Турска у Сирији: Разгранала маслинова грана

Турске снаге покренуле су офанзиву на Африн из новог правца — из града Азаза у сјеверозападној Сирији, јавила је агенција "Анадолија", позивајући се на војни извор.

понедељак, јануар 22, 2018 / 09:41
Азаз, који се налази источно од Африна, прешао је под контролу тзв. "умјерене сиријске опозиције" и турских снага након операције "Штит Еуфрата" 2016. године. Прави циљ ове операције није био, како се наводило од званичне Анкаре, потискивање Исламске државе даље од граница Турске, већ спречавање курдски доминантних Сиријских демократских снага, наоружаних од САД, да заузму територију са које се ИД повлачила под руским ваздушним ударима. Турска је попунила ту рупу и на тај начин спријечила везу између између курдских енклава на сјеверу Сирије.

Африн држе формације Сиријских демократских снага које се састоје од курдско-арапских одреда, а Анкара је наумила да читаво подручје уз границу са Турском буде очишћено од било какве војске са курдским предзнаком, како би лакше под контролом држала и курдске милитанте са своје стране границе. Африн сада помоћ може добијати искључиво преко територије коју држе снаге Башара ал Асада.

Јутрос је команда Сиријских демократских снага објавила о нападу на Азаз. Према тврдњама Курда, њихови борци су ликвидирали шест "протурских бораца", а тројицу су заробили. Турска војска покушала је да осујети Курде пуцајући из артиљерије на њихове положаје у селима Дикмедаш и Кестел.

Генералштаб Турске објавио је у суботу почетак операције "Маслинова гранчица" против курдских снага у сиријској области Африну. Генералштаб је навео да су у операцију укључена 72 авиона, који су погодили 108 од 113 планираних циљева. Касније је премијер Турске Бинали Јилдирим изјавио да би копнена операција у Африну могла да почне у недељу.

Ердоган: Није рат рачунска операција

На критике Америке која је поручила да операција у Африну не смије бити "бесконачна", Ердоган је одговорио да "Рат није математичка операција, па да се тачно зна гдје је крај. Завршићемо онда када будемо готови".

Све додатно компликује однос између Асадове власти у Дамаску и Ердоганове у Анкари, будући да је Турска радила, а и даље ради на обарању Асада, сматрајући његов одлазак условом за мир, док са друге стране Башар изјављује да је Турска агресор и "помагач терористима".

Курди, које подржава САД у циљу цијепања Сирије и контроле барем дијела њених нафтних поља, тренутно су у позицији да као заједнички непријатељ уједињују Анкару и Дамаск, мада ни једна страна то неће признати.

Лавров: Американци хушкају Курде против Дамаска

Курди зазивају и Русију, али и коалицију коју предводе САД, да им помогне против Турске. Москва је и раније позивала на "уздржаност и поштовање територијалног интегритета Сирије", али је потпуно јасно да се ова Турска интервенција не би могла десити да није прећутног пристанка Русије.

Русија је повукла и своје војне посматраче, а напад је услиједио након одбијања руске понуде од стране Сиријских демократских снага (углавном Курди), да територије под својом војном контролом предају властима Башара ал Асада. У том случају Турска не би имала оправдања да напада терористе, већ би нападала власти државе која има столицу у УН.

"Већ одавно обраћамо пажњу на чињеницу да Сједињене Америчке Државе имају политику стварања алтернативних власти на значајном делу сиријске територије. Вашингтон спроводи отворене и скривене испоруке оружја у Сирију ради предаје оним трупама које са њима сарађују, пре свега, ’Сиријским демократским снагама‘, које се ослањају на курдске одреде", рекао је руски министар на конференцији за новинаре у Москви.

Лавров је додао да САД покушавају да убиједе Курде да не воде дијалог са Дамаском и да подстичу сепаратистичка осјећања међу њима.



Оставите одговор