Умро Стивен Хокинг: Хоће ли му мисао преживјети?

Најистицанији физичар свијета, професор Стивен Хокинг, преминуо је у 76. години. Остаће запамћен као „нови Ајнштајн“, барем по количини медијске експлоатације коју су на његовом лику вршиле земље Запада.

среда, март 14, 2018 / 10:25

Требаће времена да се мало слегне медијска прашина, па да свјетска наука заиста оцијени Хокингов допринос истој, будући да је много више био кориштен на оној популарној полузи о помоћи лицима са тешкоћама у разгвоју и сујевјерних мисли да човјеку (Филип Вишњић, Хомер) треба нешто узети, да би развио способности на неком другом плану. У овом случају – умном.

Без обзира на то како његова држава и остатак цивилизације којој је припадао, користила његов лик и дјело, остаће чињеница да „Кратка повијест времена“ спада у једно од најбољих дјела у области популаризације науке. За праве научне оцјене и достигнућа, рекосмо, требаће времена.

Потрошачко друштво дириговано од крупних капиталиста, ствара свијет у којем је научних нешто веома блиско свецу, роботизованом биомеханичком мученику, чега је Стивен Хокинг типичан примјер.

Овдје смо се потрудили да напабирчимо неке од његових (такође популаристичких и естрадних) изјава, мисли и слогана; надајући се да ће сад више времена проводити у уџбеницима, него на црвеном тепиху.

Како је говорио научник-робокап

Стивен Хокинг је тврдио да је атеиста, и сматрао да је наука понудила „знатно убједљивије објашњење“ у вези са поријеклом универзума, као и да чуда религије „нису компатибилна“ са научним чињеницама.

„Прије него што смо разумјели науку, било је природно да вјерујемо да је Бог створио универзум, али сада нам наука даје знатно убједљивије објашњење“, изјавио је прослављени физичар 2014. године у видеу који су објавиле шпанске новине „Ел Мундо“.

„Оно што мислим када сам рекао да „бисмо знали ум Бога“ јесте то да бисмо знали све што Бог зна да он постоји, али он не постоји. Ја сам атеиста“, додао је Хокинг.

Хокингов коментар услиједио је након питања новинара листа које се бавило његовом религиозношћу.

„Ум Бога“ је референца коју је Хокинг користио да појасни пасус из његове књиге „Кратка историја времена“, у којој је написао да би научници „познавали ум Бога“ да је откривен сет научних принципа колоквијално познат као „теорија свега“.

Међутим, ово није први пут да је Хокинг отворено говорио о својим вјерским убјеђењима.

Он је 2011. године за Гардијан изјавио да не вјерује у рај или загробни живот, називајући све „бајкама за особе које се плаше мрака“.

Хокинг је такође 2007. године изјавио за „ББЦ“ да „није религиозан у класичном смислу“ и да вјерује да универзумом управљају закони науке. Ови закони су можда донијети од стране Бога, али он не интервенише како би их прекршио.

Наука против филозофије

На Гугловој конференцији „Цајтгајст“ 2011. године, Хокинг је рекао да је „филозофија мртва“.

Вјеровао је да филозофија није успјела да одржи корак са развојем модерне науке, и да су научници постали „носиоци бакље открића у нашој потрази за знањем“.

Рекао је да је на сва филозофска питања могуће одговорити науком, нарочито када је ријеч о „најновијим научним теоријама које су нам пружиле потпуно другачију слику о универзуму и нашем мјесту у њему“.

О вјештачкој интелигенцији

Физичар је за магазин Вајерд изјавио да ће вјештачка интелигенција у једном тренутку постати тако напредна да ће у суштини бити „нови облик живота, који ће бити ефикаснији од људи“.

„Страхујем да ће вјештачка интелигенција у потпуности замијенити људе. Као што људи могу да направе компјутерске вирусе, неко ће направити вјештачку интелигенцију која може да се репликује“, рекао је Хокинг.

„Количина новца који компаније улажу у вјештачку интелигенцију врло лако би могла да доведе до тога да на улици ускоро видимо паметне роботе“, додао је.

Хокинг је такође сматрао да би машине у једном тренутку могле да нас надмудре.

„Док је краткорочни утицај вјештачке интелигенције ограничен особом која је контролиште, дугорочне посљедице зависе од тога да ли ћемо моћи уопште да их контролишемо“, објаснио је.

„Ако ванземаљци позову, не одговарајте“

Астрофизичар је сматрао да би интелигентни ванземаљци могли бити непријатељски настројени према људима и чак тежити колонизацији планета богатих ресурсима, као што је то случај са Земљом.

Он је у документарцу „Омиљена мјеста Стивена Хокинга“ из прошле године коментарисао Глиесе 832ц егзопланету на којој можда има живота.

„Једном ћемо добити сигнал са планете попут ове, али би требало добро да размислимо да ли ћемо одговорити на њега. Сусрет са неком напредном цивилизацијом могао би бити као сусрет Колумба и старосједилаца Америке. То се није добро завршило“, рекао је тада Хокинг.

Треба имати у виду да је Земља прилично бучна планета, која емитује радио и ТВ сигнале у свемир већ деценијама.

Поједини астрономи вјерују да би нас ванземаљска цивилизација довољно напредна да брзо путује свемиром до сада већ опазила.

„Људи морају да напусте Земљу и пронађу нови дом“

Хокинг је прошле године упозорио јавност да људи морају да пронађу нови дом у свемиру у наредних 200 до 500 година, ако преживе до тада.

Он је такође споменуо и америчког предсједника Доналда Трампа и његову одлуку да се САД повуче из споразума о клими.

„Не негирам важност сузбијања климатских промјена и глобалног загријевања, за разлику од Трампа, који је донио најлошију одлуку коју је свијет икада видио“, рекао је.

Хокинг је позвао водеће нације да пошаљу астронауте на Мјесец до 2020. године како би истраживања свемира поново била покренута. Такође, навео је да би у наредних 30 година требало изградити лунарну базу до 2025. омогућити људима да лете на Мјесец.

„Ширење у свемиру ће у потпуности промијенити будућност човјечанства. Надам се да ће јединствен циљ ујединити конкурентске нације, како бисмо се заједно суочили са изазовима који су пред нама. Нов и амбициозан програм би заинтересовао младе људе за области попут астрофизике и космологије“, објаснио је.

Он је додао да је Земља угрожена у толико сфера да му је тешко да остане позитиван.

„Пријетње су јако велике и веома бројне, а наши физички ресурси су исушени алармантном брзином“, рекао је.

„Човјечанство би себи могло да дâ смртоносан аутогол“

Хокинг је 2016. године изјавио за Би-Би-Си да човјечанству пријети низ опасности које је само створило. Нуклеарни рат, глобално загријевање и генетички створени вируси само су неки од сценарија које је тада издвојио.

Научник је изјавио да ће даљи напредак науке и технологије створити „нове начине на које би ствари могле да пођу по злу“.

„Нећемо престати да напредујемо, нити обрнути процес напретка уназад, тако да морамо да препознамо опасности и контролишемо их. Оптимиста сам, вјерујем да можемо то да постигнемо“, рекао је.

Да сте питали Хокинга, рекао би вам да 2617. неће бити нимало добра година

Хокинг се у новембру 2017. путем видео-позива укључио на самит у Пекингу, гдје је још једном упозорио да ће нам се превелико коришћење енергије обити о главу у ближој будућности. Како је рекао, човјек ће бити крив за крај живота на Земљи, који ће се десити тако што ће планета постати једна велика „ужарена лопта“.

Хокинг је рекао да, да бисмо се спасли, човјек мора да „оде тамо гдје нико никада није био“, алудирајући на милионска истраживања и инжењерски програм Брејктру старшот најављен у 2016. години, у који је укључен и власник Фејсбука Марк Закерберг.

„Идеја која стоји иза ове иновације јесте да се нанокрафтови, роботске сонде тешке само неколико грама, возе на свјетлосним зрацима. Такав систем би могао стићи до Марса за мање од сата, до Плутона за неколико дана, а пролазећи Војаџер за мање од недјељу дана и стићи до звијезде Алфа Кентаури за нешто више од 20 година“, рекао је Хокинг говорећи о међузвјезданом програму путовања и истраживању планета које орбитирају око непознатих звијезда.

О добровољној еутаназији

Хокингу, који је од своје 18. године боловао од Лу Геригове болести (Амиотрофична латерална склероза – АЛС), речено је у 21. да има још двије до три године живота.

У интервјуу који је дао 2006. године, рекао је да, иако људи треба да имају право да окончају свој живот ако то желе, он мисли да би то била велика грешка и додао: „Ма колико живот лоше изгледао, увијек постоји нешто што можете да радите и у томе будете успјешни. Све док има живота има и наде“.

Међутим у интервјуу који је 2013. дао за ББЦ, теоретски физичар је пружио своју пуну подршку онима који мисле да више не могу да живе.

„Мислим да они који су терминално болести и који су у великим боловима треба да имају право да изаберу да ли ће да заврше свој живот и они који им помогну у тој намјери треба да буду изузети од гоњења“, рекао је Хокинг и додао: „Не пуштамо животиње да пате, зашто бисмо онда људе?“

Ипак, физичар је сматрао да треба да постоје закони који ће се побринути да се нечији живот не оконча против његове воље.

Не тако давне, 1985. године, Стивен Хокинг је добио тешку упалу плућа, па је у једном тренутку стављен на апарате уз помоћ којих је дисао. Његова супруга, Џејн Хокинг, тада је добила могућност да га искључи са апарата и оконча му живот.

„Треба да постоје јасна ограничења између особе која жели да оконча свој живот и ситуације када је неко притиска на то или чини то без њеног знања или пристанка“ рекао је Хокинг.



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *