Сваке године становништво Србије мање за 40.000 људи

Има ли краја добровољном геноциду који траје већ годинама? У Србији је наталитет на катастрофално ниском нивоу, и као што показују резултати последњег пописа становништва, сваке године се број становника смањује за преко 40.000 људи. Као што смо раније о томе писали, то значи да ће, са чисто математичке тачке гледишта, целокупна популација државе природним […]

среда, август 8, 2012 / 16:21

Има ли краја добровољном геноциду који траје већ годинама?

У Србији је наталитет на катастрофално ниском нивоу, и као што показују резултати последњег пописа становништва, сваке године се број становника смањује за преко 40.000 људи. Као што смо раније о томе писали, то значи да ће, са чисто математичке тачке гледишта, целокупна популација државе природним путем нестати већ у догледној будућности, ако се наставе постојећи трендови.

Штавише, иако с једне стране имамо изузетно малу стопу рађања деце, с друге стране имамо и огроман број добровољних убијања нерођене деце.

О чему се ту ради, и како је могуће да масовно постоји нешто, што звучи тако ужасно?

Наиме, ради се о такозваним добровољним прекидима трудноће или абортусима. А неки би то назвали и чедоморствима. Процене стручњака говоре да се у Србији годишње изврши и до 200.000 абортуса, насупрот три пута мање рођених беба. То су незванични подаци, зато што нажалост већина обављених абортуса остане непријављена. Сагласно важећем закону, врло лако је могуће извршити легални прекид трудноће, а за то је довољан само женин захтев. Она то може затражити уколико има најмање 16 година и ако трудноћа није старија од десет недеља. На то се сваке године одлучује и око 7.000 малолетних девојака које похађају основну и средњу школу.

Стога, стручњаци упозоравају да Србија заузима жалосно прво место у Европи по броју извршених абортуса.

Као главни разлози ове масовне појаве, најчешће се наводе општа криза и тешки услови живота, растућа незапосленост, проблеми са стамбеним простором, али и веома низак ниво здравственог образовања. Многе жене се одлучују на прекид трудноће и због оправданог страха да ће добити отказ на послу, јер је то веома чест случај. Такође, сматра се и да је један од разлога – губитак моралних начела, и уопште девалвирани став према животу.

А каква је ситуација по том питању у другим земљама?

С обзиром на веома различите ставове у вези абортуса у појединим земљама Европске уније, ово питање засад није регулисано на нивоу целе ЕУ, него је оно остављено самим земљама чланицама да га саме регулишу у својим националним законодавствима. Тако имамо случајеве Ирске и Малте, у којима су законом забрањени намерни прекиди трудноће, па до Шведске и Холандије, које, сасвим супротно, имају најлибералније законе којима се регулише могућност прекида трудноће.

У Русији је такође још увек веома изражен проблем са значајним бројем абортуса, али је тамо ипак охрабрујућа чињеница да се тај број из године у годину све више смањује, а размишља се и о пооштравању закона који регулишу ту материју. Велики противник абортуса је и православна црква, чији верници, нарочито у последње време, одржавају митинге широм Русије, са захтевом да се абортуси законом забране. Тим поводом, један високи црквени званичник је изјавио да – абортуси представљају најстрашнији Холокауст у историји човечанства., те да је због њих умрло више људи него у свим светским ратовима.

Поменимо и пример Латвије, земље која је у прошлости такође имала изузетно високу стопу намерних прекида трудноће, али која је успела да тај број сведе на прихватљив ниво, и то применом неких нестандардних метода. Наиме, тамо су као обавезну превентивну меру увели слушање откуцаја срца код још нерођеног детета. То се показало као врло ефикасна мера која је, по оценама експерата, вратила здрави мајчински инстинкт већини латвијских жена.

Међутим, да ли ће се нешто променити и у самој Србији, па да више не будемо европски прваци у дугогодишњем добровољном геноциду? У сваком случају, док се не догоди нека позитивна промена у нашем друштву и у свести људи, имаћемо и даље више од 500 абортуса сваког дана.

Ратко Паић



0 КОМЕНТАРА

Оставите одговор