Стефан Драгичевић: Исполитизовано пребивалиште

Политизација закона о пребивалишту на нивоу БиХ попримила је неслућене размјере. Пише: Стефан Драгичевић Овим питањем се жели не само манипулисати и подгријавати политичка атмосфера у земљи, већ и то да "пребивалиште" постане главни инструмент за изборни инжењеринг за предстојеће опште изборе у октобру мјесецу, баш као што је послужио за локалне изборе прије двије […]

четвртак, мај 8, 2014 / 07:39

Политизација закона о пребивалишту на нивоу БиХ попримила је неслућене размјере.

Пише: Стефан Драгичевић

Овим питањем се жели не само манипулисати и подгријавати политичка атмосфера у земљи, већ и то да "пребивалиште" постане главни инструмент за изборни инжењеринг за предстојеће опште изборе у октобру мјесецу, баш као што је послужио за локалне изборе прије двије године. Јавност треба да зна да БиХ има надлежност за уређивање ове материје али због политичких размимоилажења три национална табора у Дому народа закон о пребивалишту и боравишту не може да ступи на снагу иако су му зелено свијетло дали како Савјет министара тако и Представнички дом Парламента БиХ.

Фиктивно пријављивање људи на адресе на којима не живе не само да није нормално већ није примјењиво нигдје у савременом свијету. Да ли постоји могућност да држављанин Француске пријави своје пребивалиште гдје је Ајфелов торањ? Или на Јелисејску палату или на било коју другу државну, вјерску, културну инстутицију? Наравно да не постоји и да није могуће.

Но, оно што није нормално у уређеним државама и системима могуће је у неуређеним земљама попут БиХ гдје уцјенама појединих невладиних организација закон који би се уређивао и транспарентно примјењивао на ту област, не може да прође парламентарну процедуру.

Прије двије године, пред изборе, имали смо масовно фиктивно пријављивање бирача на институцију попут ОХР-а, Предсједништва БиХ; на зграду општине и скупштине Сребреница; на кућу у којој стварно живи пет људи, а фиктивно се пријави на исту адресу двадесет и више људи, чак је и муфтија Муамер Зукорлић који је иначе из Санџака и држављанин је Србије гласао на локалним изборима фиктивно се пријавивши да живи у општини Сребреница. Дакле, ради се о чисто политичко обојеној манипулацији људима гдје је главни циљ да се изигра воља народа који стварно на том простору живи.

Како неко може причати да ако се усвоји закон о пребивалишту БиХ да ће се тиме прекројити могућност повратка у Републику Српску? Повратак и закон о пребивалишту су двије одвојене ствари, јер повратак избјеглих и расљених уређују ентитети унутар свог законодавства (Република Српска, Федерација и Брчко дистрикт), а закон о пребивалишту на нивоу БиХ уређује евиденцију и базу података. Држав, а нити закон о пребивалишту немају утицај на то колико ће ентитети и Брчко дистрикт из своје буџетске касе издвојити за обнову стамбених објеката и за свеукупан повратак становништва.

Таква изјава само показује колико је појединцима стало да утичу на дневну политику иако су и они сами свјесни да то што причају нема никакве логичке и правне основе.
Један овакав закон не само да спријечава манипулације око тога гдје људи живе; гдје бораве; већ рјешава и основно људско право – слободу кретања и нејасно је зашто федерално Сарајево не схвати да је овај закон виталан и суштински за сваку земљу па тако и БиХ. Проблематизовати нешто што треба да уведе ред је контрапродуктивно и баш због тога ће се многим појединцима и организацијама – политизација закона о пребивалишту обити о главу, кад-тад. Једнима на изборима, другима у послу, а трећима ће обесмислити рад тзв. невладиних организација попут 1. марта.

У Републици Српској је усвојена одлука Владе око вршења провјере тачности и истинитости података приликом пријаве пребивалишта. Нужност једне такве одлуке је неопходна за обављање свакодневних активности провјере и евидентирања становника, а управо како би се избјегло негативно искуство из 2012. године.

Иако су и позиција и опозиција око пребивалишта у Српској нашле заједнички језик, закон није поштеђен федералне критике као и критике појединих представника Бошњака у Вијећу народа Српске. Федералне странке су чак писале Инцку и многим страним званичницима да ставе ван снаге овај закон, а истовремено да се поништи одлука Владе око вршења провјере тачности и истинитости података приликом пријаве пребивалишта на територији Републике Српске. У критици предњачи СДА, тј. они који су главни кончничари у Дому народа око овог закона, а све под притиском коалиције 1. март.

Такође, не треба занемарити ни утицај Исламске вјерске заједнице која је имала јасан правац дјеловања око блокаде закона о пребивалишту у Дому народа.

То је једна парадоксална ситуација у којој су државне институције БиХ показале потпуну инертност по овом питању, док су Република Српска и Брчко дистрикт око пребивалишта само усвајали привремене одлуке док се сам закон не усвоји у Дому народа. До када ће те одлуке да важе је питање свих питања… јер, ако Уставни суд буде опет одлучивао, одлуку сигурно не требамо очекивати прије новембра-децембра мјесеца.

Суштински проблем

Суштински проблем око пребивалишта лежи у коалицији 1. март која условљава политичке партије у Федерацији како би бројним нерегуларностима створила могућност манипулације гласовима на изборима. Уколико би странке које подржавају 1. март биле компатибилне оне би максимално могле да освоје око 5 од укупно 14 мандата у Представничком дому БиХ из Републике Српске. То би значило потпуну деградацију и рушење ентитетског механизма заштите виталног националног интереса, а на које су се често позивали представници из Српске. Како би се то извело? Уколико би 1. март успио да региструје око 150.000 – 160.000 нових бирача, уз постојећих близу 70.000 тај план би се могао остварити, с тим да излазак српских бирача на изборе не пређе 50 посто.

С друге стране, ако би 1. март активирао и дијаспору у цијелу ову причу тј. ако би по њиховом налогу дипломатско-конзуларна представништва БиХ издавала фиктивне пријаве пребивалишта, а то све потврди ЦИК БиХ онда би то био веома озбиљан проблем гдје би било видљиво да систем и држава не постоје и не функционишу. На први поглед то изгледа немогуће, али ако српски представници остану пасивни као што су до сада увијек остајали по страни у иностранству, то би се могло десити.

На МУП-у Српске је огромна одговорност и само њиховим пуним и преданим радом овакве врсте малверзација се могу и морају спријечити. МУП не смије да буде усамљен јер иза њиховог рада треба да стоје све политичке партије, народ и наравно правда.

Све у свему избори нам се приближавају, позиције код свих остају на истом и веома је мала вјероватноћа да ће се у Дому народа до октобра мјесеца усвојити закон о пребивалишту и боравишту.

Ако се још узме у обзир да је Фахрудин Радончић смијењен са мјеста министра безбједности и да је СББ фактички изашао из већине – то значи да власт на ниву БиХ више и не постоји. Политички хаос на нивоу заједничких органа који траје још од 2010. године показује да људи нису спремни да налазе рјешења и да нису уопште у функцији грађана и народа које заступају. Они су само наставили да воде ово друштво у живо блато јер ниједна једина добра ствар није урађена у протеклих четири године мандата. Јасно се види да су то узалудно потрошене године; тј. године које нису ништа донијеле за опште добро већ само препуцавања и празне приче.



0 КОМЕНТАРА

  1. Све што је у домену теорије, а може угрозити Републику, треба да буде мотрено будним оком институција. Не мислим да је 1. март НВО који има моћ да креира политику странака из Федерације, прије мислим да симултано проводе исту политику. На крају крајева, многобројне западноевропске и америчке НВО су обучавале домаћи грађански сектор и подстицали га на акцију. Срби, нажалост, имају закржљао осјећај за ову врсту дјеловања јер су све Владе одреда биле слијепе и глуве за овај вид лобирања и промоцију интереса људи удружених око неке идеје. Дијелом и због сосптвеног страха од протеста због корупције и криминала који је постао толико снажан да се и не крије од јавности!!! И управо би наш НВО задужен за развој демократије требао водити конструктивну политику по овом питању и разним методама указивати јавном мијењу, високом представнику, охр -у, страним амбасадама и другим институцијама о нелогичностима у вези пребивалишта и његовим штетним посљедицама по систем.

Оставите одговор