Трећа седмица других наставака: НАРНИЈСКИ ЉЕТОПИСИ – ПРИНЦ КАСПИАН (THE CHRONICLES OF NARNIA – PRINCE CASPIAN)

Оно што је главна особина, тј. разлика овог серијала у односу на конкуренте, је спој доста дјетињастије поетике, али далеко бруталнијих сцена насиља у борбама и обрачунима.

четвртак, март 15, 2012 / 06:28

Оно што је главна особина, тј. разлика овог серијала у односу на конкуренте, је спој доста дјетињастије поетике, али далеко бруталнијих сцена насиља у борбама и обрачунима.


То се да видјети чак и код уводне туче у метроу, гдје поново упознајемо наше главне јунаке, од којих је најмања видно нарасла. Ријетко кад имамо шутање ногом, при физичким сукобима у дјечијим филмовима.

Прије уласка у воз, долази до магије која их враћа опет у Нарнију, али само да би установили како су прошли вијекови откако су они ту били. Нарнијци су истријебљени и тим свијетом сада владају Талмерини, односно људи.

Поново се скупља велика војска, али овај пут да се одбране од људског рода. Поново у одсудном тренутку долази Аслан и води армију дрвећа са собом, које жилама кида аутоматске катапулте и приморава војску на повлачење до ријеке. Ту се, наравно поново, збива још један мотив налик на Господара прстенова. Поплава однесе мост на којем су, али из ње умјесто коњских глава, овдје се усправља див, који рукама ишчупа мост и баци га са висине.

Једино што би могло оправдати мудролију лава Аслана, да се ништа не дешава једнако два пута, јесте појава принца Каспијана, са којим ривалише наш главни јунак. Његовог оца је убио зли стриц, и чим је добио сина насљедника, покушао је да га убије. Спасио га је његов добри тутор тј. учитељ, који је заправо потомак патуљака, који га касније у шуми спасе од потјере. Ово све вриједи писати, јер ко би то попамтио ако се филм само гледа. Зар не? А?

У остатку, све је пуно марисане, дјечије забаве у виду јазаваца и других животиња које говоре, а особито миша-мускетара, који разби од батина све што стигне. Њему, за количину љубави коју мишији народ има према том витезу, Аслан учини да му поново израсте реп. Тиме показује да има готово божанске моћи, те да је појава дјеце из другосвјетскоратовне Енглеске, ту само да би имала око чега да се врти радња. Они, у овом случају, дођу само као позивари Асланови, који намјерно неће да се зове по турски. Односно Арслан.

Све у свему, испоставља се да има и већих покварењака од краља-анкла; па га његов савјетник убија, забијајући му бодеж у трбух, а стријелу у леђа; да велика побједа нашег најстаријег краља Нарније не би била имплементирана. У том рату погине пуно позитиваца, али незгодно је код оваквих дијела, што при нападу на замак у првих пола сата или слично, ми знамо да то не може успјети, јер филм мора трајати још, а онда нас чека коначна битка, затим церемонијално опраштање, те сусрет са стварним земаљским свијетом.

У тај свијет Аслан шаље и, ако ко жели, неке припаднике Талмеринске нације, који су заправо раније дошли кроз портал из свијета људи. Тако да су и они потомци Адамови.

Све у свему, други наставак је ефектима, сценама борби и осталим реквизитима и престигао први дио, али причом то вјероватно више никада неће бити у стању урадити.

(Редитељ и писац: Эндрю Адамсон; Писци: Кристофер Маркус, Стивен Мек Фили)



Оставите одговор