Улогуј се! Региструј се! Изгубљена лозинка?
Фронтал.рс Фронтал.рс Фронтал.рс Фронтал.рс

Анализе

13:47 Концептуала која се не пропушта: Јагњијада у Јагњилу08:06 Тражи фер услове: Шолца на аеродрому у Кини дочекао замјеник градоначелника08:03 Јер, као, нису у рату: Финска до даљњег оставља затворене копнене границе са Русијом08:01 Вучић: Људи из Требиња, моћи ће да користе Мостарски аеродром10:03 Истинско обећање - Трећи свјетски рат или иранска представа за свјетску јавност13:29 Противно Повељи УН: Нови покушај геноцидизације Срба Дачић назива отварањем Пандорине кутије13:20 Бореновић против пријема окупираног Косова* у Савјет Европе - сумрак суверенитета из УН15:36 Ле Монд пише: Макрон ће, као Наполеон, послати пјешадију на Русе15:29 Гаугазија, област у Молдавији, жели да буде дио руског банкарског Мира17:05 Након Хамаса, Израел поручује да је спреман за Хезболах

Стефан Драгичевић: Одблокирани Дерво и Јакоб

Послије толико година и мјесеци потрошених узалуд на постизање коначног рјешења око судске пресуде из Стразбура у случају Сејдић-Финци, бх политичари су у понедељак (1.10) коначно постигли веома важан напредак у овом предмету. Пише: Стефан Драгичевић НАПОМЕНА: Текст надовезан на анализу од 22.02.2013. коју можете прочитати ОВДЈЕ Дакле, дo 10. октобра релевантни политички субјекти на […]

петак, октобар 4, 2013 / 10:51

Послије толико година и мјесеци потрошених узалуд на постизање коначног рјешења око судске пресуде из Стразбура у случају Сејдић-Финци, бх политичари су у понедељак (1.10) коначно постигли веома важан напредак у овом предмету.

Пише: Стефан Драгичевић

НАПОМЕНА: Текст надовезан на анализу од 22.02.2013. коју можете прочитати ОВДЈЕ

Дакле, дo 10. октобра релевантни политички субјекти на нивоу БиХ ће у Бриселу коначно ставити тачку на политичку агонију звану Сејдић-Финци и на тај начин рјешити веома једноставно питање које се, да је било воље и жеље могло рјешити и много раније.

Оно што је новитет из недавног боравка бх лидера у Бриселу је то, да су се федерални политички субјекти опредјелили за директан избор члана Предсједништва. И то је напредак ако се узме у обзир да су „федералци“ у Брисел отишли као раштимовани оркестар, без икаквих предходно закључака, споразума и без јасних циљева.

С једне стране постојали су разговори и усмени договори између лидера СДА и ХДЗ-а Сулејмана Тихића и Драгана Човића око провођења пресуде са јасним рјешењима, док су с друге стране Лагумџијин СДП, Радончићев СББ и Рагужев ХДЗ 1990 били пасивни посматрачи тих разговора. Чак је Лагумџија оптужио Тихића и Човића да дјеле Федерацију по националним и етничким шавовима, а у чему његов СДП неће да учествује.

Стално се говори о томе да у Федерацији постоји фамозна „четворка“, али очигледно да некоме не иде добро математика и збир политичких субјеката који се налази на страни „федералних партнера“.

На тој страни нису четири већ пет политичких субјеката: СДП, СББ, СДА, ХДЗ, ХДЗ 1990. Дакле, петорка. Друго је то што неко дјели странке на владајуће и опозиционе на државном нивоу, мада је свима јасно да се без подршке СДА ово питање не може рјешити, јер је Тихићева партија кључна за верификацију у Дому народа и она с тога никако не може бити класична опозициона политичка партија.

Принципи који су коначно усвојени у Бриселу јасно дају путоказ ка дефинсању измјене устава по том основу: Сва три члана Предсједништва бираће се директно, један из Републике Српске и два из Федерације. Дакле и један и други и трећи кандидат излазе на изборе и боре се за подршку народа.

Сада је јасно да су разна асиметрична, полуасиметрична рјешењима око директног или индиректног бирања потпуно по страни, и да се долази надомак рјешења проблема.

Што се Републике Српске тиче, дакле СДС-а и СНСД-а, они су остали принципијелни политичком консензусу да се из Српске бира један члан Предсједништва директно, а подржали би било које рјешење о којем се договоре федерални политичари. Дакле, СДС и СНСД су када је ријеч о овом питању јасно ставили до знања свима какав је став Српске и указали да проблем није до њих већ до федералних политичких субјеката који се не могу договорити.

Треба имати на уму да у Представничком дому Срби могу максимално имати 14 посланика, што значи да око свих битних питања за Републику Српску мора постојати јак консензус, у овом случају СДС-а и СНСД-а. Не само око Сејдић-Финција, већ и око државне имовине, НАТО-а и механизме координације јер колико год неко говорио да постоји „позиција и опозиција“ то је на нивоу БиХ на танком леду. Зашто? Па зато што Бошњаци имају 24 посланика, а за већину, дакле за позтизање већине око неког закона или међународног уговора потребно је 22 посланика.

Филеов притисак

Притисак Штефана Филеа под пријетњом санкцијама БиХ уколико лидери политичких партија не постигну рјешење, је уродило плодом. БиХ је сем пријетње да ће бити избачена из Савјета Европе добила и још једну, а то је да ће јој се ускратити ИПА средства из фондова што би додатно отежало финансирање не само прегломазне админинстрације већ и инфраструктурних пројеката алоцираних на оба ентитета.

Пред очигледном изолацијом, а познато је да више од 50 одсто страног капитала у БиХ долази из земаља ЕУ, на самом састанку је било бити или не бити. И сами дефинисани принципи су велики помак, јер све што води ка рјешењу макар то било и тромо, битно је да се креће ка коначном циљу.

Остаје још да федерални политички субјекти усагласе како ће бирати чланове Предсједништва: 1. Пошто је Федерација једна изборна јединица, као што је уосталом и Република Српска, „федералци“ морају да формирају и два изборна подручја уколико не желе поново да се поставља хрватско питање и дискриминација хрватског бирачког тјела; ИЛИ 2. Да кантони имају предност при избору чланова Предсједништва (о чему су разговарали представници СДА и ХДЗ али без потписаног споразума).

6 принципа који су усаглашени у Бриселу:

1. Прихватање потребе да се хитно проведе пресуда тако што ће се осигурати да сваки грађанин БиХ има право да учествује у изборима за Предсједништво БиХ и Дом народа

2. Предсједништво БиХ састојаће се од три директно изабрана члана.

3. Два члана биће директно изабрана са територије Федерације према моделу који ће се усагласити, а један ће бити изабран директно са територије РС. ФБиХ и РС су по једна изборна јединица.

4. Грађани БиХ који су регистровани да гласају за Брчко дистрикт имаће право да гласају за члана Предсједништва БиХ или с територије РС или с територије ФБиХ у складу са законодавством које је на снази

5. Слажемо се да ћемо до 10. октобра договорити изборне моделе који ће задовољити легитимне захтјеве конститутивних народа и осталих уз пуно поштовање међународних стандарда. Модел избора два члана Предсједништва БиХ из ФБиХ кроз амандмане на Устав и Изборни закон треба уз додатак одлуке Суда у Стразбуру да спријече наметање изборних резултата било ком конститутивном народу или осталима.

6. Странке се слажу да финализују модалитете за успостављање ефективног и ефикасног механизма о питањима из области ЕУ кроз поштовање принципа укључивања на темељима овлашћења која су предвиђена у Уставу БиХ што ће бити представљено 10. октобра.

Пресуда у случају Сејдић-Финци показује да одређене међународне обавезе могу бити веома једноставне за тумачење и анализирање, али и веома компликоване са становишта њене имплементације. Посебно у БиХ гдје сваки проблем са државног и политичког нивоа чека озбиљну пријетњу од најважнијих финансијера, првенствено из ЕУ, који ову државу одржавају у животу.

0 КОМЕНТАРА

  2. front,

    људска права су универзална права, а Дерво Сејдић и Јакоб Финци су тужили БиХ Стразбуру управо зато што су им као МАЊИНИ у БиХ ускраћена права да се уопште кандидују за чланове Предсједништва БиХ. По садашњем систему, за чланове Предсједништва БиХ се могу кандидовати само представници из редова конститутивних народа (дакле Срби, муслимани и Хрвати).

    У садашњим околностима и лаику је јасно да нико из редова националних мањина не може постати члан Предсједништва БиХ, зато што је природно бирачко тјело бх политичке сцене сегрегацијски подјељено на (конститутивно, већинско) српско, муслиманско и хрватско.

    Ако хоћете да изгледате као држава, која је чланица УН онда морате да испуњавате међународне обавезе. А пресуда из Стразбура је обавезујућа међународна обавеза. Дакле, ради се о судској ПРЕСУДИ.

    Оно што БиХ разликује од других држава је то што је ово држава конститутивних народа који су тако дефинисани у Уставу, а све земље у нашем окружењу од Србије, Хрватске… су државе грађанског концепта. То значи да се у Србији за предсједника државе може кандидовати било ко (уопште то не мора да буде Србин).. дакле и Албанац из Прешевске долине, и муслиман из Санџака, и Мађар из Суботице. Но, врло ријетко се појављује кандидат друге етничке групе сем српске на предсједничким изборима у Србији, зато што тамо већину бирачког и националног корпуса чине Срби, што значи да ће предсједник сигурно бити Србин.

    Иста та права која уживају Албанци, Бошњаци, Хрвати, Румуни, Македонци, Црногорци у Србији – желе и представници националних мањина у БиХ. Њихово добијено право не значи да ће тим правом постићи одређени резултат у смислу побједе на изборима.

  3. Е, а да су се политички представници из Федерације договорили око индиректног начина бирања чланова Предсједништва (кроз Представнички Дом БиХ), хипотетички, могао би члан Предсједништва да постане особа која долази из редова националних мањина.
    Нпр. Завршили су се избори у БиХ, СДП уђе у власт, и он слободно може да предложи да члан Предсједништва буде, рецимо, Јакоб Финци, а ХДЗ Дерво Сејдић. И обојица уђу у Предсједништво. С том разликом што би Финци и Сејдић полагали рачун Представничком дому, а онај члан Предсједништва који је биран у Републици Српској (директно) он никоме не мора да сноси одговорност. Његов мандат је четири године и он одговара само народу који га је изабрао.

  5. Права осталих када је ријеч о пресуди Сејдић-Финци су ти заправо права националних мањина.
    С тим што је у закону о заштити националних мањина тачно наведено кога закон штити, Закон наводи да ће БиХ штитити положај, равноправност и права 17 националних мањина присутних у Босни и Херцеговини и то: Албанаца, Црногораца, Чеха, Италијана, Жидова, Мађара, Македонаца, Нијемаца, Пољака, Рома, Румуна, Руса, Русина, Словака, Словенаца, Турака и Украјинаца.

    Ово су дефинисане националне мањине које закон штити и којих има у БиХ.

    Свака држава у својим законима посједује по основу пописа становништва, колико кога има, и на тој основи дефинише заштиту њихових права. Не може се категорисати национална мањина са 2-3 људи, национална мањина је једна етничка и друштвена заједница која може да изниједри свог представника у Скупштини, дакле у законодавном тјелу.

  6. Примјера ради:

    Риза Хаљими – представник албанске националне мањине у Скупштини Србије.
    Мехо Омеровић – представник муслиманске мањине у Скупштини Србије.
    Балинт Пастор – представник мађарске мањине у Скупштини Србије.

    Они су дефинисани представници националних мањина у Србији.

  9. aleks,
    у преамбули Устава БиХ муслимани се дефинишу као Бошњаци. Устав Бошњаке познаје као конститутивни народ, а не муслимани.
    Вјерујем да си читао Устав, и да ти је било чудно што се не спомињу „муслимани“ јер су већина. Но, из највишег правног акта државе којег су потписали Мухамед Шаћирбеговић, Крешимир Зубак и Никола Кољевић, муслимани црпе легитимитет да се називају Бошњацима. Тај легитимитет се може промјенити једином промјеном Устава, али искључиво вољом и жељом Бошњака који данас у БиХ чине доминантну већину.

    front,
    кад ти неко каже да је Босанац или Херцеговац (националност) значи или да те зеза или да те магарчи не би ли ти испрао мозак убјеђивањем како је то исправно, па да се онда сви колективно у БиХ почнемо називати Босанцима тј. да нам то буде националност. Босанац није националност, никада у историји БиХ није постајала нација која се називала Босанцима.
    Они који се називају босанцима, немају никаква мањинска права у овој држави јер босанци нису нација. Они уопште нису дефинисани Уставом БиХ.
    Али зато Бошњаци (муслимани) постоје и то као конститутивни народ који има пуни легитимитет да се тако зове зато што су тако дефинисани највишим правним актом државе.

  12. Шифра остали-муслимани или босанци на попису неће проћи, зато што закон ове категорије „осталих“ не познаје. То нису никакве националне мањине.
    Људи који желе на тај начин да се изјашњавају очигледно имају проблем са разумјевањем свог идентитета и националног опредјељења.
    Пописивачи који раде на терену би о томе требали бити упознати , а посебна обавеза им је да неписмене и необразоване људе упуте ка јасном рјешењу, тј. како се могу изјаснити.

  13. popisivaci ne smiju sugerisati ljudima kako da se izjasne.. identitet je po definiciji, slika koju neko ima sam o sebi. imidz je slika koju drugi imaju o njemu.. problem koji drugi imaju sa percepcijom necijeg identiteta nije problem te/tih osoba vec problem onih drugih koji taj identitet ne uvazavaju, priznaju, omalovazavaju itd.. obicno se taj problem svodi na jednostavno objasnjenje – neznanje jer niko nikoga ne moze ugroziti „identitetom“… pravni poredak i zakonski definisane kategorije su nesto drugo..

  14. aleks,
    јасно. Но, када пописивач дође у кућу гдје људи не знају своју националност и етничку одредницу (необразовани; неписмени; стари људи из комунистичке епохе бивше Југославије), а има и таквих нарочито у сеоским подручјима и то не мали број, шта њему преостаје него да им каже како се могу изјаснити? Не мислим конкретно да каже „та и та националност“ већ да им пописивач наведе које националности постоје, од конститутивних народа до националних мањина, па да у томе свему они покушају да се пронађу. Не кажем да је то једноставан посао са таквим људима, али ту врсту проблема је требало рјешити прије него што је попис почео. Јер, ти људи како-год се они звали и презивали они морају бити пописани.
    Закон који је на снази о заштити националних мањина је усвојен 2003. са наслањањем на попис из 1991. године.

  15. da. imaju i kvadratici prazni da se upise sta god ko kaze… problem o kojem ti govoris je problem obrazovanja a ne „komunisticke epohe“.. jer da je problem te epohe onda bi i na ondasnjim popisima vecina bila komunisti ili jugosloveni a nije.. samo par procenata su bili takvih.. tako da ljudi vjerovatno znaju kako se osjecaju.. druga je stvar, kao sto rekoh, ono sto je „zakonom“ priznato.. i kako se to odrazava.. st je OK, takodje. jer je dogovoreno.

  16. Па баш тај проблем образовања је проблем ове државе. Зато што су неписменост, необразованост и непознавање елементарних ствари дубоко укоријењени у овом друштву.
    Видјећемо да ли знају како се осјећају када дођу резултати пописа, а нарочито када се буду извлачили проценти из укупног броја становништва.

    Пар процената или не – 1991. године у БиХ су се као Југословени изјаснили више од 242.000 људи или да будемо прецизни 242.682. Наравно да ту има удјела и мјешовитих бракова, али исто тако знам одређени број људи који су се сматрали искључиво као југословенима. Гледали су на изјашњавање „југословен“ као своју нацију.

  20. Замолио бих те да ми прослиједиш линк те структуре или да ме упутиш гдје је могу наћи, желим детаљно да је погледам и анализирам јер си навео да се ради о урбаним срединама, а нарочито „оних урбаних средина којих више нема“.

    Да, ради се око 6% од укупног броја становништва тада у БиХ који су се декларисали као Југословени.

  23. Важи, хвала за инфо погледаћу када будем имао времена.

    Зашто сам споменуо Југословене? Споменуо сам их из разлога што су комунисти на све начине покушавали да створе своју нацију, дакле вјештачку која није базирана на вјерским и националним осјећањима. Баш као што се данас жели урадити са босанцима, дакле пресликана ситуација из „велике“ у „малу Југославију“. Пропаганда која потенцира „босанце“ као идентитетску одредницу не смије доживјети успјех и не смије да дође до Представничког дома.
    Босанац, ако се већ спомиње, онда се може користити само за географску одредницу, а никако да се декларише са „осталима“ или да се покушава преко тог назива, кроз националне мањине, остваривати нека права. Њих закон не познаје.

  25. Нема то везе са политиком државе, већ са дјелом бошњачке вјерске и политичке елите који би најрадије и Србе и Бошњаке и Хрвате драге воље преименовали у једну вјештачку нацију – Босанце. Па, реис Церић док је био на функцији поглавара ИЗ се отворено залагао за босанску нацију. Он је иза себе сигурно оставио сљедбенике, а ове активисте из „1. марта“ је лако пребацити на тај колосјек.

  27. Stefane, slabo su te vidim učili istoriju u gimnaziji. 😀
    Bosanci danas jeste pokušaj stvaranja vještačke nacije, pokušaj dominacije Muslimana u ko fol građanskoj državi. Ali u prošlosti, nacija Bosanci su itekako postojali,pa sam Tvrtko Kotromanić je sebe i svoje stanovništvo naziva Bosancima, tačnije Srbima koji žive u Bosni. Koristio je izraz Bosanci da bi potvrdio svoju jurisdikciju nad teritorijom. Kada je krunisan u Mileševi, dodao je sebi ime Stefan B-) i proglasio se kraljem Srba, Bosne, Primorja i Humske zemlje.
    A do tada je bio samo BOSANSKI ban.

    Danas smo to što jesmo, Srbi, Hrvati i Muslimani(ovo Bošnjaci je opet glupost, pokušaj krađe djela istorije), ali istorijski posmatrano,
    mi smo svi Bosanci koji govore srpskim jezikom i upražnjavaju tri(tačnije dvije) religije.

  28. бориславе,
    из твог приложеног коментара, јасно је да си ти учио повијест, а не историју. 🙂
    за твоју информацију нисам ишао у гимназију већ у економску школу. Но, ја историју не изучавам зато што је сматрам својом обавезом, већ жељом да схватим тадашње процесе и дешавања који су условили неке догађаје.

    Сама твоја теза да су босанци постојали као нација у прошлости показује твоју неинформисаност.Прво размисли шта хоћеш да напишеш. Срби у БиХ до најезде Турака на Балкан који су чинили апсолутну већину, НИКАДА нису себе називали босанцима. Босанац може бити географска одредница али не може бити нација. Твртко Први Котроманић је становништво могао да назива и Богумилима, Илирима, Словенима, Србима… Зна се како краљеви и апсолутистички владари владају. Зашто је Котроманић био босански бан? Зато што је БиХ била друга српска држава и тада није било битно како ће се ко звати. Сви владари од средњовијековних држава су се називали државним именом које нема никакве везе са идентитетом и националним опредјељењем.
    То је исто као када би данас рекао за Тому Николића да је он србијански, а не српски предсједник.
    Стефан Косача и херцеговци се никада нису звали босанцима; регије Крајине, Посавине, Семберије, Романије – су били Срби који су причали српским, а не босанским језиком.

    Није спорно да се данас особа која долази из БиХ по географској одредници може назвати Босанац; али то је исто као када би Србина из Србије назвали – Србијанац. Срби су старосједиоци у БиХ и за њих нема потребе да се говори данас, да су они Босанци. Они су Срби. А да ли ће се они називати босансим Србима или само Србима то је већ друга ствар.

  29. Stefane, nisam učio povijest nego istoriju.

    Ali naša istorija ima rupa kao i svaka druga. Svaki novčić ima dvije strane. Da, Nikolić je srbijanski predsjednik, ali i srpski, jer su Srbi dominantno stanovništvo u Srbiji.
    Isto tako ja sam i Bosanac i Srbin.
    Ko su Austrijanci, državljani Austrije koji govore njemačkim jezikom.
    Ko su Švajcarci, italijanski,njemački,francuski narod… u jednoj državi, Švarcajskoj.
    Ono što ti je hoću reći jeste da je Bosanac=Srbin.
    I tu se ogleda težnja Bošnjaka(Muslimana) da nam to otmu.
    Pa na televiziji onaj nepismeni Sejfudin Tokić to izvrće.

    Mi smo strašno smješani, nosimo gene i Ilira i Slovena a bogami i Turaka, bez obzira na prezime i trenutno izjašnjavanje.
    Ti ako se osjećaš kao džedaj vitez, ti po nacionalnosti se možeš izjasniti kao džedaj vitez.
    Bosna je bila druga srpska država u istoriji. Kod nas je problem što je vjera=nacionalnost. Po tom šablonu, Englezi nisu Englezi, nego su to 4-5 naroda!

    A kad si se dohvatio Kosača, oni su jedno vrijeme priznavali papu kao svog poglavara da bi sačuvali državu od napada Ugara.
    Gledalo se kako da se sačuva vlast, metode nisu birane.
    To na primjer u našim školskim knjigama istorije neće naći, a istina je.

    Bosančica, pismo nastalo u Bosni, a kad pogledaš slova, na svakom drugom slovu je krst. Ali se zove BOSANČICA a ne SRPSKO PISMO.

    Naćemo se na basketu u Ešu pa ćemo prodiskutovati dublje.

    😉

  30. Halo drugovi. Srednjovjekovne države nemaju ništa sa nacijom. Srbin je narodno ime – ime naroda. Srpska nacija nastala je borbom za oslobođenje, oličena je I srpskim ustankom i kontinuitetom do stvaranja SHS što je bio vrhunac ujedinjenja. Vidi isto kod Njemačke, Italije itd. Bosna sada ne može da se konstituiše kao Austrija ili Švajcarska, jer je za to prekasno u smislu istorijskog toka. Raspadom Jugoslavije nastale su neke nacionalne države i neke kopilanske države, kopilanske zato što nemaju identitet, nemaju zajedničku narodnu volju itd.Nek’ nam je bog na pomoći!B-)

  31. бориславе (Субаша стари баскеташу),
    хрватска „повијест“ Твртка Првог Котроманића третира као босанског бана, а српска историја као српског за вријеме владавине Босном као другом српском државом, а касније га третира као српског краља. То је дакле када се прогласио краљем Срба, Босне… итд… Пошто се и националне историје разликују на овим просторима, контам да ниси узимао „туђу“ литературу. 🙂

    Што се тиче Томе Николића, немам ја ништа против да ти зовеш њега „србијанским“ предсједником јер не желим да се убјеђујем око исправности односно неисправности назива за највише функције у држави републичког карактера.
    Предсједник Николић је за мене српски предсједник, зато што је добио највеће повјерење српског националног бирачког тјела у Србији. Под националном одредницом Србин, и пошто је матична земља свих Срба у дијаспори – Србија, моје легитимно индивидуално право је да га назовем српским предсједником јер је он и мој предсједник самом чињеницом да га је мој народ изабрао на ту функцију.

    Такође, желим да ти кажем да се ти требаш осјећати како год ти желиш и мислиш да требаш то је твоје демократско право. Ако се ти осјећаш као босанац, ок, само би требао да знаш да је главна идеја донедавног поглавара Исламске заједнице у БиХ реиса Церића била стварање вјештачке босанске нације кроз утапање Срба, Бошњака и Хрвата у ту нову нацију. Они нама немају шта да отимају, јер они су у БиХ већина што значи да они желе да се ради по њиховом диктату, тј. да имају надлежност да раде шта хоће у овој држави. Ја се осјећам и изјашњавам као Србин и тако ћу се увијек изјашњавати. Да ли ће ме неко назвати Србин из Босне, или босански Србин апсолутно ми је свеједно, ријеч је о нијансама, али моја националност је Србин и ја припадам српском народу.

    Косаче признавали папу као свог вјерског/врховног поглавара? Кад су ти Угари дошли до Херцеговине Субаша?! Угарска никада није имала претензије на Херцеговину, а да је и имала морала је да сем Војводине (која је тада била њена територија) освоји цијелу подрињску и рашку област, дио Шумадије, цијелу Романију па да се доле полако спушта у Херцеговину. Угарска војска никада у историји није крочила на херцеговачко тло.

    Није проблем, баскет је лијек за све. 😀

  32. Слажем се да су Србијанац, Аустријанац, Швајцарац, Американац, Белгијанац,… географске одреднице грађанских држава које становници тих држава користе да би рекли одакле су. Но замка се крије у држављанству јер грађани наведених држава имају српско, белгијско, швајцарско,… држављанство. И свако као грађанин ових држава се може изјаснити на попису као припадник матичног народа, но националност је одређена државом у којој јесте. Е ту се крије замка грађанског концепта по моделу САД, Канаде или Француске! Они пропагирају нацију као врховну вриједност, а нација им је створена из више народа! И свако има право да гаји свој етнички идентитет, али је нација прије и изнад свега! Јак маркетинг, добра асимилација,економско благостање и одмах заборавите да су вам претке убијали, мучили, израбљивали и понижавали вијековима уназад; већина живи у садашњости! На срећу, БиХ није грађанска држава, што се може јасно уочити кроз Устав. О томе је већ било ријечи. Националним мањинама се мора дати право да учествују на изборима јер је то темељ демократског друштва. Проблем намјерно стварају они који желе промјену Устава уз снажне притиске САД и ЕУ јер је БиХ у овој форми њихов заједнички пројекат.

Оставите одговор