Тенкови су упали у сајбер простор

Џулијан Асанж, најпознавији азилант у свијету, у ексклузивном интервјуу за свог издавача у Србији Албион Букс упозорава да су се мрачне силе надвиле над интернетом.

Аутор: Урош Балов

Асанж каже да државне агенције и велике компаније које су етаблирале онлајн бизнис располажу мноштвом информација о грађанима. Моћ је толика да то обиље пресретнутих информација доводи до апсурда: они који нас прате знају о нама више него ми сами.

Осим тога, могућност „прекрајања“ садржаја на глобалној мрежи, омогућава онима који то раде да мијењају садашњост и прошлост, а самим тиме да утичу на будућност. Асанж каже да је једино оружје слободних људи њихово уједињавање у заједнички фронт за слободу интернета и примјена озбиљних криптографских техника.

На почетку нове књиге „Сајферпанкс“ кажете да је интернет постао пријетња људској цивилизацији. Због чега?

– Како је људска цивилизација улазила у интернет, истовремено је и интернет је продирао у саму срж наше цивилизације. Наша међуљудска, пословна и државна комуникација испреплетана је интернетом на исти начин на који су у нашем тијелу испреплетане вене и артерије. Болест која је захватила интернет захвата и свако наше друштво појединачно, као и читаву цивилизацију. Та болест, која се све више шири, са једне стране апсолутни је надзор цјелокупног телекомуникационог саобраћаја који се дешава на интернету, то су наше финансијске трансакције, интелектуалне идеје, интерперсоналне везе, а са друге стране то су нови начини контроле ових токова информација, покушај надзирања самог крвотока глобалне цивилизације.

Кажете да обавјештајне службе покушавају да „успоре процесе да би их боље контролисали“. Шта можемо да урадимо да би интернет опет постао средство еманципације, а не пријетња нашим правима и слободама?

– Првенствено морамо бити свјесни надолазеће дистопије. А као резултат те свјесности морамо мењати понашање људи, тако да бисмо удруженим снагама могли да дођемо до идеја о томе како да се боримо против тога. То је ствар политичке свјесности и самоспознаје. Практично, постоје само два начина како се можемо борити против проблема које смо до данас открили. Први је да свој начин комуникације прилагодимо ризицима који de facto постоје – то значи да будемо много опрезнији у комуникацијама и везама које се дешавају у онлајн свијету. Да будемо свјесни да све те информације прикупљају велике државе попут САД и просљеђују их, не само својим државним агенцијама, већ и својим корпорацијским партнерима, који су покровитељи или техничку повезани са тим великим обавјештајним агенцијама, као и другим државама са којима имају савезнички однос. Друга мјера је примјена криптографске технологије, која, када се правилно користи, пружа заштиту и од најмоћнијих држава. Необично је то, што ни најјачи политички и технолошки ум неке суперсиле није у стању да ријеши математички проблем који створи криптографија, ако се правилно користи.

Које су опасности по нашу приватност и грађанска права?

– Овакав развој ситуације води ка новој транснационалној дистопији у размјерама које никада прије нису виђене. Она не утиче на само једну земљу у једном региону, већ на све земље у читавом свијету. Утиче на све земље у исто вријеме, јер су све земље на интернету. У питању је највећа крађа у људској историји. На примјер, Национална агенција за безбједност, највећа државна обавјештајна агенција, смјештена у Сједињеним Државама, јавно је признала Конгресу да дневно изврше више од 1,6 милијарди пресретања. О таквој количини трансфера знања и моћи, којима располаже већина становника планете, а у руке мале, моћне и тајне групе и њених недодирљивих пријатеља, нисмо могли ни да сањамо.

Кажете да су наши приватни животи милитаризовани и да када на примјер шаљемо СМС поруку неком блиском, то је као да између нас стоји тенк. Како можемо да уклонимо тај тенк?

– Милитаризација веза међу људима резултат је милитаризације сајбер простора. Дешава се масовно надзирање готово цјелокупне интернет комуникације која прелази међународне границе, као и државе, али и кружи унутар земље. То поставља војне и националне обавјештајне службе у центар приватних односа између мужа и жене, оца и ћерке, мајке и сина, између пријатеља, између наших пословних сарадника, и наших политичких пријатеља и ставља у контекст војне и националне безбједности. То је као да имате војника који спава испод вашег кревета и слуша сваки знак пажње који упутите путем интернет чета, имејла, смс поруке или у телефонском разговору. И зато се не ради само о пацификовању тих односа, јер се за права увијек бори, она се освајају. Морамо контролисати ову војну окупацију организованим политичким покретом и исправним наоружавањем тог покрета. А једино оружје које на интернету има вриједност јесте криптографско оружје.

Још једна велика опасност је заштита наше приватности. Шта можемо да урадимо ако Гугл и Фејсбук знају више о нама него ми сами?

– То је право питање, шта можете да урадите ако Гугл и Фејсбук знају више о вама него ваша мајка? Гугл рецимо зна шта сте претраживали прије годину дана, прије два мјесеца, прије три дана, а ви то не знате, тако да има јако мало ствари које можете да урадите, а да моћне државе и њихови корпорацијски савезници неће већ унапријед знати. Самим тим то није питање само за вас. То је питање за све оне људе са којима сте комуницирали или оне са којима сте се били ангажовани на некој активности. Зато, ако знају, не можете баш пуно да урадите у вези са тим, а ако не можете пуно да урадите, ваша слобода је ограничена, као и свих људи око вас и у нашим друштвима. Једини начин да будемо слободни јесте да спријечимо те организације да знају ко смо или о чему комуницирамо. А да бисмо то постигли, неопходно је да користимо криптографију, да бисмо моћ вратили у руке нас појединаца и да бисмо овим организацијама и њиховим сарадницима одузели моћ коју им та сазнања дају.

Подсјећате на Орвелово начело: „Ко контролише садашњост контролише прошлост, а онај ко контролише прошлост контролише будућност“, када говорите о томе да нашу прошлост не само мијењају него и бришу. Шта то значи за нашу будућност?

– Измјена историје у Великој совјетској енциклопедији чувени је пример. На примјер, 1954. године када Берија, бивши шеф НКВД-а, претече КГБ-а, више није био у милости, текст о њему у енциклопедији је прерађен и та измјена је прослијеђена свим регистрованим власницима енциклопедије и библиотекама. Измјена је садржала проширен унос о Беринговом пролазу који је требало сви да ставе преко старе странице. Такве измјене биле су очигледне. У сајбер простору када неки текст обришете из новина или неке друге онлајн архиве, он нестане без трага. Не само да тај текст престане да постоји, већ као да никада ни није постојао. Они нестају, јер неки људи покушавају да контролишу будућност, тако што ће измјенити садашњост, да би обрисали прошлост. Постоје рјешења за то. На првом мјесту, морамо бити свјесни да таква пракса постоји с времена на вријеме, чак и у новинама на Западу, попут Гардијана и Њујорк тајмса. Друго, криптографија је одговор. Могуће је направити алгоритам, који ће било који новински текст сабити у потпуно јединствен број, тако да ако тај чланак буде промијењен, мијења се и број и ниједан други чланак не може имати исти број. Ово је тек зачетак употребе овог својства криптографије у спречавању мијењања дигиталних архива нама пред носом, у спречавању мијењања историје нама пред носом. Ако то урадимо на прави начин, можемо саградити чврсту структуру наше историје, коју у будућности ни политички моћници не могу измијенити.

Имајући у виду садашњу ситуацију, да ли бисте све опет урадили исто?

– Да, веома сам поносан на све што смо постигли. Наравно, свако ко није будала с временом учи како да побољша своју тактику. Сви имамо ограничен број дана живота и важно је да их проживимо у потпуности и у складу са својим принципима. Ако бисмо живјели на било који други начин, било би то узалудно расипање.

Која би била порука вашим читаоцима у Србији?

– Посљедње двије године свједоци смо изузетне политичке радикализације наших друштава, која је повезана са интернетом, због тога што и сам интернет доводи до невјероватне едукативне трансформације људи који га користе. У неким друштвима ово је већ довело до револуције и значајне реформе. Ово је време прије свега незапамћена политичке едукација. Истовремено, реакција на то је увођење масовног надзора интернет комуникација. Те двије силе обликоваће нашу будућност. Обликоваће наше мјесто у будућности, сваки аспект те будућности. Заједно ћемо се борити за нашу слободу и наше мјесто у том новом свијету. Није извјесно да ћемо побиједити, али нема другог начина за нас.