Тегелтија: Гласали смо исто као и ПДП, ал није то исто

Члан Извршног одбора Главног одбора Савеза незавинсих социјалдемократа /СНСД/ Зоран Тегелтија изјавио је да ова партија јесте гласала за закон о ПДВ-у, али није, нити ће икада, гласати да буду укинуте институције Републике Српске, као што је то радила Партија демократског прогреса /ПДП/ са Републичком управом царина. Тегелтија је истакао да је СНСД гласао за […]

недеља, август 11, 2013 / 18:13

Члан Извршног одбора Главног одбора Савеза незавинсих социјалдемократа /СНСД/ Зоран Тегелтија изјавио је да ова партија јесте гласала за закон о ПДВ-у, али није, нити ће икада, гласати да буду укинуте институције Републике Српске, као што је то радила Партија демократског прогреса /ПДП/ са Републичком управом царина.

Тегелтија је истакао да је СНСД гласао за закон о ПДВ-у јер су тај закон усвојиле све земље у Европској унији, али да никада неће гласати за укидање институција Српске.

Он је подсјетио да су радници Републичке управе царина остали без посла, завршили "на улици" и да ни данас не раде иако имају правоснажна судска рјешења, те да су остали без посла само због своје националне припадности јер су тврдили да се у новој управи мора направити нови национални баланс.

Тегелтија, који је и министар финансија Републике Српске, нагласио је да никада не би дозволио да исти ПДВ плаћају они који купују хљеб и дјечију храну и они који купују скупе аутомобиле.

Тегелтија рафално по ПДП: Предали сте наш порески суверенитет

"Из моје перспективе, као министра финансија, да Република Српска има свој порески суверенитет, гарантујем да грађани Српске не би плаћали исту стопу ПДВ-а и они који купују хљеб и дјечију храну као они који купују аутомобиле од 150.000 евра", рекао је Тегелтија.

Он је истакао да упоредни подаци показују како изгледа када ова власт прикупља порезе, а како када то ради власт у којој учествује ПДП, преноси "СНСД инфо".

"Што се тиче дијела пореског суверенитета, који је остао на Српској, када су у питању директни порези на само два показатеља види се како то изгледа када они прикупљају порезе, а како када ми то радимо, 2005. године укупно је прикупљено 130 милиона марака директних пореза у Српској, а у 2012. години прикупљено је више од 340 милиона КМ пореза, а исте су стопе и пореза на доходак и пореза на добит и 2005. и 2012. године", навео је Тегелтија.

Иванић: Српска је постала полуприватно предузеће Додикових јарана

Он је додао да је 2005. године прикупљено 550 милиона КМ доприноса, а 2012. године више од 1,3 милијарде КМ.

Тегелтија је рекао да Република Српска никоме неће отписати и опростити порески дуг, али да неће ни затворити ниједно предузеће док год постоји шанса да оно ради и запошљава раднике.

"Питање Закона о начину измирења пореског дуга и могућности конверзије дуга у акције постоји у закону о Пореској управи. Управо је Министарство финансија инсистирало да се то искључи, јер је остављало могућност да било која Влада Српске доноси подзаконске акте и дефинише начин конверзије дуга у акцију. Инсистирали смо да начин конверзије дуга у акцију само може да пропише Народна скупштина како је то сада дефинисано законом", нагласио је Тегелтија.

Заслужио, јер више ништа не дугује: Додик одликовао Родољуба Драшковића

Он је поновио да ПДП не би смио да говори о пореском систему Републике Српске јер су они, заједно са својим коалиционим партнерима, срушили порески суверенитет Српске, те да је та партија формирала Управу за индиректно опорезивање на нивоу БиХ, на коју су пренијели преко 60 одсто пореских прихода, као и да су на БиХ пренијели комплетну и законодавну и извршну власт када је ријеч о индиректним порезима.

Тегелтија је навео да "Оптима група", коју ПДП критикује, запошљава 2.800 радника, а "Свислајон" у Требињу 1.100 људи.

Он је додао да је "Оптима група" платила од своје приватизације преко 130 милиона КМ директних пореза, те да је дуг Рафинерије нафте у Броду наслијеђен из периода претходне власти, као и да је "Оптима група", прије процеса приватизације, преузела обавезе да тај дуг исплати у одређеном временском периоду.

Ко то рече конверзија: Губитак рафинерије Брод пола милијарде!

"Немам никакав посебан осјећај према било ком власнику капитала, без обзира да ли долазио из Србије или Русије, али `Свислајон група` у овом тренутку запошљава више од 1.100 радника. Влада Српске или ја заиста не можемо замислити ситуацију када би тај колектив престао да ради у Требињу и какве би то посљедице имало за тај град и за ту регију", закључио је Тегелтија.



0 КОМЕНТАРА

  1. ti nesto pricas o tome da bi oporezovao bgogatase koji kupuju kola od 150.000 evra, stoko jedna majmunska, pa vama se stankovic isetja sa pola miliona km vi glavu okrenete…ruski i litvanski kriminalci uriniraju po institucijama rsrpske vi glavu okrecete, dug konvertujete u bezvrijedne akcije i ispustate sve iole vrijedno sto je ostalo a ti ovamo mrsimudis da bi pomogao u hljebu i djecijim namirnicama.x-(

  2. zlizo, 12.08.201
    Они су тачно прорачунали број колико им треба и знају у главу сваког свог партијског војника који их одржава на власти.
    Тако они имају и граде само „свој одабрани“ народ.
    Све остало је препуштено закону опстанка.

    Они и њихови су подмирени,примају плату за то, па према томе зато тако олако и отписују порезе, дугове, не јуре криминалце…прави РАЈ, нема шта.

  3. Одговорност за пренос надлежности је на ономе ко је био на власти и ко је имао већину.

    Преглед пренесених надлежности по годинама (фактички):

    1. Уређивање путних исправа – МУП РС проводи поступак издавања личних докумената, а централну евиденцију води дирекција ЦИПС – 1997
    2. Држављанство – Органи РС рјешавају захтјеве у првом, а БиХ у другом степену – 1997
    3. Статистика – Републички завод за статистику надлежан је за производњу статистичких података, која укључује све активности потребне за припрему, прикупљање, похрањивање, обраду, компилацију, анализу и дистрибуцију статистичких података. Производња статистике утврђује се Статистичким програмом Републике Српске и Планом рада, а којим се обезбјеђује и реализација Статистичког програма БиХ – 1998
    4. Стандардизација – Закон о стандардизацији БиХ – 2001
    5. Метрологија – Закон о о мјерним јединицама БиХ – 2001
    6. Акредитација – Министарства издају овлаштења која конкуришу акредитацију – 2001
    7. Квалитет нафте – 2002
    8. Акредитација – Закон о оснивању института за акредитацију – 2002
    9. Осигурање депозита – 2002
    10.1. Гранична ветеринарска инспекција – 2002
    10.2. Издавање рјешења о непостојању здравствено-ветеринарских сметњи за увоз („дозволе за увоз“) – 2002
    11. Закон о телекомуникацијама – 2002
    12. Дозвола за увоз или извоз производа који припадају групи лијекова и других фармацеутских производа – 2002
    13. Дозвола за увоз или извоз производа – за групу производа који спадају у експлозивна средства,наоружање и војну опрему – 2002
    14. Прикупљање и обрада података од интереса за спровођење међународних и кривичних закона БиХ; заштита врло важних лица; заштита дипломатско-конзуларних представништава и објеката институција БиХ. Надлежности су Законом о државној агенцији за истраге и заштиту проширене на: Спрјечавање, откривање и истрагу кривичних дјела из надлежности суда БиХ; Прикупљање обавјештења и података о кривичним дјелима из надлежности суда БиХ; Пружање помоћи суду и тужилаштву БиХ у прикупљању обавјештења, те извршавање налога суда и главног тужиоца БиХ; физичка и техничка заштита лица, објеката и друге имовине заштићене овим Законом; заштите свједока; спровођење међународних споразума о полицијској сарадњи и других међународних инструмената у њеној надлежности; криминалистичка експертиза и др. послови – 2002
    15. Пребивалиште и боравиште грађана – 2002
    16. Успостављање идентификације грађана, издавање личних карата – 2002
    17. Одређивање, додјељивање, уписивање, похрањивање и кориштење ЈМБ – 2002
    18. Статистика – проглашава се Закон о статистици БиХ; тражи се од ентитета да ускладе законе у области статистике са Законом о статистици БиХ; захтијева се од ентитета да започну преговоре у циљу спајања ентитетских завода са Агенцијом за статистику тако да се сви аспекти прикупљања, обраде и дисеминације статистичких података ставе под надлежност. Законом о статистици први пут се уводи законодавство из области статистике за ниво БиХ, иако је према Уставу БиХ и Уставима ентитета, област статистике у искључивој надлежности ентитета – 2002
    19. Техничка регулатива (Закон о техничким захтјевима за производе у оцјењивању усклађености) – 2003
    20. Надлежности везане за статусна питања избјеглица – 2003
    21. Обиљежавање животиња (говеда) – 2003
    22. Спрјечавање појаве, уношења и ширења штетних организама на биљке, биљне производе и друге регулисане објекте, промет биља, биљних производа и регулисаних објеката, биолошка заштита – 2003
    23. Индиректни порез (увозне и извозне дажбине, акцизе, ПДВ, сви други порези зарачунати на робе и услуге, укључујући и порезе на промет и путарине) – 2003
    24. Међународна сарадња у области цивилне заштите, самостално доношење програма и планова заштите и спашавања, усклађивање ових програма и планова са Федерацијом БиХ и органима БиХ – 2003
    25. Улазак и боравак странаца у БиХ, протјеривање странаца, азил – 2003
    26. Издавање рјешења о регистрацији страног улагања у РС – Издавање рјешења о регистрацији представништава страних лица у РС – 2003 и 2004
    27. Заштита међународних граница, унутрашњих граничних прелаза и регулисање промета на граничним прелазима БиХ; спречавање и откривање учинилаца кривичних дјела тероризма, трговине дрогом, кривотворења домаће и стране валуте и трговина људима и других кривичних дјела са међународним или међуентитетским елементом; међународна сарадња у свим областима из надлежности министарстава; заштита лица и објеката; провођење политике усељавања и азила БиХ и уређење процедуре везано за кретање и боравак странаца у БиХ, уређује прецедуре и начин организације службе везано за кретање и боравак странаца у БиХ – 2003 и 2004
    28. Производња, увоз и извоз наоружања и војне опреме – 2003 и 2004
    29. Метрологија – Закон о о оснивању института за мјеритељство – 2004
    30. Стандардизација – Закон о оснивању института за стандардизацију – 2004
    31. Енергетика (студија енергетског сектора) – 2004
    32. Развој (Персонална координација без укључивања директно надлежне ентитетске инстутуције) – 2004
    33. Планирање (Персонална координација без укључивања директно надлежне ентитетске инстутуције) – 2004
    34. Енергетика – Пренос електричне енергије 110 kv и више напонски систем – Регулатор – Оператор – 2004
    35. Промет активних материја које су фитофармацеутска средства, регистрација фитофармацеутских средстава, издавање дозвола. – 2004
    36. Заштита нових сорти биљака, добијање и заштита оплемењивачких права – 2004
    37. Промет, састав, квалитет и означавање минералних ђубрива која се стављају у промет, њихова употреба – 2004
    38. Контрола јавних набавки – 2004
    39. Надлежност, организација и управљање граничном службом – 2004
    40. Надзор и контрола преласка државне границе, гранични прелази, гранична линија, заштитно подручје, контрола преноса оружја и муниције преко државне границе – 2004
    41. Обавјештајно безбједносни послови – 2004
    42. Осигурање – 2004
    43. Правосуђе – 2004
    44. Издавање потврда: за остварење права на ослобађање од плаћања царине на увоз опреме која представља страно улагање; за остварење права на ослобађање од плаћања царине на увоз робе за пројекте обнове и реконструкције; за остварење права на ослобађање од плаћања пореза на увоз робе по међународним уговорима; Потврда о привременом увозу и извозу – 2004 и 2005
    45. Енергетика – Закон о о закључењу међународних уговора – Уговор о успостави Енергетске заједнице – 2005
    46. Одбрана – 2005
    47. Регистар одобрених објеката који су под сталним ветеринарским надзором, за увоз и извоз – 2005
    48. Производња, припрема за стављање у промет, увоз и стављање у промет сјемена и садног материјала пољопривредних биљака и друга питања у вези са сјеменом и садним материјалом – 2005
    49. Дозвола за управљање жељезничком инфраструктуром – 2005
    50. Лиценца за жељезничког оператера – 2005
    51. Дозвола за кориштење жељезничких возила и опреме за жељезничку инфраструктуру – 2005
    52. Акциза – 2005
    53. Посебна републичка такса на деривате нафте – 2005
    54. Статистика – приоритет ентитетских завода је реализација приоритетних активности за производњу података за ниво БиХ у односу на статистичке аткивности ентитета; надзор Агенције над ентитетима код свих активности ентитета везаних за производњу података БиХ; обавеза ентитета да прибаве мишљење Агенције код доношења Програма, планова рада, Правилника о унутрашњој организацији и буџета – 2005
    55. Техничка регулатива (Упутство о начину и поступку доношења техничких прописа) – 2006
    56. Техничка регулатива (Одлука о плану активности за реализацију програма преузимања техн.прог.) – 2006
    57. Техничка регулатива (Програм преузимања техничких прописа) – 2006
    58. Закон о спрјечавању и сузбијању злоупотребе дрога – 2006
    59. Закон о основама безбједности саобраћаја на путевима – 2006
    60. Односи у саобраћају, централни регистар возача и возила, правила саобраћаја, систем саобраћајних знакова, оспособљавање кандидата за возаче, услови за стицање права на управљање моторним возилима, полагање возачких испита – 2006
    61. Порез на промет – 2006
    62. Пословно окружење – мала и средња предузећа (Закон о малим и средњим предузећима, Стратегија развоја малих и средњих предузећа) – 2007
    63. Планирање, управљање – руковођење и надзор, финансирање из државног буџета, општи – кадровски послови и израда Централне евиденције несталих БиХ – 2007
    64. Јавна предузећа (Забране квантитативног ограничења или мјера једнаког учинка) – 2008
    65. Државна помоћ, субвенције, подстицаји, конкуренција – 2008
    66. Техничка регулатива, Стандардизација, акредитација, метрологија (због усаглашавања са acquis communautaire) – 2008
    67. Закон о лијековима – 2008
    68. Закон о заштити од јонизујућих зрачења и о радијационој сигурности – 2008

  4. Арбитражни трибунал за спор око међуентитетске границе у области Брчког је донио Коначну одлуку 5. марта 1999. године. Њоме је дефинисано успостављање новог дистрикта, чија ће цјелокупна територија (предратна општина) постати заједничка својина, тзв. кондоминијум, која истовремено припада и једном и другом ентитету. Међуентитетска граница ће постојати у дистрикту све док супервизор не одреди да нема више правног значаја, те се може укинути.

    Народна скупштина Републике Српске Резолуцијом од 9. марта 1999. године оцјењује да је Коначна арбитражна одлука неправична и у потпуној супротности са Дејтонским мировним споразумом. Исказана политичка амбиција да се мијења Коначна арбитражна одлука остаје мртво слово на папиру и уводи нас у период (од 2000. године до 2006. године) политике Републике Српске досљедне у својој дволичности. У том периоду Народна скупштина и Влада усвајају и припремају низ системских закона којима је Брчко дистрикт неповратно избачен из законских система Републике Српске.

    Томе свједоче акти Народне скупштине Републике Српске: 2. маја 2001. године Одлука о степену развијености општина РС у којој нема Брчког. Сљедеће године, 25. априла 2002, Амандман ЛXВИИИ на Устав Републике Српске којим се мијења ријеч „граница“ у „међуентитетска линија разграничења“, и 23. јуна 2003. године, Закон о унутрашњим пословима којим се прописује сарадња: „Министарства са државним и ентитетским органима, органима Брчко дистрикта БиХ и другим организацијама…“

    Неопходно је поменути неке акте Владе Републике Српске из тог периода. Одлука о плану мреже здравствених установа, из јануара 2001. године, гдје се у члану 15 не наводи да је Брчко општина у Републици Српској. Одлука о давању сагласности за закључивање Споразума о имплементацији обавеза ентитета из Коначне арбитражне одлуке за Брчко, из 14. септембра 2001, која се односи на снабдијевање електричном енергијом. Уредба о међуентитетској трговини производима који подлијежу плаћању акцизе, из октобра 2001, која привремено регулише обавезе трговаца РС који купују производе подложне плаћању акциза у ФБиХ и Брчко дистрикту. Одлука о давању сагласности на Меморандум о разумијевању између Федерације Босне и Херцеговине, Републике Српске, Брчко дистрикта и Државне граничне службе БиХ о стандардизацији основне полицијске опреме, од јуна 2002…
    Очигледно је да овим актима Народна скупштина и Влада проводе Коначну арбитражну одлуку (исту ону коју су раније снажно оспориле), али и одлазе корак даље од Коначне арбитражне одлуке јер Брчко не виде више као кондоминијум, већ као трећу засебну цјелину у БиХ, односно као трећи ентитет.

    Година 2006. нам доноси Налог супервизора за Брчко дистрикт Сузан Џонсон којим се укидају ентитетски закони на подручју Брчко дистрикта и проглашава престанак правног значаја међуентитетске границе у дистрикту и од тог тренутка РС је и формално преполовљена. Тадашњи предсједник Републике Српске 25. августа 2006. године за „Независне новине“ изјављује да је одлука супервизора произашла из Арбитражне одлуке за Брчко која предвиђа да дистрикт успостави своје законодавство.

  5. На основу арбитражних расправа вођених 1997. и 1998. године Трибунал је установио да је Република Српска након Дејтона, а током периода своје контроле над области Брчко „систематски одбијала да спроведе (заправо кршила) Дејтонски споразум у области Брчко“. Република Српска је допунском одлуком из 1998. изричито упозорена да ће у коначној рунди арбитражних расправа крајем године морати „активним дјеловањем јасно да докаже да је заиста промијенила своју оријентацију и опредијелила се за трајни програм пуног спровођења Дејтонског споразума“, укључујући конкретне доказе везане за „значајне нове резултате у погледу повратка бивших становника Брчког“ и „чврсту подршку мултиетничким владиним установама“ које су у то вријеме биле формиране под међународним надзором. Из овога се практично види да је понашање тадашње власти прије доношење коначне одлуке могло проузроковати потпуни губитак права Републике Српске над Брчко Дистриктом, и да је долазак на власт коалиције „Слога“ практично спријечио такав исход, који је (што се види из приложеног) био извјестан усљед опструкција у спровођењу Дејтонског споразума од стране структура власти СДС.

Оставите одговор