља се питање да ли ћемо за неколико година гледати хаос на улицама када нас притисну повјериоци.



0 КОМЕНТАРА

  1. … a raspodali su i Telekom i naftnu industriju, i prirone resurse za razliku o FBiH. Pored toga FBiH na na grbači budžeta ima 10 kantona sa po 25 ministarstva sa pratećom administracijom, plus opštenske administracije, plus sva sva silan administracija na entitetskom nivou.
    Uz sve ovo, u RS je višestuku veći priliv deviznih doznaka naroda zaposlnog u inostranstvu, veća je zaduženost privrede i naroda, veći su spoljnotrgovinski deficiti.
    Postavlja se pitanje, ko u RS proždire toliki novac kad RS ima skoro duplo manje stanovništva, istu teriotiriju, nema kantone?

Оставите одговор