У Чешкој побиједио Земан: Косово остаје полунепризнато

Досадашњи шеф државе Милош Земан је, на основу пребрајања гласова са 97 одсто биралишта, освојио 51,92 одсто гласова. Оно што је Србима битно, јесте да Земан не шаље амбасадора у Приштину.

субота, јануар 27, 2018 / 16:59

Сви ти елементи којима се не свиђа што земан не жели блискоисточне и азијске муслимане у земљи, као и то што Русију не сматра пријетњом, покушавају да га представе као корумпираног старог комуњару. Но, какав год да је, Земан није послао амбасадора у прошлом мандату и надати се да ће тако и остати, све до повлачења признања јужне српске покрајине као независне државе.

У другом кругу директних избора за предсједника Републике, Чеси су одбили промјене и поново повјерење дали оличењу бунта против елита – и прашких, и бриселских, и оличењу страха од миграната којих нема, преноси острашћено и тобож аналитички агенција Бета.

Јиржи Драхош чије присталице су између два круга гласања позивале Чехе да га изаберу као својеврсног "антиЗемана", и као предсједника који не лаже, који не сије мржњу, који говори пристојно, који – за разлику од Земана – не псује и не пије, према прецизираним математичким прогнозама агенције "Медијан" нема више шансе да преокрене исход јер је освојио је 48,11 одсто гласова.

И Драхош и Земан успјели су да мобилишу своје симпатизере у друштву, дубоко подијељеном на два непомирљива табора, да изађу на неко од преко 14.800 биралишта и свој глас је у гласачке кутије убацило 66,47 одсто бирача, што је неуобчајено велики одзив на било којим чешким изборима.

Потврдило се да ови тек други директни избори предсједника Чешке, нису били ни референдум о колебању Чешке између Русија и Запада, јер Земан тврди да Русија није пријетња управо зато што Чешку штити чланство у ЕУ и НАТО, ни о бауку муслиманских избјеглица и имиграната којих у Чешкој има равно 14 појединаца, јер и Земан и Драхош говоре исто – одбијају избјегличке квоте, механизам релокације и захтијевају да се избјеглицама помаже у региону одакле су, а да се никако не пусте ни у Европу, а камо ли у Чешку.

Предсједнички избори су били референдум о контроверзном популистичком стилу, попут америчког предсједника Трампа, којим Земан обавља предсједничку функцију, залазећи далеко преко граница које му поставља Устав.

Парадоксално, Земана који неоспорно припада прашкој интелектуалној елити, један је од најбољих говорника икад на чешкој политичкој сцени, "доњи милиони Чеха" – како Земан воли да их назове, одабрали су управо њега као свој симбол бунта против елита.

Земан им је изашао у сусрет и својим обичајем да вријеђа новинаре, интелектуалце и неистомишљенике, страственим пушењем и уживањем у чешком пиву и националном ликеру, "бехеровки", као и критиком Брисела и ЕУ, иако не крије да је еурофедералиста, а и на предсједничку Палату Храдчане у Прагу је вратио заставу ЕУ, коју је скинуо претходник Вацлав Клаус.

Председник Чешке има прије свега церемонијалну улогу да представља земљу, јер је за спољну политику и оријентацију земље одговорна искључиво Влада, што су и у Бриселу и у свјетским пријестоницама знали и ових претходних пет Земанових година на Храдчанима, те су Чешку процјењивали по изјавама и потезима њених премијера.



Оставите одговор