Свјетски куп за сепаратисте

Према неким списковима, у свијету постоји 103 репрезентације изван ФИФА. Спектар је широк: Од међународно признате Микронезије, Монака и Ватикана, који су без чланства у ФИФА, до селекција Доњецке и Луганске народне републике, које су ове године одиграли два међусобна меча.

среда, јул 27, 2016 / 06:41

Ту су Абхазија, Јужна Осетија, Нагорно Карабах, Сјеверни Кипар и Ирачки Курдистан, који су дефакто независни од земаља чији су дио само формално. Окситанија и Паданија, регије у јужној Француској и сјеверној Италији. Гозо, једно од малтешких острва, и Гренланд, највеће свјетско остврво, које има аутономију у Данској.

Гернзи и оство Ман, самоуправна острва која су под британском круном, али нису дио Уједињеног краљевства. Репрезентације Гаугаза, народа у Молдавији, и Лапонаца са сјевера Европе.

Репрезентација Рома, Масаи народа из Африке, Јермена широм свијета, Мађара у Румунији; Тибетанци у егзилу, Сомалиленд, Дарфур, Занзибар, Прованса и Ница – свуда гдје има сепаратизма, регионализма и воље за симулирањем међународног фудбала, постоји и репрезентација, или бар њен покушај.

Историја такмичења је поприлично збркана, јер је свако на своју руку покушавао да направи савез и организује првенство свијета. У Хагу је 2005. организован је УНПО Куп, поводом седме генералне скупштине Организација непризнатих држава и народа, а Јужномолучка острва су савладала Чеченију у финалу.

Следеће 2006. је паралелно са свјетским првенством у Њемачкој, љевичарски клуб Сент Паули организовао ФИФИ куп, a Сјеверни Кипар је у финалу на пенале савладао Занзибар. У конкуренцији је такође било пет селекција.

Исте године одиграна су још два сепаратистичка првенства. Сјеверни Кипар је угостио седам екипа, великодушно покривши све трошкове такмичења на ЕЛФ Купу, скраћенице иза које се крила парола Једнакост, Слобода, Братство, чувена још из Француске револуције. Домаћин је однио побједу савладавши селекцију кримских Татара у финалу, а занимљиво је да су на турниру играли и Киргистан и Таџикистан, који су дио ФИФА, а на Кипар су послали играче који чине њихове футсал селекције.

На другом крају Европе играо се Свјетски ВИВА куп, који је за разлику од сјевернокипарске самопромоције, одигран пет пута (2006. 2008. 2009, 2010. и 2012. Још једна разлика је и та што су екипе саме финансирале такмичење.

Први Вива Куп је одигран на југу Француске, а домаћин је била екипа француске историјске покрајине Окцитаније. Најбољи од четри учесника била селекција народа Сами, нама познатијег као Лапонци. Они су били домаћини следећег првенства, чији побједник је била Паданија, што је име за регију сјеверне Италије. Паданија је била првак два наредна првенства, када су у финалу побјеђивали Курдистан. Курди су свој тренутак дочекали 2012. на првенству организованом на свом терену, које је било најмасовније, са укупно 9 селекција. Није учествовала Паданија, али су по први пут на ВИВА куп дошли "одметнути" кипарски Турци, који су поражни у финалу. Учешће је узело "чак" 9 екипа, дотадашњи рекорд.

Организатор је био НФ Борд, који је заговарао да се свима омогући да играју фудбал, без уплитања политике, мада то према самим именима чланица те федерације звучи смијешно. Али појавила се нова федерација, којој се прикључио велики број сепаратистичких репрезентација, КонИФА. Иако су оптужени за крађу идеје, они су се показали нешто озбиљнијом екипом, па је већина савеза у овом друштву.

КОНИФА је 2014. у шведском Остерсунду организовала Свјетски куп, окупивши 12 екипа, од којих је 8 учествовало на ВИВА Купу. Шампион је била репрезентација округа Ница, која је на пенале славила против Елан Ванина, илити селекције са острва Ман, самоуправног посједа под британском круном које се налази између Енглеске и Ирске. За њима су били Јужна Осетија, селекција Aрамејаца (етничка група из Сирије), Паданија, Абхазија, Курдистан, Окцитанија, Дарфур, Нагорно Карабах, Лапонија и Тамилска репрезентација.

Следеће првенство биће одржано у Абхазији, и за разлику од претходног на које се стизало позивом, имаће и квалификације. Пласман се може изборити преко КонИФА Европског првенства, организованог први пут 2015. у Мађарској, док је формални домаћин су били Секељи, Мађари који живе у Трансилванији. Турнир је био амбициозно замишљен са 12 екипа, али их је већина одустала, што због новчаних, што због проблема са визама, а међу њима је био и Сјеверни Кипар. На парамондијал се пласирала Паданија, која је у финалу савладала Ницу, и тако постала "европски шампион".

Интересантни су домети и циљеви оваквих такмичења, јер је уочљив несразмјер између жеља и могућности, као и појединачни случајеви, гдје постоје екипе земаља иза којих стоје какви – такви државноправни ентитети, као и екипе локалних залуђеника. Док је овим другим жеља добра забава, први сањају да се нађу у друштву "правих" репрезентација.

Гибралтар се пар пута појавио на овим такмичењима, да би их потом УЕФА примила у чланство. Доста раније је то учинила са Фарским острвима (дио краљевине Данске) који су организовали Острвске игре, за земље са разних острва.

Квебек је одустао од КонИФА Свјетског првенства, након што су им из КОНКАКАФ дозволили да играју пријатељске мечеве под њиховим окриљем. Косово је почело са одигравањем појединих утакмица, али је убрзо престало, јер добро стоје у ФИФА, и тренутно могу играти пријатељске мечеве под њиховим окриљем, само без истицања симбола.

Позиве су за први Свјетски куп глатко су одбили Каталонија и Васкршње острво, који кроз фудбалске савезе Шпаније и Чилеа имају чланство у ФИФА, као регионални савези.



1 КОМЕНТАР

Оставите одговор