Трбојевић: Универзитети морају бити власници зграда студентских домова

Проректор за истраживање, науку и развој Универзитета у Источном Сарајеву (УИС) проф. др Стеван Трбојевић у интервјуу за портал УИС изјавио је да ће новоизграђени студентски домови у Палама бити отворени почетком октобра.

Проректор Трбојевић је оцијенио да би реализација друге фазе аустријског кредита требало почети у септембру.

Студенти у Палама ће у нове домове уселити ове године. Колико је коначно рјешење проблема смјештаја у Палама битно за студенте у овом дијелу Републике Српске?

Ово су први новоизграђени домови у овом дијелу РС. Студенти би требало да уђу у Домове ове школске године, грађевински радови су при крају и почетком октобра ће бити отварање дома. Паралелно са тим радимо на опремању, најкасније током октобра или новембра домови ће бити потпуно опремљени. Све је то унутар цијене за коју то купујемо јер ми нисмо инвеститори. Комплетна инвестиција је 12 милиона КМ, то је кредит који је дигао овај Универзитет, за разлику од IV павиљона гдје се Влада задужила за бањалучки Универзитет. Овог посла не би било без предсједника Републике и студената који су то договорили, затим министра финансија и премијерке. Све досадашње кораке су они координисали, а ми смо радили како треба.

По закону су домови у надлежности студентских центара, а не Универзитета. Колико су овакве законске регулативе компликоване, конкретно за наш Универзитет?

То је апсолутно неодрживо и ми то говоримо годинама. То се мора измијенити, али због избора сада нема засиједања Скупштине и могућности измјене. Оно што је нормално у цијелом свијету, до прије неколико година и код нас, је да су власници тих зграда Универзитети. Замислите ситуацију да наш Универзитет, који има факултете у 10 градова, има десет фирми које брину о студентском стандарду на овакав или онакав начин. А замислите једну фирму, која кад наручи рецимо прехрамбену намирницу за студентске ресторане, исту наручи за све, постигне најнижу цијену и тако централизовано ради све набавке под најповољнијим тржишним условима. Да не причамо о уштедама и квалитету. Ми инсистирамо да се то што прије уради.

Првом фазом међудржавног кредита између Аустрије и БиХ почела је модернизација Универзитета у Источном Сарајеву. Када ће се реализовати друга фаза аустријског кредита и шта она подразумијева?

Пројекат нашег Универзитета се зове "Пројекат модернизације Универзитета у Источном Сарајеву". Он подразумијева неколико фаза, у овом случају три. Фазу 1 вриједну седам милиона евра смо завршили. Фаза 2 подразумијева 20 милиона евра које је Универзитет, у договору са предсједником и на основу одлуке претходне Владе, испреговарао са аустријском страном. Пошто они не дају кредите веће од 10 милиона евра, све је подијељено у двије фазе (2а и 2б) вриједности по 10 милиона. Та средства су била резервисана за нас и ми смо тако модернизацију и подесили, да све те фазе заокруже наше факултете и студентски стандард од Требиња до Добоја. Знате шта се догодило – министар просвјете и културе је од друге фазе потписао десет милиона, других десет нема. Тог буџета за земље за ниским GDP (БДП) више нема и такве услове не можемо добити више никад. Ми смо успјели испреговарати грађевински дио, то су робни кредити, ту нема новца. Роба мора бити аустријска, добављач мора бити аустријски и све су то међудржавна правила. Реализацијом друге фазе бићемо опремљенији, богатији, другачији, али нисмо заокружили пројекат и имамо проблем. Зато што највећи дио друге фазе подразумијева опрему, рецимо милион евра опреме за технологију хране коју нема нико у региону. У другој фази (2б) је био планиран грађевински дио, сређивање објекта у Зворнику гдје би се то радило.

То значи да ће УИС доћи у ситуацију да стигне опрема а да немате адекватне услове за њен смјештај?

Аустријска страна то не дозвољава, све мора бити по пропису када постављају машину или ће она стајати и неће бити пуштена у погон док они не кажу да су испуњени сви услови. Битно је да се зна да је то цјеловит пројекат за који имамо све одлуке – одлуку Владе на 20 милиона и одлуку аустријске Владе. После реализације фазе 2а, имамо понуду од Аустрије да пријекат ријешимо другачијим кредитним условима, тренутно најповољнијим, преосталих 10 милиона за реализацију фазе 2б. То све постоји у Министарству просвјете и културе, министарству финансија, Влади. Начелни договор је био да кренемо са фазом 2а да бисмо кренули у реализацију другог кредита и заокружили то што нам је потребно. Фаза 2а је дошла до дијела у коме је овај кредит међународно активан. Прије недјељу дана смо упутили званичан захтјев Министарству финансија и трезору БиХ за ослобађање од ПДВ-а и осталих доприноса за све ове кредите, јер су то услови међудржавног споразума. Реалне процјене су да ће све административне ствари бити завршене средином септембра и да ће аустријска Влада кренути са реализацијом кредита. Реализација траје годину дана, цијели посао даље води аустријска фирма.

Радови на згради будућег "Центра за едукације, иновације и предузетништво – Источно Сарајево" су у завршној фази. Колики значај ће Центар имати за Универзитет, Град Источно Сарајево и Републику Српску?

Центар ће имати два правна лица, Фондацију и Д.О.О. Фондација из разлога што би као невладина организација могли аплицирати за све европске фондове, што смо већ и урадили. Оснивачи Фондације су Град Источно Сарајево, Универзитет у Источном Сарајеву, власник објекта и Иновациони центар Бања Лука. Сама Фондација ће бити оснивач другог правног лица (Д.О.О). Комплетно пословање Универзитета водиће се на тај начин. Правимо концепт у коме се зна гдје се раде послови, шта је порез, држава и коме шта иде. И то ћемо завршити до краја септембра.

Какве врсте едукација и обука ће се изводити у Центру?

Радићемо све типове едукација, које су намијењене свима. Нећемо правити едукације само за факултетски образован кадар, него и за ниже нивое образовања. Вариоци ће моћи да заврше курс овдје и да ради у Аустрији. С њима већ сутра можемо договорити такве врсте курсева јер је и њима и корисницима то јефтиније. Већ имамо понуду из арапских земаља за техничке службе. Едукација за 25 људи у трајању од 10 мјесеци, то се ради овдје и кошта милион евра. Овако конципиран Центар не постоји у региону. Сви они који раде на свим нашим организационим јединицама, а имају шта да понуде привреди и грађанима, радиће у Центру. Ако рецимо Пољопривредни факултет ради нешто на неком пољопривредном добру, неће то радити сам. Тим би се у овом случају заокружио стручњацима из економског дијела, маркетинга и осталих области. Тако ће се сваки пројекат исплатити. Наше организационе јединице ће остати на нивоу наставе и истраживања, све остало радиће се у Центру. Оно што је још важније је да ми у овом региону до сада нисмо имали инкубаторе. У овој згради су инкубатори, гдје ће се отварати мале фирме које прву годину неће имати трошкове, другу годину имаће минималне, трећу нешто веће, али већ четврте године морају имати производ, праве доходак и одлазе правећи мјесто за друге. Наш Универзитет је један од оснивача Иновационог центра у Бањалуци тако да имамо искуство. Бројне фирме су тамо направиле производе, а тренутно су сви инкубатори у Бањалуци попуњени.

УИС постаје модеран и регионално значајан Универзитет. Какав је даљи план развоја?

Ми смо први акредитовани Универзитет у БиХ. А да останете Универзитет морате имати уређен научно-истраживачки сегмент по угледу на европске и свјетске Универзитете. То је 45 параметара који морају бити уграђени, праћени двије године и све то да бисте треће године аплицирали за лого. Са акредитацијом и логом сте Универзитет, без тога само наставни сегмент. Од 3 хиљаде Универзитета у Европи тренутно 5 одсто задовољава ове критеријуме, до 2020. године биће још 10-15 одсто оних који ће испуњавати услове. Ми желимо да будемо међу тим Универзитетима. Зато су ове инвестиције разлог да правимо четири истраживачка центра и на тај начин ми смо дио тог уређеног система.