Свјетски дан позоришта: Невид театар шири поруку по Бањој Луци

Данас је свјетски дан позоришта којег је установио 1961. године Међународни позоришни институт (ИТИ). Поруку по позиву ИТИ-ја увијек пише угледна личност из свијета позоришта. Ове године одабран је италијански драмски писац и глумац Дарио Фо. Један глумац из Невид театра прочитаће, данас поруку поводом Свјетског дана позоришта на 52 локације у Бањој Луци у […]

среда, март 27, 2013 / 11:42

Данас је свјетски дан позоришта којег је установио 1961. године Међународни позоришни институт (ИТИ).

Поруку по позиву ИТИ-ја увијек пише угледна личност из свијета позоришта. Ове године одабран је италијански драмски писац и глумац Дарио Фо.

Један глумац из Невид театра прочитаће, данас поруку поводом Свјетског дана позоришта на 52 локације у Бањој Луци у периоду од 11:52 до 17:52.

ПОРУКА ПОВОДОМ СВЈЕТСКОГ ДАНА ПОЗОРИШТА

У вријеме ренесансе у Италији они који су били на власти морали су се итекако потрудити да држе на узди позоришне дружине.Једном давно, власт је своју неподношљивост према људима од позоришта изразила тако што их је прогнала из града. Данас се глумци и ансамбли сусрећу са тешкоћама у проналажењу позоришних сцена и публике, све због кризе. Властодршци, дакле, више немају проблема са надзором над онима који се изражавају кроз иронију и сарказам, будући да глумци немају простора ни публике којој би се обраћали. Напротив, у вријеме ренесансе у Италији они који су били на власти морали су се итекако потрудити да држе на узди позоришне дружине, које су се обраћале широком кругу публике. Познато је да се велики егзодус дружина комедије делл’арте догодио у вијеку противреформације, која је наредила укидање свих позоришних простора, посебно у Риму, гдје су били оптужени за вријеђање Светога града. Зато је једино рјешење за кризу надати се да ће се против нас и против младих који желе научити позоришно умијеће организовати велика хајка. Папа Иноцент XИИ, под снажним притиском најреакционарнијег дијела грађанства и највиших представника свештенства, наредио је 1697. године затварање Театра Тординона у Риму, чија је позорница, према моралистима, доживјела највећи број опсцених представа. У вријеме противреформације, кардинал Карло Боромео, који је дјеловао на сјеверу Италије, посветио се плодној дјелатности искупљења ‘миланске дјеце’, спроводећи јасну дистинкцију између умјетности, највеће снаге духовног васпитања, те позоришта, утјеловљења таштине и профаности. У писму упућеном својим сарадницима, које наводим по сјећању, изражава се отприлике овако: „У настојању да искоријенимо коров, Ми смо се, пославши на ломачу дјела бестиднога садржаја, побринули да их искоријенимо из сјећања људи те да, заједно с њима, прогнамо и оне који су та дјела стварали. Али, очигледно, док смо ми спавали, ђавао је још једном показао своју лукавост.Јер, колико дубље у душу продире оно што очи виде од онога што се може прочитати у таквим књигама! Колико теже ријеч изговорена гласом и попраћена одговарајућим покретом поврјеђује душе младића и дјевојака него што то чини мртва ријеч штампана у књизи! Стога из наших градова треба уклонити позоришне дружине, као што се то чини са непожељним душама“. Зато је једино рјешење за кризу надати се да ће се против нас и против младих који желе научити позоришно умијеће организовати велика хајка: нова дијаспора глумаца која ће свакако, из наметнутих околности, извући незамисливе предности за ново позориште.



Оставите одговор