Овај ефбиховски новинар са пријављеним боравком у Бањој Луци, релативно је фришак примјер метаморфозе у чанколизног Невладинића. За ову псеудојањичарску секту, а то је здружени став Фронтал.РС, не може се говорити да су издајице. И ми их игноришемо. Али Г. Дакић је заиста издајица. И то онај најгори. Самог себе.
У вијести да један СНСДовац прима паре од Велике Британије, тежиште не треба бити на томе шта је о обавјештајној служби исте говорио Додик пред изборе, већ: Каква је то шугава држава, којој странци плаћају премијеру савјетнике?
Не волим удруживања и савезништва и само сам из бескрајне симпатије према његовим веселим брцима пристао да се учланим у тамбурашки ансамбл Здравка Ћосића. Остало ме није занимало. Или сам барем мислио да ме не занима.
.jpg)
Протонамјесник парохије даљске и вјероучитељ шестог Ц, Богдан Татомир, био је необична птица. На једном часу је, након краћег предавања о потопу, објашњавао како се држи гард и како се изводи маваши-гери.
Три пута сам слушао Емила Влајкија.
Ратно прољеће деведесетих. Славонско село. Велики одмор. У близини школе недавно отворени киоск. Сумњиви сендвичи, шок жваке, сприте, ново издање Загора и Текса, у нежељеном великом формату. И – Пан еротика.
Према неким непоузданим статистикама Мађари псују више и боље, а Шпанци љепше и милозвучније од Срба. Други дио реченице је можда и тачан, али нико неће признати да српски псовачки арсенал туче и удара слабије од мађарског. И ту је прва недоумица: како написати текст о псовкама, а притом не опсовати?
Од чега је преминуо Сарамаго, да ли се ајвар прави од блогера и двије-три реченице о неупотребљивој иронији…
Годинама покушавам да будем индиферентан у односу на оно што ради Кустурица.
Разумијем, али само лијевом половином мозга, да неко некада некоме мајку. Разумијем и да један другога шаљу тамо. Разумијем, коначно, да се неко дохвати и ревера, да скупи пљувачку и ракне, да скине ципелу, да донесе фискалне касе, да добацује и окреће позадину. Јер, како би циркус другачије могао да буде циркус?