Свјетски дан посвећен особама са Дауновим синдромом

Данас је Светски дан посвећен особама са Дауновим синдромом. Светски дан особа са Дауновим синдромом установљен је 2006.године, а 21. март симболично је изабран за тај дан јер је у основи те болести присутност 3 уместо 2 хромозома, на 21 хромозомском пару. Поводом Међународног дана особа са Даун синдромом Дјечији едукативни центар “Свјетлице ” организује […]

четвртак, март 21, 2013 / 12:22

Данас је Светски дан посвећен особама са Дауновим синдромом.

Светски дан особа са Дауновим синдромом установљен је 2006.године, а 21. март симболично је изабран за тај дан јер је у основи те болести присутност 3 уместо 2 хромозома, на 21 хромозомском пару.

Поводом Међународног дана особа са Даун синдромом Дјечији едукативни центар “Свјетлице ” организује манифестацију, која ће се данас у Музичком павиљону у парку “Петар Кочић” са почетком у 17 часова. Манифестацију је подржала Градска управа Града Бања Лука.

Јуче је одржана креативна радионица “Добродошлица прољећу”, у којој су дјеца да Даун синдромом дружила са вршњацима. Уз чланове ДЕЦ “Свјетлице” радионицу су водили и млади волонтери из групе Ин спе.

Данас са почетком у 17 часова програм се наставља наступом бањолучке групе Вања Д Фрог, након чега ће бити отворена изложба фотографија дјечијег фотографа Ленке Келеман, под називом: “Разлика?!”

У току програма дјецу ће анимирати водитељи радионица.

Сва лица живота са Дауновим синдромом

Шта узрокује настанак овог клиничког обољења, које су карактеристике дјеце које се с њим роде и на који начин се обавља њихова едукација, објашњава Бојан Дучић, асистент на Факултету за специјалну едукацију и рехабилитацију из Београда.

Хромозомске аберације могу бити узрочник различитих клиничких синдрома. Настанак Дауновог синдрома најчешће је узрокован тризомијом двадесет првог хромозомског пара (95 одсто), а знатно рјеђе овај синдром јавља се као посљедица небалансиране транслокације (3-4 одсто) или у форми мозаицизма (1-2 одсто). У пренаталном периоду, комбинацијом неинвазивних тестова идентификују се труднице код којих постоји повећана могућност за рађање дјетета са Дауновим синдромом, да би се даљим испитивањима (аминоцентезом, биопсијом хорионских ресица…) утврдило да ли је дошло до хромозомских аберација у ћелијама плода.

ФИЗИЧКЕ ОДЛИКЕ

Специфичне физичке одлике дјетета са Дауновим синдромом су косо постављене очи, мале ушне шкољке, кратак врат, угнута база носа, мала уста, широке шаке и кратки прсти. На длановима особа са Дауновим синдромом може постојати такозвана бразда четири прста, то јест усјек линија која се простире испод сва четири прста. Код ове дјеце уочљива је хипотонија мишића, као и хиперфлексибилност зглобова. Важно је напоменути да поред описаних и уочљивих физичких карактеристика на основу којих се може посумњати на Даунов синдром, коначна дијагноза мора да се заснива на анализи кариотипа ћелија. Даунов синдром представља најчешћи облик хромозомских аберација које доводе до интелектуалне ометености.

У литератури се најчешће наводи да старост мајке представља узрочник јављања описаних хромозомских аберација. Према новијим истраживањима, 20 до 30 одсто дјеце са Дауновим синдромом рађају жене старије од 35 година, што не значи да и родиљи млађе животне доби не могу бити под ризиком.

РИЗИЦИ ЗА ПОТЕНЦИЈАЛНА ОБОЉЕЊА

Код особа са Дауновим синдромом повећан је ризик од настанка леукемије, веома често присутне су аномалије срца (40 одсто), поремећаји рада органа за варење (сужење једњака) и штитасте жљезде. Ове особе подложније су инфекцијама грла, носа и уха (упала средњег уха), које могу да угрозе слух дјетета, што се негативно одражава и на развој говора. Висок и сужен непчани лук, мала усна дупља, увећан језик и хипотоничност у комбинацији са већ поменутим оштећењем слуха доводе до тешкоћа у артикулацији.

Говор се развија спорије, с тим да је разумијевање увијек боље развијено у односу на експресивни говор. Упркос тешкоћама везаним за граматику, семантику и прагматику, дјеца са Дауновим синдромом веома су мотивисана да остваре социјалне интеракције. Ниво интелектуалног функционисања особа са Дауновим синдромом креће се од тешке до лаке интелектуалне ометености, а највећи број њих функционише на нивоу умјерене интелектуалне ометености. Имају ограничене могућности одржавања пажње, снижен капацитет краткорочне меморије, редуковану способност формирања и употребе стратегије решавања проблема, тешкоће у разумијевању апстрактних појмова и концепата, као и комплексних социјалних односа.

РАД СА ДЈЕЦОМ

Раном интервенцијом, која подразумјева рад дефектолога и других стручњака, усмјереном на дјецу до три године живота, у значајној мјери може се превентивно утицати на настанак придружених поремећаја и стимулисати психомоторни развој. Посебно значајне активности које припадају процедурама ране интервенције, односе се на пружање активне подршке цијелој породици у виду информисања, савјетодавног рада и практичне обуке. Већина дјеце са Дауновим синдромом у периоду раног дјетињства ријеђе остварује интеракције са родитељима и слабије одговара на подстицаје, али истрајност на њиховом укључивању у свакодневне активности породице има изузетно позитивне ефекте.

ОБРАЗОВАЊЕ

Начин на који је дијете са Дауновим синдромом прихваћено у породичном кругу, позитивно утиче на развој комуникације, усвајање дневних животних вјештина и успјешније уклапање у социјално окружење. Подршка шире друштвене заједнице, неопходна је како би се оваквом дјетету омогућило да социјалне интеракције оствари и ван породичног круга. Дјеца са Дауновим синдромом могу бити укључена у предшколске установе у оквиру развојне групе за дјецу са сметњама у развоју или у редовне групе уз одговарајућа прилагођавања и подршку дефектолога. Некада су ова дјеца, као и малишани са интелектуалном ометеношћу друге етиологије, похађала наставу искључиво у школама за дјецу са сметњама у развоју. Данас постоји могућност да се укључе у васпитно-образовни процес и у редовним школама, али само уколико она може да обезбиједи потребна прилагођавања и одговарајућу подршку. Без наведених предуслова, неће се развити сви дјететови потенцијали, а могуће је и јављање негативних посљедица социо-емоционалне природе.



Оставите одговор