Тужилац тражи мању казну за Берлусконија

Италијански јавни тужилац затражио је данас да Касациони суд потврди једногодишњу казну затвора бившем премијеру Италије Силвију Берлусконију, која му је изречене због утаје пореза, али да му умањи казну забране бављења јавном функцијом, са пет на три године.

Од пресуде Касационог суда, највише судске инстанце у Италији, могла би да зависи судбина, по мишљењу многих аналитичара, нестабилне италијанске владе.

Петочлано судско веће данас је салушало аргументе у овом поступку, а Берлусконијев адвокат се новинарима обратио током паузе, након двоипочасовног саслушања.

Будући да је Берлускони члан Сената, чак и ако га суд прогласи кривим, забрана обављања јавних дужности зависи од гласања у том телу, што би могло да потраје недељама или месецима.

Берлускони је прошле године прво осуђен на четири године затвора и три године забране вршења јавне функције, али је суд убрзо након тога преиначио затворску казну на годину дана затвора.

Суд је одлучио да бившем премијеру смањи затворску казну на основу Закона о амнестији из 2006. године, који је донет да би се смањила пренатрпаност италијанских затвора.

Берлускони је раније изјавио да би радије отишао на издржавање затворске казне, уместо да служи казну радом у некој јавној служби.

Он је нагласио да, такође, неће искористити могућност италијанског закона да издржава казну у кућном притвору, како је предвиђено за преступнике у позним годинама.

„Скоро да имам 78 година и требало би да имам право на кућни притвор, али ако ме прогласе кривим, ићи ћу у затвор”, навео је лидер десног центра.

Суђење Берлусконију је почело пре седам година. Оптужница је концентрисана на пословање његове медијске компаније „Медиасет” и терети Берлусконија да је вештачки надувавао цене права на дистрибуцију филмова како би избегао плаћање пореза.

Берлусконијеве оф-шор компаније продавале су филмове његовој фирми „Медиасету” по наводно много већој цени, али нису плаћале порез, а новац је, према оптужници, пребациван у илегалне фондове.

Он је одбацио те оптужбе и тврди да је превише био заузет политичком каријером да би се бавио питањима као што су права на дистрибуцију филмова. „Био сам премијер у време кад је наводно извршено кривично дело, шта сам ја могао да знам о уговорима на право дистрибуције”.

Берлускони, који је основао „Медиасет” 1970. године, а данас у њој има 38,6 одсто власништва, тврди да је жртва прогона левичарски оријентисаних судија.