Стефан Драгичевић: Пропаст Демократске странке

Политика ДС данас је непрепознатљива.

Пише: Стефан Драгичевић

Странка је примила толико удараца за нешто више од годину дана (што од свог чланства који полако али сигурно напуштају брод који тоне, што због људи који пате од лидерства, тако и због нејасних циљева, недостатак политичког концепта, идеје…) да је јасно видљиво лутање и несналажење у опозицији.

Од некада моћне странке која је (једна од предводница ДОС-а) промијенила власт у Србији након 5. октобра 2000. године збацивањем Слободана Милошевића; која је владала Србијом 12 пуних година – данас она изгледа понижено и растурено од људи који су од ње навикли привилегије, позиције, скупе аутомобиле и остале благодати савременог друштва. Управо то је један од разлога зашто се ДС није снашла у опозицији након губитка избора 2012. године јер њена структура као и кадрови нису навикли бити опозиција.

Власт јесте сласна за интересну групу одређени временски период али кад та иста интересна група сиђе са власти тј. онда када је народ казни за сав криминал и лоше управљање државом то је болно чак у одређеним ситуацијама мучно за гледати како се се једна политичка организација урушава као кула од карата.

То је био случај са Демократском странком након пораза на предсједничким изборима Бориса Тадића кога је побједио оснивач и тадашњи предсједник Српске напредне странке Томислав Николић. Послије тог пораза и приклањање најбоље удаваче на политичкој сцени Србије СПС уз СНС настаје политички рат унутар ДС који је пријетио већ тада да разори све темеље ове политичке организације. Од оптужби Тадића да поједини Општински одбори ДС нису дали све од себе да поново придобије повјерење грађана до тога да су многи функционери Главног одбора критиковали Тадића и владу Мирка Цветковића за недовољно учињено када је у питању смањење незапослености, повећања страних инвестиција, побољшања пословног амбијента у Србији…

Није права капитулација ДС-а настала преласком у опозицију. Права капитулација настала је предајом челне позиције у странци Драгану Ђиласу чиме је Тадић потписао смртну пресуду Демократској странци. Питате се зашто? Они који редовно прате политичка дешавања у Србији сјетиће се да је Ђилас чим је преузео предсједничку позицију у ДС рекао „да бивши минстри који су сједили у Влади Мирка Цветковића, а који су након избора постали посланици у Народној скупштини Србије, требају да врате своје посланичке мандате странци“.

Како неко ко је био на листи ДС, па био он и министар који је лоше радио, треба да врати посланички мандат када га је народ изабрао да га представља у скупштини? То је исто као када 2000 људи гласа за појединца безобзира на његово име и презиме (дакле, народна воља), а онда предсједник странке каже да се врати мандат?! Па ко је предсједник странке да крши народну вољу?! Овдје је ријеч о томе да је народ изабрао свог представника, а послије да ли ће се исти делегирати у Владу тј. извршно тијело, то већ није домен ДС-а јер је и овако и онако у опозицији.

Заправо, Драган Ђилас је тим својим кобним „лидерским“ поступком хтио да себе одмах подигне као ауторитет у странци што је немогуће за такав мали временски период од када је он постао предсједник до његовог ултиматума бившим минстрима, а ондашњим посланицима ДС-а. Када су људи увидјели колико Ђилас пати од ауторитета, а и чињеницом да ДС није на власти и да нема могућност да оствари неку своју привилегију, почели су полако да напуштају странку.

То се одразило и на локалу гдје је у појединим мјестима ДС катастрофално прошао, губећи огроман број општина по Србији довело је до још вишег осипања кадрова и повјерења у странку. СНС је буквално помео ДС у скоро свим општинама гдје су се одржавали локални избори, а сви ми знамо да локал показује један дјелић народне воље у цијелој земљи. Ако се десе изборе у једној општини то и није неки знак промјена, али ако се десе промјене у 10-15 општина укључујући и београдски Вождовац онда то нешто говори.

ДС су напустили бројни активни чланови попут Душана Петровића који је до расписивања ванредних парламентарних избора имао свој посланички клуб у скупшини Србије које је формирао са још неколико појединаца бивших посланика ДС-а, Јелене Триван, Александра Шапића, Бориса Тадића, Миодрага Ракића, Снежане Маловић…Неки су у јеку предизборне кампање отишли из ДС-а; против појединих чланова странке воде се кривични поступци, за неке су подигнуте оптужнице у вези сумњивих радњи које миришу на огромни криминал.

Све у свему, процес у коме је видљиво да ДС није више стабилна политичка организација и која се бори са интерним проблемима. Драстичан пад рејтинга ће бити видљив 16. марта када ДС неће имати ни 11% подршке укупног бирачког тијела по посљедњим бројним истраживањима. У многим стварима се не слажем са Чедом Јовановићем, али када је недавно у „Политици“ рекао да је „Ђиласов ДС на кољенима“ не могу, а да не кажем да је Јовановић 90% у праву када тако нешто каже.

Чули смо бројне јавне наступе функционера ДС-а који су стално причали како у Србији ништа не ваља, како све пропада… прича углавном усмјерена ка једном циљу „што прије до ванредних парламентарних избора“. Па ево, сада имају ванредне парламентарне изборе имају оно што су тако жељно исчекивали. Колико су били искрени када су их тражили видјеће се када се добију резултати гласања. Ако ћемо реално, ово је најгори тренутак за Демократску странку да иде на изборе јер се налази у веома тешком стању који су проузроковани унутрашњим политичким турбуленцијама.