У Америци влада несташица калашњикова!

Да ли ће Америка подијелити судбину СФРЈ, или ће у доста ослабљеном капацитету наставити да функционише као, рецимо, Уједињено Краљевство? Уз Кину као свјетску силу број један!? У сваком случају, Америка није коњ на којег бих се ја кладио у овом тренутку. Пише: Зоран Црнчевић Након недавне, и још увијек званично необјављене пропасти капитализма, грађани […]

среда, април 1, 2009 / 17:01

Да ли ће Америка подијелити судбину СФРЈ, или ће у доста ослабљеном капацитету наставити да функционише као, рецимо, Уједињено Краљевство? Уз Кину као свјетску силу број један!? У сваком случају, Америка није коњ на којег бих се ја кладио у овом тренутку.

Пише: Зоран Црнчевић

Након недавне, и још увијек званично необјављене пропасти капитализма, грађани САД се панично наоружавају. Поготово након посљедњих предсједничких избора. У америчким продавницама оружја и муниције, било је скоро немогуће пронаћи веома популарни АК-47. Руско оружје из Другог свјетског рата. Пушку која никада не закаже. Калашњиков.

Вијест објављена на сајту Ројтерса, још у у новембру 2008. године, каже да је потражња за оружјем у Америци скочила за 50%. Добра вијест за произвођаче и тровце оружјем. Како би се искористио повољан тренд у продаји, битно је истражити и узроке његовог настанка. Шта је разлог?

Постоје најмање два разлога, због чега се грађани Америке све чешће одлучују да издвоје још који долар који немају, за куповину оружја и муниције, којег ионако већ имају и превише. Статистике кажу, да у приватном посједу грађана САД има толико наоружања, да би се сваки трећи становник ове земље могао наоружати.

Један разлог је општепознат, објављен у свим водећим медијима, и тиче се намјере предсједника Обаме да ограничи могућност набавке оружја. Поготово дугих цијеви. Све водеће медијске куће, пораст продаје оружја су повезале са страхом америчких грађана, како више неће моћи слободно да купују оружје, којим се затим њихова дјеца убијају по школама.

Други разлог, не тако јаван, страх је који се увукао у све становнике наше плаве планете. Страх да је, милом или силом, општеприхваћени систем квази-тржишне економије колабирао. Златно теле је крепало. Шта сада?

Питер Шиф, предсједник брокерске фирме Еуро Пацифик Цапитал Инц., је још давне 2005. и 2006. године прорекао колапс америчког тржишта некретнина, а затим и америчког финансијског сектора. Због тога је, као општи предмет спрдње, дуго исмијаван од стране ајкула са Вол Стрита. У једној од изјава, датој 16. маја 2006. године за америчку медијску кућу Фокс Њуз, Питер је предвидјео да је стање на америчком тржишту некретнина неодрживо, и тадашњи раст цијена описао као мјехур који ће ускоро да пукне. Нешто слично се већ десило са тзв. интернет-балоном, али нико и даље није желио да вјерује. Као додатак предсказању, Шиф је 2007. године савјетовао америчким грађанима да не купују токсичну имовину, тј. дионице америчких финансијских кућа, што је било сасвим супротно тврдњама његових колега, који су увјеравали грађане да су, због претходне корекције, дионице фирми финансијског сектора изузетно јефтине, и као такве, изузетно добра инвестиција. Све то је тада попраћено театралним исмијавањем Питера и његових накарадних ставова на каналу Фокс Њуз. Сада сви знамо како се та прича завршила.

За будућност, Питер Шиф инвеститорима савјетује да не држе доларе, да распродају све дионице америчких компанија које посједују, те да новац уложе у азијска тржишта и оно, што се англосаксонским тржиштима популарно зову комодитис, а код нас роба. Шта ће бити са Америком када њени грађани распродају доларе, продају дионице америчке индустријске будућности, и тако комплетно одустану од Америчког сна?
Многи економисти предвиђају да ће Америка изаћи из кризе до краја 2010. године. Неки тврде да ће за опоравак требати више времена, и да ће највећа економија свијета доћи на зелену грану тек 2012. године. Неки сматрају да се Америка неће ни опоравити. Предвиђају вајмарску хиперинфлацију, унутрашње оружане сукобе и распад. Сјећамо ли се СФРЈ, која се распала управо због колапса федералне економије? Да ли ће Америка подијелити судбину СФРЈ, или ће у доста ослабљеном капацитету наставити да функционише као, рецимо, Уједињено Краљевство? Уз Кину као свјетску силу број један!?

Ако повјерујемо америчким медијима, који тврде да грађани САД оружје купују да би га држали по витринама, и викендима позирали на стрелиштима многобројних америчких милиција (легалних, полулегалних и потпуно илегалних парамилитарних организација, у које се обично са антивладином идеологијом учлањују Американци), онда можемо прихватити објашњење да се грађани Америке понашају као конзумеристички хрчци. Они су просто обожаваоци оружја, који сада скупљају све што стигну, прије него што нови предсједник уведе непремостиву забрану на слободну продају дугих цијеви, и тиме откине дио колача којим се храни америчка индустрија оружја. У једном од неславно завршених интервјуа документаристе Мајкла Мура, Чарлстон Хестон (холивудска звијезда и предсједник НРИ – америчког националног удружења посједника наоружања) рекао је да се Други амандман не може укинути због заштите америчких грађана, који би тако били несигурни у „друштву изузетно мијешаног етницитета". То је било прије него што је устао и прекинуо интервју, видљив у филму Куглање за Коломбајн. То све јасно показује, да је то само један диван медијски сценарио „пацификованог америчког друштва", које уз еколошке технологије и разоружавање својих психопата, ужива у породичним излетима на сунчаним америчким пропланцима.

Али зашто пацови напуштају брод, ако он не тоне?

У посљедње двије године, примјетна је тенденција међу америчким финансијским стручњацима, и инвестиционим гуруима са Вол Стрита, да се све чешће одлучују своју каријеру наставити негдје у Азији; у Хонг Конгу, Сингапуру, или неком другом азијском финансијском центру.

Тако је у септембру 2008. године пажњу привукла појава једног бившег директора фирме Голдман Сахс, који се у програм медијске корпорације ЦНН, директним линком јавио из Хонг Конга, гдје је преселио своје пословање. Била је то јесен 2008. године; тренутак када су амерички медији одлучили да објаве да је криза стигла. Такође, финансијски гуру Џим Роџерс, блиски сарадник Џорџа Сороша и суоснивач Квантум Фонда, децембра 2007. године је продао своју кућу у Њујорку за 16 милиона долара, и преселио са са породицом у Сингапур. Џим у своме радио јављању од 10. марта 2009. године , на пословном радију БФМ из мјеста Петалинг Јаја, у непосредној близини Куала Лумпура, Малезија; отворено каже да је напустио Америку, јер сматра да је Кина будући центар свијета, па жели да му дјеца течно говоре језик будућности – мандарински. (Што је један од кинеских језика са 800 милиона говорника, које власти у Пекингу називају путонгхуа, и слови за званични „дијалекат" државе, која је у посједу шестине свјетске популације).

Шта чека Америку ако се из ње повуку водећи инвеститори? Затим је, због пада индустријске производње и стандарда живота, напусте стручњаци-имигранти, који су донедавно хрлили у Америку у потрази за бољим условима рада? Шта ће тек бити онда, ако новопечени националсоцијалисти и десничари, постану нови заштитници људских права америчких грађана?

Колико је ситуација заиста озбиљна? У своме радијском обраћању од 14. јануара 2009. године, Питер Шиф је америчким грађанима препоручио исељавање из великих градова због надолазећег пораста криминала, несташице хране и енергије, уз препоруку да праве залихе оружја и муниције. Све као дио стратегије преживљавања, онога што Питер сматра да ће се десити. Хоће ли се то заиста и десити? И шта је то то? Неки кажу да ће се то сигурно десити , други се хистерично смију и на саму помен тога.

У сваком случају, Америка није коњ на којег бих се ја кладио у овом тренутку.



Оставите одговор