У Будви српско писмо и даље зову: Ћирилицом!
У Будви је свечано отворен осми фестивал "Ћирилицом", а овогодишњи програм отварања био је посвећен обиљежавању 530 година од прве ћириличне штампане књиге јужних Словена "Октоиха првогласника".
Директор Народне библиотеке Будве Мила Баљевић рекла је да фестивал позива људе да пишу ћирилицом и да је се не одричу, него да је равноправно користе, као и друга писма.
"Фестивал Ћирилицом настао је као позив на спречавање непоштовања наше културне баштине у чијем је средишту ћирилично писмо и дух ћирилице. Ми смо непрестано указивали на то непоштовање и тако је мисија Фестивала, не само у Црној Гори, имала и велики одјек", рекла је Баљевићева.
О "Октоиху првогласнику" бесједио је Његово високопреосвештенство митрополит црногорско-приморски Јоаникије, који је истакао да се "Октоих" као богослужбена књига формирао крајем 8. и почетком 9. вијека, касније се дорађивао, а веома рано је преведен на словенски језик.
"То је једна књига од највећег могућег значаја за богослужење, а самим тим за живот цркве", рекао је митрополит.
Он је навео да је пуних 300 година између "Миросављевог јеванђеља" и "Цетињског октоиха", те да се у том смислу "Цетињски октоих" може гледати као наставак, а можда и завршетак једне епохе.
Владика је истакао да је епохе Немањића била епохе највеће славе коју је српски народ у историји достигао.
Он је навео да је Бог послао Србима двојицу великих господара Зете, Ђурђа Црнојевића и свештеномонаха Макарија, као визионаре спремне на велико дјело.
"Обојица су имали везе са културним свијетом на западу. Макарије се очигледно био добро обучио штампарској вјештини у Венецији, а Ђурђе Црнојевић, за разлику од свога оца, који се често хватао мача и који је био велики ктитор у духу славних Немањића, урадио је нешто друго, али не мање значајно од свога великог оца и ктитора Цетињског манастира – основао је Цетињску штампарију", рекао је митрополит Јоаникије.