У Приједору најтраженији послови из области заната

Бравар, тесар, токар и столар, ЦНЦ оператер, дрвни техничар и обућар најтраженија су занимања у граду Приједор, показало је истраживање о потребама предузећа за недостајућим занимањима које је провела Агенција за економски развој града Приједора "ПРЕДА-ПД".

Од високо образованих кадрова најтраженији су грађевинци, архитекте, електро инжењери и машинци.

Без обзира на то што је за неке од заната готово загарантован посао по завршетку школовања, дјеца се нерадо опредјељују за та занимања, а немају ни подршку родитеља.

Представници локалне власти годинама уназад константно упозоравају родитеље да приликом одабира средњих школа воде рачуна да ли школују дјецу за биро или за тржиште рада и подсјећају на такође вишегодишњу праксу да се и након редовног школовања знатна средства троше на преквалификације.

Приједор је град са двије веће фабрике обуће и ово занимање је високо на листи најтраженијих, али међу запосленима је најмање оних који имају овај занат.

Тако је, на примјер, у Новој Иванчици у Козарцу у једном моменту било више од стотину фризерки на преквалификацији за обућаре, а то је додатни трошак и за државу и за град и за послодавца и за радника.

Од 152 приједорска предузећа која су учествовала у истраживању, половина је приморана да организује додатне обуке новопримљених радника, 17 одсто има сталне раднике оспособљене за то, а дообуке су потребне и у циљаним занимањима што у питање доводи квалитет практичне наставе.

На овај проблем раније је указивала само привредна заједница, а према истраживању које је Агенција "ПРЕДА-ПД" провела међу ученицима завршних разреда средњих школа, сада су тог проблема свјесни и сами ђаци.

Од 733 ученика завршних разреда средњих школа у Приједору анкетирано је 638 и половина њих сматра да је недостатак практичних знања главна препрека за запошљавање.

Дрвопрерађивач Перо Гаврановић рекао је да му је боље примити конобара него машинца и да је имао дјеце која дођу из средње школе, а да не знају, на примјер, шта је радијус.

Азра Филовић из козарачке фирме "Норбос" рекла је да родитељи морају да схвате да пракса није исто што и рад.

"Они би да дјеца донесу кући плату за седам дана. Пракса је нама трошак и ми у то улажемо и радник на пракси и радник у сталном радном односу не могу бити исто плаћени", поручила је Филовић.

Аднан Решић из приједорске фирме "Кромекс" рекао је да је са бироа за запошљавање повукао 15 машинаца, да ниједан није одговарао потребама радних мјеста и да су, примјера ради, два најбоља програмера које ова фирма има на свом најскупљем уређају по струци економисти.

"Главни оператер нам је конобар. Пословођа који ради с дјецом на пракси каже да дјеца не знају шта виде кад им се покаже цртеж", казао је Решић.

Из Металне индустрије Приједор наводе да имају искуство са ученицима на пракси да дјеца долазе само да добију потврду да су похађали практичну наставу, а не да и нешто науче, те да им представници фирме траже да то одмах и кажу, да ни једни ни други не губе вријеме.

Професор у Електротехничкој школи Приједор Ненад Вукота рекао је да, за разлику од привредника, професори у школама немају могућност избора ко ће им бити у учионици и савјетовао је послодавцима који примају свршене средњошколце у радни однос да траже свједочанства за сваки разред, а не само диплому у завршеној школи.

"У свједочанствима гледајте све оцјене. Елиминишете све код којих видите двојке, а поготово кад видите лоше владање. Такође, тражите препоруке од професора. Јер ако ви то не будете радили, ми нећемо имати начина да их мотивишемо", рекао је Вукота.

Он је оцијенио да ученици у средње школе долазе са слабим предзнањем из основне школе, да од просјечно уписаних пет или шест одјељења по средњој школи може да се састави једно или два одјељења ученика који могу и хоће учити.

"За остала три-четири одјељења имате проблем да их задржите на часу, а камоли да их заинтересујете да нешто науче", навео је Вукота.