Станић: Реформа Фонда, акзице и одговорност

Министар здравља и социјалне заштите Републике Српске Слободан Станић поручио је да ће здравствени систем Српске функционисати и у будућности и истакао да у здравствене установе на прво мјесто треба ставити квалитет рада. Станић је истакао да је потребна реформа Фонда здравственог осигурања, као и увођење одређених акциза на алкохол и дуван, те на аутоодговорност. […]

уторак, мај 21, 2013 / 10:35

Министар здравља и социјалне заштите Републике Српске Слободан Станић поручио је да ће здравствени систем Српске функционисати и у будућности и истакао да у здравствене установе на прво мјесто треба ставити квалитет рада.

Станић је истакао да је потребна реформа Фонда здравственог осигурања, као и увођење одређених акциза на алкохол и дуван, те на аутоодговорност.
"Потребан је конструктиван рад свих здравствених установа и запослених у њима", рекао је Станић синоћ за РТРС.

Станић је подсјетио да је 2009. године дошло до "заравнавања" раста прихода у здравству, али да је настављен раст права корисника здравствених услуга, тако да је већ тада настао дебаланс између прихода и расхода.

Он је навео да су прошле године на рецепт издати лијекови у вриједности 73 милиона КМ, да је у Фонду здравственог осигурања за ту намјену планирано 56 милиона КМ, а та разлика пала је на терет здравствених установа.

Станић је најавио и да ће љекари специјалисти прописивати генеричке лијекове, а да ће се фармацеутске куће "морати борити на тржишту за те лијекове".

Вршилац дужности директора Фонда здравственог осигурања Српске Дарко Томаш истакао је да хитно треба бити ријешено питање обезбјеђења још једног стуба финансирања.

Он је истакао да 83 одсто прихода овог фонда долази од доприноса, које уплаћује само 35 одсто од укупног броја осигураника Фонда.

Томаш је рекао да је у Српској издвајање за здравство око 200 евра по глави становника и да је оно најниже у окружењу, те да просјечни допринос по запосленом износи 170 КМ, а по пензионеру 3,11 КМ.

Предсједник Струковног синдиката доктора медицине Миодраг Фемић рекао је да је све што се дешавало уназад пет година у здравственом систему говорило да ће довести до ситуације у којој се сада здравство налази.

Предсједник Гранског синдиката радника здравства Српске Миленко Гранулић поставио је питање одговорности свих оних који су довели здравство у садашњу тешку ситуацију.

Вршилац дужности директора бањалучког Клиничког центра Душко Рачић навео је да обавезе ове здравствене установе према добављачима износе око 50 милиона КМ, према радницима су обавезе веће од 13 милиона КМ, док је укупно задужење Клиничког центра 135 милиона КМ.

Директор болнице "Касиндо" Славко Ждрале упутио је позив да се сви потруде да ова установа "стане на ноге", додавши да је у току израда студије изводљивости за изградњу нове болнице у Источном Сарајеву.



0 КОМЕНТАРА

  1. Одличан Пресинг синоћ! Коначно да се јавно каже оно о чему овдје пишемо годинама. Сви губици и дубиозе су посљедице расипништа, недомаћинског управљања и пљачке. Чак се и водитељица Биља усудила питати да ли су сада ниже цијене 400 лијекова, јер се сада не краде. Поменула је и ријеч „мафија“. Ваљда су и у врху РТРС-а сконтали да крајем 1944. ваља размишљати о преласку у партизане. Али нико од гостију се не усуди да прозове на одговорност и изговори тешке ријечи типа криминал, мафија, пљачка, корупција. Кум је светиња. Очигледан је страх да се ствари назову правим именом.

    Ипак, сматрам да је јако добро да се коначно уводи ред у здравство и домаћинско пословање. Нови министар дјелује веома уљудно, не одаје утисак лопова, повукао је неколико добрих потеза и можда је једино суштинско освјежење и реална промјена у власти. Веома је битно задржати здравствене раднике да не напусте ове просторе. По свим стандардима, ми имамо мањак здравствених радника и квалитет услуге је упитан, ако нпр. конзилијум одлучује о обољелом од малигне болести, а да га и не види клинички, јер немају времена да прегледају велики број људи.

    Кад се нешто добро ради, нико нормалан неће то критиковати. Ови позитивни помаци су и одлична прилика да се покажен да ми не критикујемо ради критике, већ зато што се нешто лоше ради. Данас представници власти говоре оно што смо ми говорили прије неколико година. Исто тако ће бити и кад видимо леђа минстру Тегелтији, па саберемо сва издавања обвезница, трезорске записе и ММФ кредите. Дозовите се, док није касно! Ма касно је већ!

Оставите одговор