Телепортација: За сад само са свјетлошћу
Прошлe недеље физичари су објавили нови успјех – с једног мјеста на друго телепортовали су ‘честице’ зрака свјетлости. Иако то остварење не значи да ћемо у скоријој будућности моћи телепортовати цијеле предмете или људе, ипак је резултат врло занимљив јер се темељи на принципу који би то једнога дана требао омогућити – врло необичној појави […]
Прошлe недеље физичари су објавили нови успјех – с једног мјеста на друго телепортовали су ‘честице’ зрака свјетлости.
Иако то остварење не значи да ћемо у скоријој будућности моћи телепортовати цијеле предмете или људе, ипак је резултат врло занимљив јер се темељи на принципу који би то једнога дана требао омогућити – врло необичној појави у квантној физици која се зове спрега честица.
Према квантној теорији, честице се могу повезати на такав начин да могу тренутно комуницирати чак и када су јако удаљене једна од друге. Оно што се догађа једној честици утиче истовремено и тренутно на другу.
Та појава је толико необична да ју је Ајнштајн називао ‘сабласним дјеловањем на даљину’.
Тим истраживача под водством Мориукија Лија са Универзитета у Токију одлучио је телепортовати свјетлост тако да је на једном мјесту уништи, а на другом створи слично као у процесу телепортације у ‘Звјезданим стазама’. Транспортери Ентерптајса скенирали су тијела, атом по атом, разграђивали их те реконструисали на неком другом мјесту.
Ли и његови колеге учинили су исту ствар тако што су један ‘пакет’ свјетлости повезали с једном половицом пара спрегнутих честица. Потом су уништили свјетлост с којом је честица била повезана. Но честица је задржала везу с дугом честицом пара, укључујући информацију о свјетлости, што је пак омогућило научницима да на другом мјесту обнове јединицу свјетлости идентичне конфигурације.
Резултати истраживања представљени су у новом броју часописа "Сајенс".
Иако то није прва телепортација честица свјетлости у историји, у новом је истраживању обављен значајно сложенији задатак од пријашњег. Наиме, тим није телепортовао било какво свјетло – оно се налазило у посебном квантном стању које се зове стање Шреддингерове мачке. Осим тога, у ранијим телепортацијама углавном су се увијек губили дијелови информација.
Шредингерова мачка је замишљени експеримент којим је аустријски физичар Ервин Шреддингер 1935. покушао указати на одређени парадокс у схваћању квантне теорије. У том експерименту у замишљену челичну кутију стављате мачку и бочицу која садржи врло мале количине радиоактивног материјала, тако да вјероватност да ће за вријеме извођења експеримента од око сат времена доћи до распада у којем ће бити избачена једна честица износи 50 посто. У кутију спремите и Гајгеров бројач који може открити је ли дошло до распада. Гајгеров бројач повежете с чекићем који ће, у случају да уређај открије зрачење, ударити у бочицу с цијанидом која се такође налази у кутији. Ако се то догоди, мачка ће угинути. Према квантној физици, не знамо је ли се распад догодио или није јер се резултат одржава на разини статистике с вјероватношћу од 50 посто све док не обавимо директно мјерење. Дакле, квантно-механички можемо рећи да је мачка у тзв. суперпонираном стању између живота и смрти, а шта се стварно догодило сазнаћемо ако отворимо кутију.
Шредингер је тим замишљеним експериментом хтио показати колико бизарно дјелују идеје квантне механике када се прошире с микросвијета – с честица на свакодневне објекте.
Но научници данас знају да квантна теорија, колико год била бизарна, одлично функционише у пракси, а експерименти потврђују да и необична суперпозиција са својим бројним истовременим могућностима стварно постоји.
Попут Шредингерове мачке, и свјетлост може бити истовремено у два стања, односно може истовремено имати двије супротне фазе.