Око баштиника ратне пропаганде муџахединско-мултиетничких војника Сарајстана, те изостанка српске заставе са државне установе културноумјетничког типа у којој су привремено посјели положај, сви су, осим покретача радње из епске равнотеже, или глумили, или глуматали. Зато се водвиљско кревељење и патетика са азербејџанске пијаце у Москви може, донекле, толерисати само глумцима.
На основу једног стиха ојкаче коју је Милорад Додик у друштву страначких другова запјевао у Бронзаном Мајдану надомак Бање Луке, Н1 је направио теорију да је четничка, а Ослобођење је проширило на изостанак дилеме.
Могућност да скоро двије седмице (од 25.11.2021.) нико у јавном простору ни не прокоментарише да уз вијест о наступу Студентског позоришта у Москви, буде прикачена фотографија вијести у којој је заокружено да Милорад Додик помиње ЕУ, говори у каквом провинцијском духу незамијерања живимо, без икаквих слободних медија.
Сахрана митрополита црногорско-приморског у Подгорици, затрубила је на збор неукуса и примитивизма. У утркивању ко ће се јавити на прозивку сахране српског црквеног великодостојника предњаче Невладинићи. Но, посебно болесно је понашање припадника других народа, односно уредника медија који их пуштају у програм.
Прије пет дана у највећем граду Српске је играла представа политичара Наше странке и редитеља антисрпских филмова, Дине Мустафића. То ама баш нико није примјетио у широј јавности, а поготово у политичком смислу.
Вјеровали или не, Словенци су снимили филм о ратној епизоди у Другом свјетском рату, за коју сасвим сигурно никада нисте чули. Након 30 година од посљедњег филма, сви би и даље да се огребу о српску антифашистичку борбу.
Уз пуну свијест да се свако филмско остварење у бившој СФРЈ, доживљава као национална психотерапија, Високи представник је морао реаговати на овај производ. Грађане стварно треба заштитити од неоргиналности сценарија и режије "за понијети". Не и продукције.