Након што је већина 2009. године била проведена у дискусији о скоро незаустављивом паду америчког долара према евру, неки аналитичари сматрају да су гласине о ‘посрнућу долара’ ипак биле претјеране.

Као главни аргумент наводи се паритет куповне моћи у ове двије земље. Овај показатељ се користи за калкулацију девизног курса по којем се нивои цијена одабране корпе добара у двије земље изједначују. Суштина је у дефинисању ‘фер курса’ на основу којег се мјери потцијењеност, односно прецијењеност курсева на девизним тржиштима.

Наведене анализе показују значајну прецијењеност евра у односу на долар. Тренутно одступање тржишног курса износи око 27% у односу на фер курс, који показује да је релно потребно издвојити 1,12 долар за 1 евро. Када је у питању однос долара и швајцарског франка анализа показује да је швајцарска валута прецијењена за око 18%.

Без обзира на анализу и теоријске закључке, пракса често показује супротна кретања, тако да многи ипак шпекулишу да ће ЕУР/УСД по окончању новогодишњих празника наставити утрку према нивоу од 1,50.

Ризик на финансијским тржиштима се преноси у 2010.

Иако је свјетска економија успјела избјећи најгору кризу од перида ‘Велике депресије’, ризик на финансијским тржиштима остаје и даље јако висок током предстојеће године. Ризик од великих осцилација у курсевима биће посебно наглашен у првим мјесецима 2010. године.

Голдман Сакс, банкарска групација основана још 1869. године, у својим предвиђањима кретања цијене нафте наводи да у 2010. години очекује ниво од 90 до 95 долара за барел нафте. Аналитичари ове банкарске групације основане у Њуjoрку, своја предвиђања потврђују наредним чињеницама:

1. свјетској економији, која ће пролазити кроз фазу опоравка током наредне године, биће потребно више нафте;

2. инвеститори ће куповати нафту да би се осигурали од потенцијалног пада долара.

Они још тврде да ће доћи до дефицита енергије крајем 2010. године који ОПЕК неће успјети надокнади. Ради се о томе да је забиљежен пад тражње за нафтом у 2008. години, години почетка кризе. Како је криза наступила дошло је до смањења потрошње свих врста роба, па и нафте и нафтних деривата. Пошто је смањена тражња, било је потребно смањити и производњу, јер би се у противном повећавале залихе, а само повећавање залиха ствара додатни трошак.

Производни циљ: 24,84 милиона барела дневно

Смањење производње довело је до затварања одређених производних погона који и даље нису пуштени у рад, јер још увијек није забиљежен довољан раст тражње који би могао да задовољи предкризну производњу. У тренутку када буде јасно да су залихе на измаку и да тренутна производња није довољна да задовољи тражњу, произвођачи нафте неће бити у могућности да реагују довољно брзо и покрену успавана, трома и гломазна постројења. Стога, период док у потпуности не прораде сва постројења и док капацитети не буду на предкризном нивоу, биће период у којем је у потпуности рашчишћен пут расту цијена нафте.

Министри за нафту чланица ОПЕК-а, одлучили су задржати производне циљеве на важећем нивоу до сљедећег састанка заказаног за 17. март. Производни циљеви на дневној бази износе 24,84 милиона барела.

АУРЕУС тим за Фронтал.РС