Страначки студенти, залијепите поново траке на уста

Такозвани „Јавни сервис Републике Српске“ је разријешио још једну велику мистерију. Мања групица младића и дјевојака која је пар сати дневно ћутала неколико дана у више градова Републике Српске жељела је својим перформансом да пошаље поруку грађанима да у недељу изађу на референдум, или необавезну анкету како је назва сломљени предсједник Српске.

петак, септембар 23, 2016 / 19:50

Такозвани „Јавни сервис Републике Српске“ је разријешио још једну велику мистерију. Мања групица младића и дјевојака која је пар сати дневно ћутала неколико дана у више градова Републике Српске жељела је својим перформансом да пошаље поруку грађанима да у недељу изађу на референдум, или необавезну анкету како је назва сломљени предсједник Српске.

Пише Небојша Вукановић

Перформанс је пред камерама тзв „РТРС-а“ организовала Уније студената Републике Српске, и тако показала да су наши студенти и млади друштвено веома ангажовани, посебно када треба бити у служби владајућег режима.

Студентски нијеми перформанс је само блиједа копија већ виђеног, јер је млада глумица из Приједора Јелена Топић, а послије ње и многи други, на сличан начин прије неколико година исказивали незадовољство општем стању у друштву. Тужно је да толика маса студената није била нимало креативна, а још је тужније што се добар дио студената претворио у безличну, аморфну масу коју контролише режим. Ако им је лијепљење траке преко уста врхунац друштвене ангажованости и борбе за бољу и преведнију Српску, онда је боље да је никада нису ни скинули и да су наставили гласно да ћуте.

Млади су одувијек били бунтовници и покретачка снага која је уносила здраву енергију у друштво и износили промјене. Сам Черчил је често говорио да је сваки човјек у младости бунтовник, а временом се мијења и под старе дане постаје тврди конзервативац. У нашем накарадном систему све се систематски разара и уништава, па су се нажалост и млади уклопили у накарадни систем и умјесто покретачке снаге за промјенама постали стубови на којима почива режим.

Бојећи се промјена и бунта, сатрапи су плански ставили под контролу студентске вође, дали им ситне привилегије и повластице, и тако анестезирали велику и значајну групацију. То потврђује и чиињеница да се неке бивше или садашње „вође“ студената сада налазе на челу листа владајућих странака за предстојеће локалне изборе.

Тужно је гледати студенте како на миг „одозго“ покрећу неке тривијалне акције смјене ректора, декана или директора Студентског дома када је то у интересу властодржаца, или када се јавно снисходљиво захваљују Влади, предсједнику, директорима и моћницима за добар стандард, услове рада, студирања. Још је тужније гледати страначке предизборне скупове младих активиста како са боцом пива у руци позирају фотографима срећни што им је локални партијски шеф након година рада за Партију обезбједио бесплатно пиће и мезу. Многи од њих се одмах након пијанке трансформишу, и кроз "алтер его" претварају се у ботове који изливају најгоре фекалије по друштвеним мрежама.

Више од половине младих је незапаслено, већина гледа само како ће трајно побјећи са ових простора, и умјесто да буду најжешћи критичари, бунтовници и носиоци промјена, студенти и млади гласно ћуте и гледају како да се улопе у накарадни систем.

Требамо само запитати шта би о својим нијемим насљедницима и њиховим тракама рекао мој земљак Владо Мијановић, познатији као Влада Револуција, један од вођа великих студентских протеста у Београду у љето 1968. године. Влада Револуција и мноштво студената су дуго времена робијали и били прогањани од стране режима, али је хиљаде студената и младих имало снаге и храбрости да устане против система, који је био далеко праведнији и бољи од данашњег, иако су тадашња УДБА и режим били неупоредиво снажнији од данашњег репресивног апарата. Неки су нажалост изгубили и главе али су зауставили „привредну реформу“ и натјерали моћног Тита да устукне и покрене промјене које су довеле до великог процвата 70-их у бившој Југославији.

Нажалост умјесто бунтовника, већина младих се данас претворили у слијепе поданике и послушнике, и можда је то и један од главних узрока што се налазимо у овако тешкој ситуацији и посрнулом друштву. 



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *