Транспаренси указује на пропусте судова при издавању потврде о неосуђиваности

Почетком прошле године једно лице изабрано је за начелника Службе за локални економски развој Општине Шамац, иако у вријеме учешћа на конкурсу као правноснажно осуђено лице није могао прибавити увјерење о неосуђиваности.

Полицијска станица Шамац издала је Предрагу Недићу потврду да није осуђиван, и поред тога што је у то вријеме још морао трпити посљедице правноснажне осуде на годину дана казне затвора. Провјером регуларности конкурса, ТИ БиХ је дошао до доказа да Основни суд у Модричи као првостепени суд није никада доставио информације из пресуде надлежној полицијској станици, а ради вођења казнене евиденције.

Наиме, суд је то учинио тек након што је ТИ БиХ утврдио спорни пропуст. ТИ БиХ је због тога Канцеларији дисциплинског тужиоца поднио дисциплинску пријаву против Зденка Врањића, тадашњег предсједника Основног суда у Модричи, и поступајућег судије Драгоје Рауша, због сумње да су починили дисциплинске прекршаје недостављањем информација које су неопходне за вођење казнене евиденције. У Основном суду у Модричи признају да су начинили пропуст, али садашњи предсједник суда Винко Миладиновић у свом одговору истиче да је прошло пет година и да је наступила застара вођења дисциплинског поступка против одговорних. Он даље миноризује посљедице учињених пропуста, правда се количином посла и чињеницом да су у то вријеме "почеле припреме за адаптацију зграде суда".

Правне посљедице осуде су врло битан институт кривичног законодавства који за посљедицу има и забрану обављања службених дужности на одређени период. У конкретном случају осуђено лице није уопште трпјело ове посљедице, а све захваљујући учињеним пропустима, чиме му је омогућено да буде именован на мјесто руководећег службеника у Општини Шамац. Оваквим поступањем отвара се питања да ли закони и предвиђене санкције не важе једнако за све грађане, те да ли постоји корупција код издавања увјерења о неосуђиваности.

ТИ БиХ подсјећа да су се проневјере са издавањима увјерења о неосуђиваности дешавале и раније, а најсвјежији примјер је случај хашког осуђеника за ратне злочине Благоја Симића, који је у локалној полицији у Шамцу уредно извадио увјерење да није осуђиван.

То увјерење доставио је као доказ на јавном конкурсу на ком је изабран за директора Дома здравља у Шамцу. ТИ БиХ је у 2015 години открио и да су двије особе запослене у Управи за индиректно опорезивању иако су под истрагама за кривична дјела, а једна од њих је и претходно осуђена за утају пореза и против ње се водио нови поступак за организовани криминал. У овом случају су достављена увјерења о невођењу кривичног поступка, док увјерења о неосуђиваности нису ни захтјевана. Сви ови случајеви показују да постоје недопустиви пропусти код вођења казнених евиденција, без икаквих посљедица за одговорне.