Статус сјеверног Косова на столу политичког дијалога

Политички дијалог који ће Београд и Приштина од јесени водити упоредо са преговорима о техничким питањима, како се најављује, односи се прије свега на регулисање питања статуса сјевера Косова. Приштина је до сада више пута покушавала, чак и насилним путем, да интегрише сјевер у свој систем, али безуспјешно. Каква би била судбина Срба са сјевера […]

недеља, август 5, 2012 / 07:56

Политички дијалог који ће Београд и Приштина од јесени водити упоредо са преговорима о техничким питањима, како се најављује, односи се прије свега на регулисање питања статуса сјевера Косова.

Приштина је до сада више пута покушавала, чак и насилним путем, да интегрише сјевер у свој систем, али безуспјешно.

Каква би била судбина Срба са сјевера КиМ уколико би се оствариле ове идеје, да ли би њихово спровођење довело до масовног исељавања?

Уз опаску да се не може избећи разговор о северу Косова и да је решавање тог питања услов за стабилизацију не само у овом делу Космета него и на читавој територији покрајине, Горан Богдановић, бивши министар за КиМ, каже да баш због тога преговори треба да се подигну на виши ниво. Богдановић подсећа да су 2006. и 2007. године у преговорима са Приштином учествовали и чланови најужег државног руководства, а међу њима је, каже, био и он.

На питање шта би се дешавало у случају интеграције севера Косова, Богдановић каже да су људи решили да тамо опстану, али да и власт мора све да учини да до тога ипак не дође.

„Морамо све да учинимо да Приштина не интегрише север Косова. Тамо нису заживела ни приштинска документа ни таблице и очекујем да моји наследници наставе тако, да не дозволе да царина буде на Брњаку и Јарињу, да Срби узимају албанска документа и таблице”, истиче Богдановић.

Професор Факултета политичких наука Предраг Симић подсећа да су се Срби одавно изјаснили да неће да прихвате институције Приштине. „Они који имају паре већ имају станове по Србији и они би се иселили, а они што немају паре би остали и живели као и Срби јужно од Ибра и, вероватно, пришли Самосталној либералној странци. Међутим, ако би остали да живе тамо били би предмет малтретирања Албанаца”, оцењује Симић.

Он верује да би и под тим условима опстала нека врста „костура” српских институција, али и то не задуго. Оне би, како каже, просто одумирале јер би биле стално у колизији надлежности и интереса. Према његовим речима, инсталирање приштинских институција нанело би велики ударац новим властима у Србији јер би оне тиме практично одустале од онога што су говориле годинама.

„То би сигурно имало доста озбиљних последица. Сигурно не би одмах свих 70.000 Срба дошло у Србију, али ми се чини да би се барем њихова елита иселила и остали би само они људи који немају где. А они би били врло лак плен за приштинске власти”, сматра Симић.

Посланица Јединствене српске листе у косовској скупштини и директорка Дома здравља у Грачаници Рада Трајковић, која ради у систему Министарства здравља Републике Србије, за „Политику” наглашава да уколико се и постигне неки договор држава Србија мора да ради на томе да буде сачувана слобода Срба и да не осете свакодневни живот онако како га осећају Срби јужно од Ибра.

„Уколико дође до пуне интеграције севера у систем Приштине, озбиљна држава би требало да што више људи насели у општинама које се ослањају на централну Србију. Првенствено мислим на општине Лепосавић и Зубин Поток, јер су то општине од стратешког значаја не само за српски живаљ на северу и целом Косову и Метохији већ за државу Србију. Треба имати у виду да се воде деценијске битке око Копаоника, језера Газиводе, Комбината Трепча, које хоће да отму Албанци. Треба да постоје јаке институционалне везе са Србијом, првенствено мислим када је у питању здравство и просвета који су стуб за опстанак српског живља, али и црква треба да да свој допринос”, каже Рада Трајковић.

Председник општине Косовска Митровица Крстимир Пантић слаже се са нашом претходном саговорницом једино да званични Београд може да задржи Србе на овим просторима, али сигуран је и да најкасније за пет година ниједног Србина на северу Косова не би било.

„Приштина нема снаге да силом крене на север. То може да учини једино уз подршку међународне заједнице, а првенствено уз подршку Кфора. Сами Албанци не могу да контролишу север. Уколико се и деси нека насилна акција, као што је био покушај 25. јула прошле године, то ће открити право лице Кфора. Али, ја се искрено надам, да се то неће догодити, али и верујем у речи председника Николића који је приликом посете Великој Британији јасно казао да уколико Приштина силом интегрише север да ће то довести до егзодуса Срба, што је по међународној дефиницији геноцид. Верујем у оно што је рекао да ће на силу одговорити силом”, каже Пантић.

Шта се нуди сјеверу Косова

Према писању јучерашњег броја листа „Коха диторе” представници међународне заједнице припремају документ који се тиче политичког дијалога Београда и Приштине, у коме ће бити кораци које две стране треба да учине до краја године како би се нормализовала ситуација. Ти кораци, како истиче лист, који не предвиђају да Србија призна независност Косова су следећи:

•Косовска влада би гарантовала повећање броја посланика за српску заједницу у скупштини Косова

•Амнестија за становнике сјевера који су починили кривична дјела, нису плаћали рачуне за воду, струју и друге порезе

•Једно мјесто у савјету предсједника Косова за националне заједнице било би резервисано за представника Срба са сјевера



Оставите одговор