Приповјетке Ива Ћипика

Са већ преваљених тридесетак појављује као готов писац. Надахнуће је нашао у Лазаревићевим приповјеткама. По његовом мишљењу проза мора бити “чисто народна”, и уз умјетнички ефекат имати и реалну, патриотско-утилитарну функцију.



Иво Ћипико: Пауци

Именица “пауци” се у роману из 1909. године помиње само два пута и то са јасним разлогом. Ово је социјални роман карактера, са еротским умецима.


Земља крви и меда

Проблем са људима који пишу овакве сценарије и снимају по њима филмове, јесте што немају мјере. Ни трунке. Сирови шовинизам у зрну осиромашеног уранијума.



Доживотна срамота

Хашка инквизиција има још један пламичак и гаси се. Уз потпуно очекиван резултат и кваризубно таблоидичан крај. Срамота коју су Срби нанијели сами себи, пак, остаће вјечно.


Десет година ошљарења

Деценија фестивала анимираног филма у Бањој Луци, на сасвим типски начин, готово каталошки, сакупља и показује сва обиљежја културне политике Републике Српске.



Петак тринаести, субота четрнаести

Једна мала реприза од прошлог петка 13. Тада (13.05.2016.) се десила у том трену најновија “највећа политичка криза у новијој историји Српске”, звана: Митинг опозиције – контрамитинг власти. Подсјетимо се.