СЗП прича о Јасеновцу и то насловом: Зашто Додик промовише усташтво?

Сви који су прије 1991. године посјетили музеј у Спомен-подручју Јасеновац, који је због бројних изложених артефаката, кама, маљева, србосјека и фотографија изазивао ужас, данас би били скандализовани срамном поставком овог музеја, јер ријетки изложени артефакти подсјећају на нечовјечне усташке злочине и страдање невиних људи, жена и дјеце.

понедељак, септембар 24, 2018 / 15:02

Одговор директора Спомен-подручја Јасеновац, Иве Пејаковића, да се „остали дио грађе чува у депоу“ само је дјелимично тачан, јер се грађа евидентно крије у депоу – да би се Јасеновац представио као радни логор а не логор смрти, највећи на свијету ван Њемачке.

Јасеновачку збирку је 1991. спасао кустос тадашњег музеја, Симо Брдар, који ју је пренио у Козарску Дубицу и смјестио у свој стан. Директор Музеја жртава геноцида у Београду, Милан Булајић, у неколико је наврата покушао да ову вриједну збирку пренесе у Београд како би се, с обзиром на њен значај, смјестила у адекватан простор. Живојин Ерић, министар науке и културе у Влади Милорада Додика, одговорио је да се “грађа о страдањима у логору Јасеновац као културно добро од изузетног значаја не може износити из земље”.

Влада РС је на сједници 9. јула 1999. године донијела одлуку да се грађа из Козарске Дубице преда Архиву РС у Бањалуци и Симо Брдар је по налогу Владе РС у септембру 1999. то и учинио. Архиву РС се обавезао да ће збирку чувати, пописати и вратити Јавној установи „Спомен-подручје Доња Градина“.

Умјесто тога, грађа је на основу споразума Милорада Додика са Дианом Салцман уступљена америчком музеју. Вашингтонски Музеј холокауста је крајем те године, прецизније 5. децембра 2001, комплетну збирку вратио у Спомен-подручје Јасеновац или на “мјесто злочина”.

Додик је на саслушању пред Анкетном комисијом Народне скупштине РС потврдио да је “из разлога хитности потписао спорни споразум без знања Владе РС”, а јавност у РС је за сва дешавања сазнала готово два мјесеца након што је грађа већ пребачена у Вашингтон, односно предата Хрватима.

Укратко, постоје најдиректнији докази који непобитно утврђују личну кривицу Милорада Додика за предају јасеновачке грађе Хрватима и основана сумња да је ту грађу продао са јасном намјером да је држи далеко од очију јавности, јер не можемо наћи ниједан други мотив да предсједнику Републике Српске буду важнији усташки злочинци од 700 000 српских жртава.

Једина нада породицама жртава је да ће Милорад Додик због овога одговарати на суду због велеиздаје.



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *