Умро Хиро Онода, човјек који није хтио да се преда

Посљедњи војник царског Јапана, легендарни Хиро Онода, умро је у 91 години.

Хиро Онода (ВИКИПЕДИЈА: јап. 小野田 寛郎,;) рођен 19. марта 1922 је бивши официр јапанске обавјештајне службе који се борио у Другом свјетском рату, а широм свијета се прославио јер се није предао до 1974. године, након што је провео скоро тридесет година пружајући отпор на Филипинима.

Онода је децембра 1944. године послат на острво Лубанг на Филипинима. Наређено му је да учини све што је у његовој моћи како би омео непријатељске нападе на острво, укључујући и уништавање узлетне стазе за авионе и пристаништа у луци. Наређено му је још и да се ни под којим условима не предаје нити да сам себи одузме живот. Наводно, наређење је гласило овако:

Апсолутно ти је забрањено да одузмеш себи живот. Ово може потрајати три године, може потрајати пет, али шта год да се деси, ми ћемо се вратити по тебе. До тада, све док имаш једног војника, ти га мораш водити. Можда ћете морати живјети од кокосових ораха. Ако је то случај, живите од кокоса! Ни под којим околностима не смијеш одустати од свог живота добровољно.

Како је наређено, тако је било.

Американци и Филипинци ускоро су контролисали цијело, а Јапанци све више гину, предају се, или се разбијају на мање групе од по три-четири војника, све у убрзо разбијене. Онода и још тројице који бјеже у планине. Тако почиње ова јапанска прича.

Када је Јапан капитулирао, Цар Хирохито се по први пут обратио јавности преко радија 15. аугуста 1945. године и наредио својим поданицима да поднесу неподношљиво и издрже неиздрживо. Тумачи се да цар није говорио о поразу и предају него је формулисао то као да рат није ишао у корист Јапана.

Десетине хиљада јапанских војника је остало у Кини и наставило борбе у ничијој земљи која се налазила између комуниста и националиста, а друге мање групе су се и даље бориле на различитим дијеловима Филипина све до 1948. године. Онода и његови наставили су и након тога.

Пошто се знало да још наоружаних Јапанаца шпарта острвом, из авиона су избачени леци на којима је писало да је рат завршен. Као и сваки прави војник и обавјештајац, Онода и другови закључили су да је то само пропаганда. Леци су падали опет, опет је био исти закључак.

Године су пролазиле, а четири преостала војника су и даље обављали своју дужност: нападали су ‘непријатеље’ и прикупљали информације. Чак и када су све чешће виђали људе у цивилној одјећи, помислили су да је и ово само још један покушај преваре. Први члан групе који их је напустио био је Акатсу, 1949. године је побјегао и након 6 мјесеци се успјешно предао. Онода је након тога постао још опрезнији, јер је био сигуран да је Акатсу заробљен.

Шимада, гине у окршају на плажи пет година касније. Остала су још само два војника: Онода и Козука.

Њих двојица су наредних 17 година живјели у џунгли, прикупљали податке и за то вријеме убили 30 и ранили на стотине недужних Филипинаца. Живјели су у увјерењу да ће Јапан послати додатну војску коју ће они тренирати и упознати са тереном.

Наређење је наређење.

Козука је погинуо у борби против локалне полиције 19. октобра 1972, након чега је Онода остао сам. Пошто се сматрало да су и Козука и Онода мртви, приликом тог сукоба и Козукине погибије утврђено је да је био жив, што се почело претпостављати и за Оноду.

Јапанци шаљу специјалну јединицу која је имала за циљ да пронађе и једног јединог преосталог војника, али са 27 година праксе у џунгли, Онода је једноставно био превише добар у скривању.

Луди студент

Као у филму, књизи – животу – 1974. године један студент, Нарио Сузуки, је одлучио да путује свијетом како је назначио у потрази за за "поручником Онодом, пандом и грозоморним јетијем" !

Јетија вјероватно није нашао, али Оноду некако јесте. Након прегршти информација које је студент саопштио Оноди од којих је и она најважнија: РАТ ЈЕ ГОТОВ ОДАВНО, Онода не вјерује и поставља услов да му наређење за предају преда лично неко од његових претпостављених.

Он се неће предати, нити повјеровати да је рат завршен све док му то не каже његов наредник.

Сузуки свој Јапански ков потврђује тако што се враћа у Јапан и проналази Онодиног наредника Танигучија, пензионера који се након рата запослио у књижари. Танигчи и Сузуки одлазе на Филипине код Оноде. Наредник, деценијама након наређења из 1944., коначно издаје ново наређење Хироу Оноди.

Овај одговара:

Стварно смо изгубили рат! Како су могли бити тако неспретни?

10. марта 1975. године, у својој 52. години живота, Онода је у војној униформи, која је неким чудом била још увијек беспрекорно очувана, изашао из џунгле и предао свој ​​самурајски мач филипинском предсједнику Фердинанду Маркосу. Маркос му је опростио све злочине које је починио у посљедњих 30 година, с обзиром да је Онода цијело вријеме мислио да рат још увијек траје.

У Јапану је дочекан као јунак, добио је заостале војне плате и написао књигу. Тешко се уклапао у нови живот, па се у априлу 1975. одселио за Бразил, гдје се бавио сточарством. Оженио се и преузео је водећу улогу у локалној јапанској заједници.

Након што је сазнао за случај једног јапанског младића који је 1980. године убио своје родитеље јер се није уписао на факултет, Онода се 1984. године вратио у Јапан и основао "Онодину школу природе", образовни камп за младе.

Онода је 1996. године поново посјетио Лубанг и поклонио 10.000 долара једној школи.

Умро је јуче у 91. години живота.

Повезано:

Јукио Мишима, посљедњи самурај

Ексцентрични самурај