Шта се дешава, кад Србин ради свој посао у Сарајеву…

Марко Радоја се нашао на удару критика након што се у јавности појавила информација да је водитељима информативног програма овог јавног сервиса забранио да током информативних емисија 11. јула носе Цвијет Сребренице.

четвртак, јул 12, 2018 / 15:15

Радоја тврди да он никоме ништа није забранио и да је од синоћ добио стотине пријетњи смрћу због чега не смије ући у Сарајево, како каже, ни крив ни дужан.

За цијелу причу криви “параструктуре које владају БХРТ-ом”, а које га, према његовом мишљењу желе смакнути.

“БХРТ-ом владају параструктуре, то су људи који су ту годинама, који немају функцију, а који су јако добро повезани с осталим медијима, односно одговарају својим странкама. Ја сам први уредник информативног програма на БХРТ-у у историји који је дошао ван куће и ја сам аутоматски био на удару тих параструктура. Генерални директор је поставио Бењамина Бутковића за шефа пројеката и у својој одлуци каже сви уредници информативног програма одговарају искључиво Бутковићу, а према статуту БХРТ-а, ниједна одлука не може бити јача од одлуке легално изабраних уредника. Генерални директор је то урадио, како сам каже, да би обуздао уреднике. Циљ тих параструктура је мој одстрел, ја сам човјек који данас не смије прошетати Сарајевом, ни крив ни дужан”, тврди Радоја.

Наводи да су припреме за Сребреницу почеле мјесец и по прије 11. јула и да су сви капацитети информативног програма за то били искориштени, те да је свим новинарима и дописницима наредио да прате све што има везе са Сребреницом.

Подобни Радоја: Шта сам дочекао од свог Сарајева

“Нисам забранио ношење Цвијета Сребренице, само сам дао препоруку да га водитељи не носе, а сви наши новинари у живим укључењима су носили цвјетове и водитељи су користили цвјетове. Имамо кодекс ‘Књига понашања и упутстава за јавне сервисе’ које нама ради ББЦ, у том кодексу стоји да поготово новинари у БиХ, која има тешку историју и прошлост, несређену политику и институције, буду неутрални, јер знате да никада нисмо донијели одлуку који су то наши празници и који су дани када тугујемо. Ми чак ни дан када се обиљежава борба против сиде не носимо траке. Уочи Сребренице сам дао препоруку да сви носе цвјетове осим водитеља, у то су били укључени и генерални директор и сви остали, и они су мудро, а знајући да сам у праву и шта се може десити, све прешутјели и оставили мени одлуку. Директор је требао рећи хоће ли или неће носити, али сви су, бојећи се за одмазде, све препустили мени. Ноћ уочи Сребренице водитељима сам послао е-мејл гдје у којем сам препоручио да се цвијет не носи, не зато што не поштујем жртве геноцида, него зато што ћемо отворити Пандорину кутију. Ја сам први новинар који је 1997. године у РС рекао ријеч геноцид, тада се ни слово ‘г’ није смјело рећи, а камоли геноцид. Знате ли шта је то значило у то вријеме, добио сам отказ на РТРС-у због тога и једва сам живу главу извукао. И данас ја након свега од свог Сарајева, због неких лажи да сам сребреницомрзац, добијам позиве на линч и убиство”, казао је Радоја.

Истиче да новинари и водитељи своју почаст жртвама исказују својим радом, прилозима и јављањима уживо, што је било случај и са Сребреницом.

Донио сам препоруку јер су мјесец дана прије Сребренице почели стизати захтјеви за Братунац, 3.500 страдалих Срба, Јасеновац, Јадовно и друга мјеста. Ја сам све то одбијао управо не зато што не поштујем жртве, него знајући шта то може изазвати. Данас добијам захтјеве да водителљи вечерас одају почаст убијеним Србима у Братунцу, и шта ја да радим? Ми на други начин одајемо почаст. Но, параструктуре су искористиле тренутак због непостојања менаџмента, а нико ми није дао прилику да објасним зашто. Што се мене тиче, не да нисам против, него ћу ја носити цвијет, али отварамо Пандорину кутију јер имате сукобе гдје су Срби и Хрвати заједно учествовали, Хрватима је Олуја побједа, а Србима трагедија, и шта ћемо онда? Наша држава није ријешила те ствари, да јесте, знао бих шта да радим. Наша држава је недоречена. Ја не знам ко ће се мени данас извинити, а ја и даље не могу ући у Сарајево”, тврди директор Информативног програма БХРТ-а.

Истиче да ће Управни одбор овог јавног сервиса у понедјељак расправљати о овоме, али и о “великом расулу” у БХРТ-у.

“Овдје је генерални директор требао пресјећи и рећи како ћемо. Мени стално стижу захтјеви за Златиште 21., знате како је тежак тај случај, па данас за Братунац да шаљемо кола, а ми немамо кола и одмах ће бити није хтио пратити. Ја све вријеме питам шта ћемо, да се договоримо и сви шуте. Због тога сам рекао да од овог тренутка нећу да се потписујем јер су мени сви механизми избачени из руке јер Бутковић управља и колима и људима, одлуком директора он је изнад мене, зато ће Управни одбор о томе расправљати”, казао је Радоја.



5 КОМЕНТАРА

  1. Realno gledajući Bošnjaci muslimani prvo siluju sami sebe a zatim i sve nas Bosnom i Hercegovinom i kojekakvim nazovi zajedničkim institucijama i službama.
    Kada pogledaš da je Haris Silajdžić odbio ponudu milenijuma tačnije propast i nestanak Republike Srpske koji se zove Republika Srpska onda je jasno da kolektivno pate nas i sebe samo zbog imaginarne BiH.
    Zajednička vojska pojede bar 100 km auto puta godišnje.
    Veliko je pitanje koliko košta ova BHRT koja je obično smeće i leglo uhljeba.
    Gdje su silne agencije koje nemaju nikakvu svrhu.
    Kada bi Bošnjaci došli malo do pameti geografska Bosna i Hercegovina u svojim granicama bi bila pozlaćena.
    Narod bi 10 puta brže napredovao kada bi prestalo biti važno ko će prestavljati svoje stado u Sarajevu.
    Zar ovaj Marko Radoja nije dobio posao u „zajedničkom“ Sarajevu samo zato što Srbin mora doći po ključu.
    Mora biti samo živ od prvog do kraja mjeseca i eto plate sa BH nivo bez da je ikome odgovoran,bez da je napravio neki pozitivan učinak .
    Jednostavno naša kolektivna propast zove se Bosna i Hercegovina ovakva kakva je danas.
    Kome to treba,teledirigovani pajac iz Krajine?
    Dan po dan traćimo vrijeme,novac i energiju koja se nikada neće vratiti.
    Tri naroda,tri regije i biće zlatna zemlja u kojoj živimo.
    Dosta je jebanja u mozak,Radoja radi za mene kao Srbina pa ga kao mrze Bošnjaci.
    Marš u kukuruze.

  2. Све те будалетине и хероје из бошњачког народа треба привести па за здравље питати. Поред толико шовиниста, фашиста & данијела код Босанаца и Херцеговаца православне вјере, који су њихова категорија и с којима би ишли складно у пар, они нашли пријетити човјеку који је и прав и здрав и нормалан (осим што је помало геј, како се прича по чаршији, ал’ добро…), један кроз један, честит у послу и исправан у мишљењу. Магарци!

    1. Који босанци и херцеговци православне вјере?
      Па зато и нећемо ту и такву Босну и Херцеговину да нам одрешујете шта смо ми по националности.

      1. Ја могу водити разговор, дискусију, давати коментаре, постављати питања или нудити одговоре на два начина: људски и српски.
        Људски начин подразумијева сасвим озбиљно уважавање свих људских права (гарантоване свим људима без обзира на то ко су и шта су, по било којем основу а посебно питањима идентитета, и то без имало зајебанције).
        Српски начин (може то бити и „бошњачки“ или „хрватски“ или било који тако сличан националистички, шовинистички, фашистички начин…), опет, људска права своди на она права која ти српство, као врховна вриједност која све друго одређује и самјерава (напримјер шта је истина, шта је добро, шта је правда, ко си ти, а ко је онај, итд), одреди.
        А пошто тај, српски начин, представља логику „Фронтала“, његов битак и смисао, његов доминантни наратив којег се држе данијели и слични патетичари, онда ја настојим само да то испоштујем и да се уклопим у тај и такав наратив, у такав начин вредновања, вођења дискусије, итд.
        Мислим да ово што велим треба уважити као веома поштен став.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *