У Лисину, гору, по гљиве и воду

Колико шуме и воде и имамо, исти толики страх рађа се у човјеку – страх да не знамо како да сачувамо.

недеља, новембар 13, 2011 / 18:03

На планину Лисину пут вас може нанијети из више разлога, а често се не зна који је разлог љепши. Рецимо, ако сте на чувеној Балкани, већ сте на оку овој планини, њено се зелено лице огледа у два језера, чија вода дотиче одозго из букових шума.

Ако одете да се напијете потока Зеленковац и провјерите "Зашто није отишао Боро", чувени сликар и природњак оснивач дрвеног села и познате еколошке и умјетничке оазе, опет пијете један од безбројних потока из срца Лисине.
Таквих потока и извора, кажу, има више од 300 на 1437 метара високој планини, у западном дијелу Републике Српске и БиХ, у троуглу између Мркоњић Града, Језера, Шипова. До самог врха ове планине води пут којим се може возити и обичним путничким аутомобилом, и ту долазимо до другог интересантог разлога, због којег људи стижу на Лисину и походе је са њеног врха – а то је летење.

На врху, са којег путоказ показује удаљеност до Атине и Москве, има довољно искрченог, отвореног простора и једна падина идеална за парглајдинг; И прије него што срце искочи из груди од страха – док јурите низ ту ливаду у сулудом трку, а ваш параглајдериста, тандем-летач вас храбри и виче – већ сте изнад највиших крошњи, а доле у котлини се бијели град, који је своје садашње име добио по тадашњем учеснику у босанско-херцеговачком устанку, а каснијем краљу Србије – Петру Крађорђевићу (Мркоњићу).

Врх Лисине је једна од обиљежених параглајдреских стаза и када је добар вјетар, можете летити чак до удаљеног села Подрашница, пола сата уживајући и чудећи се птичијем погледу на бујне шуме, потоке, пропланке и села.

Ако одозго, кроз крошње, угледате мање или веће групице људи, како предано и споро пуне своје корпе и цекере плодовима планине – знајте, то су сакупљачи гљива.

Сакупљање гљива је трећа и најпознатија благодет коју нуди Лисина. Ако постоји рај за гљиваре, онда је то ова планина на којој расте преко 1000 врста гљива. Од тог броја, њих 59 налази се на црвеним листама већине европских земаља, а шест врста налази се на црвеној листи ријетких и заштићених врста гљива Бернском конценвијом. Та чињеница, како то код нас бива, тек недавно (2010. године) довела је до оснивања заштићеног подручја – миколошког резервата – на подручју од 43,7 хектара које крије 420 врста. Поређења ради, у цијелој Швајцарској је регистровано 2.226 врста гљива, а ова земља важи за најбоље уређено подручје за гљиваре.

Лисина одскора има "Пут гљива", ознаке и путоказе куда да идете и гдје да берете са информацијама о гљивама на које ћете наићи. Поред тих ознака, постоји и нешто збуњујуће – ознаке за мине! Разлог зашто туристи и свјетски заљубљеници у гљиве на похрле на ове падине јесте управо и статус неких локација као "минираног подручја". Међутим, на лицу мјеста од бивших деминера а садашњих љубитеља ове планине можете сазнати да овдје уопште нема мина – ознаке, наиме, стоје да би општина добијала новац из фондова намијењених деминирању. Даља прича о овоме вриједна је истраживања, а не репортаже.

Ријетко која планина и дивљина дјелују тако приступачно као Лисина. Потоци, извори, гљиве, животињски трагови по шумском путу, бијеле букве, осјећај да је шума "жива" и чудесна, а све човјеку на дохват руке, на дохват ока и на дохват оног изгубљеног слуха, због којег је народ измишљао шумске виле – племените и превртљиве истовремено – као планина.

Виле нестају са митологијом у којој су настале, а један од нововремених митова је да ће Лисину пробити тунел аутопута Бања Лука – Купрес.

Вода, на којој планина лежи, кажу, промијениће трасу.

Ж. Свитлица



0 КОМЕНТАРА

  1. На врхове Лисине се може доћи из правца Шипово. Међутим, има један проблем, ДЕПОНИЈА СМЕЂА цијелог Шипова је смјештена на планини што један дио пута чини јако неугодним. Такође се поставља питање чистоће воде која се слијева у подножје Лисине. Нисам сигуран да добар депонија смећа не утиче на чистоћу планине и воду која се добија из подножја те планине.
    Када пишете чланак о нечему, покушајте то сагледати са више аспеката. Такође се поставља питање искориштавање шумског богаства које даје планина Лисина, нисам сигуран да се то ради плански имајући у виду ко су људи који ведре и облаче у „шумском бизнису“ у Шипову и Мркоњићу.

    Било би лијепо када би неко повео рачуна о заштити ове предивне планине.

  2. Uz punu podršku za ovu reportažu i zahvalnost autoru moram reći da neke informacije nisu baš tačne. Npr. najviša tačka je 1467 mnv ali to nije toliko vazno. Vrlo vazno jeste da opština nema namjeru da uzima novac iz fondova za deminiranje, to je namjera onih koji zaista rade deminiranje. Ti isti su i postavili 70 novih znakova upozorenja za mine na Lisini ali i Manjači i drugih 20 opština u BiH. Oni se vrlo ozbiljno spremaju za deminiranje. Prosječna cijena po kvadratu za deminiranje zemljista je 3 KM. Deminiranje na Lisini će koštati preko milion KM iako je stvarna rizična površina neuporedivo manja i jeftinija. Kao što je i autor napisao, ovo je vrijedno istraživanja! Trgovanje minama i minskim poljima je jedan od najunosnijih posljeratnih poslova.

  3. @novo vrijeme

    На Лисини сам боравио због параглајдинга, а (на срамоту свог незнања) нисам знао ништа о гљивама и богатству које планина посједује, тако да је ово покушај да се код људи који не избивају из градова, пробуди интересовање за љепоту која је на дохват руке. Зато је споменута и свима позната Балкана и Зеленковац.

    Ми смо ишли путем из Подрашнице, и покушао сам да пренесем оно што се с те стране да видјети. Као и из ваздуха. Уопште не сумњам да на планини има депонија смећа као што кажете и циљ репортаже о Лисини, а надамо се и другим природним љепотама РС је да се такве ствари изнесу на видјело и да се на вријеме уради шта се може урадити.

    Уводна реченица изражава бојазан за газдовање шумом, исто као што је и ви изражавате.

    @Boro

    Висина је преписана са табле на врху, код планинарског дома. Видим, на примјер да на Википедији и интернет изворима стоји потпуно другачија цифра.

    Што се тиче мина, написао сам како сам чуо и веома ми је драго да сте разјаснили грешку и рекли о чему се уствари ради. Закључујем да јавашлук и лоповлук влада гдје год уперимо прстом.

    Поздрав

Оставите одговор