Хрватска има 3.871.833 становника – у односу на попис од прије десет година што је 413.056 мање становника – као Срби изјаснило се 3,20 одсто становника, а српски језик као матерњи уписало је њих 1,16 одсто.
Умјесто да је то посао државних органа Републике Српске, тек неко је 2022. године, у центру Бање Луке, осјетио потребу да одштампа и на бандеру аплицира наљепницу са грбом прве војске која је након Југославије носила српско име.
Док Републику Српску која стварно постоји негирају и вријеђају сваки дан у медијима и по њој су десетине споменика са неуставним заставама, у Хрватској се хапси и за српски патриотизам на друштвеним мрежама.
Етничко чишћење и физичку ликвидацију Срба у данашњој Неовисној Републици Хрватској никад не смијемо заборавити. О њој, као и о Покољу за вријеме Другог свјетског рата, треба писати и када "није сезона".
Данашњи НАТО сателит, 1995. године је кренуо са 16.000 војника, против 15.000 становника Западне Славоније, од чега их је убио 283. Ништа то не би било могуће без санкција и спонзорства војног савеза чији су данас, очекивано, члан.
"Напад на Србе у Книну није случајан, него је посљедица националистичке реторике и прећутног прихватања раста радикализма у Хрватској", рекао је предсједник ПДП Бранислав Бореновић у саопштењу за медије.
Поводом обиљежавања годишњице "Олује" и сјећања на погром и злочине који су тада почињени, преносимо саопштење за јавност предсједника Уједињене Српске и Шефа српског клуба у Предстсвничком дому парламента БиХ др Ненада Стевандића.
"То што једна европска држава у двадесет првом вијеку слави протјеривање стотина хиљада и убиства више хиљада људи, пораз је свих цивилизацијских вриједности. Наш задатак је да чувамо сјећање и одамо поштовање нашим жртвама, али и заједно са Републиком Србијом учинимо све да положај преосталих Срба у Хрватској буде много бољи", рекао је предсједник ПДП-а Бранислав Бореновић поводом обиљежавања годишњице страдања у хрватској војној акцији "Олуја".
Храм Светих архангела Михаила и Гаврила у Кореници, Општина Плитвичка језера, стоји овакав још од времена када су га запалили италијански фашисти и хрватске усташе у Другом свјетском рату.
Хрватска има 3.871.833 становника – у односу на попис од прије десет година што је 413.056 мање становника – као Срби изјаснило се 3,20 одсто становника, а српски језик као матерњи уписало је њих 1,16 одсто.
Умјесто да је то посао државних органа Републике Српске, тек неко је 2022. године, у центру Бање Луке, осјетио потребу да одштампа и на бандеру аплицира наљепницу са грбом прве војске која је након Југославије носила српско име.
Док Републику Српску која стварно постоји негирају и вријеђају сваки дан у медијима и по њој су десетине споменика са неуставним заставама, у Хрватској се хапси и за српски патриотизам на друштвеним мрежама.
Етничко чишћење и физичку ликвидацију Срба у данашњој Неовисној Републици Хрватској никад не смијемо заборавити. О њој, као и о Покољу за вријеме Другог свјетског рата, треба писати и када "није сезона".
Данашњи НАТО сателит, 1995. године је кренуо са 16.000 војника, против 15.000 становника Западне Славоније, од чега их је убио 283. Ништа то не би било могуће без санкција и спонзорства војног савеза чији су данас, очекивано, члан.
"Напад на Србе у Книну није случајан, него је посљедица националистичке реторике и прећутног прихватања раста радикализма у Хрватској", рекао је предсједник ПДП Бранислав Бореновић у саопштењу за медије.
Поводом обиљежавања годишњице "Олује" и сјећања на погром и злочине који су тада почињени, преносимо саопштење за јавност предсједника Уједињене Српске и Шефа српског клуба у Предстсвничком дому парламента БиХ др Ненада Стевандића.
"То што једна европска држава у двадесет првом вијеку слави протјеривање стотина хиљада и убиства више хиљада људи, пораз је свих цивилизацијских вриједности. Наш задатак је да чувамо сјећање и одамо поштовање нашим жртвама, али и заједно са Републиком Србијом учинимо све да положај преосталих Срба у Хрватској буде много бољи", рекао је предсједник ПДП-а Бранислав Бореновић поводом обиљежавања годишњице страдања у хрватској војној акцији "Олуја".
Храм Светих архангела Михаила и Гаврила у Кореници, Општина Плитвичка језера, стоји овакав још од времена када су га запалили италијански фашисти и хрватске усташе у Другом свјетском рату.
