Двадесети извјештај Савбезу УН: Коначно отворено против наметања ОХР и САД

Јубиларни, 20. извјештај Владе Републике Српске Уједињеним народима, након десет година подношења, по сопственом свједочењу из увода, има два дијела. Први је редовни извјештај, док други дио носи наслов Субверзија дејтонског система и заузима највише простора.

субота, новембар 3, 2018 / 16:40

У првом дијелу је за јавност најзанимљивије упознавање међународне јавности са везама Шефика Џаферовића и одреда Ел муџахид, гдје се наводи да је он био само десетак метара удаљен, приликом одсијецања главе заробљеном Србину у Возући. О Жељку Комшићу су ставови већ познати и држи се страна Хрватима у овом сукобу унутар Ефбиха, формираног као ратна коалиција против Војске Републике Српске и државе коју је стварала.

Подсјећа се на Мостар, град без избора. На случај Сејдић-Финци, који Ефбих није провео. Борбу против тероризма. Позива се на одбацивање страног мјешања у изборни и друге процесе.

Влада Српске у свом Извјештају наступа и као тумач изборног резултата, закључујући да је то низ од 22 године непрекидних слободних и демократских избора.

Страна мјешалица за покретне транспортере

И у уводу предсједника Српске, али и у првом дијелу владиног извјештаја, истрајава се на потреби престанка страног мјешања у унутрашње прилике у Дејтонској БиХ, те се на концу позивају и све чланице „међународне заједнице“ да поправе односе, при чему је посебно истакнуто понашање Морин Кормак, америчког амбасадора у Сарајеву.

Иначе, Кормакова је подржавала и америчка администрација ће вјероватно наставити да подржава човјека који не само да је у стању изјавити ово што се цитира и у другом дијелу извјештаја, већ Бакир Алијин може себи допустити да употријеби синтагму „покретни транспортер“:

Направићемо ми и покретну хаубицу и већ је радимо, транспортер покретни, пушку смо већ направили и направићемо ону добру, тактичку, калибра 12.7, вишецјевне бацаче свих могућих калибара и сву могућу муницију за то и  дронове. Па ћемо бити као онај мали човјек који није крупан, али је љут и добро наоружан и нека свако добро размисли хоће ли га из чиста мира дирати. Никада се више неће догодити да нам неко закуца на врата, а да немамо чиме одговорити.

(цитат завршен)

Списак који леди крв у жилама

У другом дијелу, Субверзија дејтонског система, у облику прилога добијамо детаљне и дугачке спискове од 461 наметнутог закона и прописа, 111 наметнутих амандмана, 98 наметнутих именовања, те 249 случајева лица које су до 06.06.2009. године претрпиле санкције Високог представника, без одлуке надлежних судова замље чији су држављани.

То је, на најпластичнији начин, опис недемократског понашања инстутиције Високог представника. Уз још једно подсјећање: „најеклатантнији примјер продорног уплитања високог представника у Уставни суд је његова одлука из 2006. године – која је и даље на снази – којом је забрањен сваки поступак пред Уставним или било којим другим судом који  „на било који начин оспорава једну или више одлука високог представника“.

У циљу „успоставе мира и демократије“ институција Високог представника је давала себи за право да санкционише или смјењује легално и на демократским изборима изабране представнике и друге именоване органе власти. На овом списку је највећи број чланонова СДС или људи именованих за вријеме њихове власти. Најбитнији атаци на правни систем и демократију су насиље над предсједнком Српске и чланом Предсједништва БиХ, Николом Поплашеном и Мирком Шаровићем, те смјена и одузимање грађанских права начелнику Генералштаба Војске Републике Цвјетку Савићу. Све зато, јер нису жељели потписати све оно што им се потурало од стране Високих представника и њихових спонзора.

Одузимање личних докумената због крвног сродства!?

Најпоразније је што пред крај списка срећемо и Љиљану Зелен-Караџић и Соњу Караџић-Јовићевић, које су само из разлога што им је муж, односно отац, у бјегству од нелегално формираног суда за ратне злочине на простору бивше Југославије у Хагу – остале без личних докумената!

Без личних докумената не можете се учланити ни у библиотеку, а камоли да заснујете радни однос или тражите било каква права од државе. Што се тиче формално-правног система, без личне карте ви као да не постојите. Уколико сте Србин, имате мања права и од 3.000.000 миграната које је, исто тако без докумената, позвала на стан и храну Ангела Меркел.

Колективна је срамота свих тада пунољетних грађана Српске, што против оваквог насиља над нашим суграђанима нисмо никада устали, нити данас покушавамо да макар симболички остваримо правду. Од Поплашена, преко Старовлаха, до породице Караџић.

Ако за ништа друго, за ово кршење Повеље УН о правима човјека, они који су ту одлуку донијели (Вестендорп, Ешдаун, Лајчак) морају се наћи пред лицем правде, без обзира на фукцију коју данас обављају и исправан став о непризнавању Косова и Метохије за НАТО-нарко државицу са столицом у УН.

Још мало општенародног подсјећања

За цјелокупну јавност, најбитније је подсјетити се да дјеловањем амбасада земаља НАТО и њихових спонзорисаних политичких партија, у Мостару нема избора од 2008. године!!! Довољно је то, па ће и највећем НАТО или европолтрону бити све јасно, у смислу њихове жеље да помажу у успостави демократије и владавине права.

Демократије нема, а Високи представници су се потрудили да не буде ни правне државе. Више стотина полицијаца и судија је смијењено, неки од судија чак са доживотним мандатом, а да им прије смјене није омогућено ни саслушање. Логично је онда што, након 91 неизвршене одлуке тзв. Уставног суда БиХ, једини који су од стране тзв. Тужилаштва БиХ опужени за такав преступ, јесу четири члана Комисије за провођење Референдума о Дану Републике Српске.

У Извјештају се наводи и да су САД од 1995. дале преко 100 милиона долара медијима „што је вјероватно највећа америчка помоћ медијма у свијету по глави становника“. Даље се у извјештају каже: „Како је агенција USAID и сама признала, САД очекују да се овим средствима утиче на локалну политику, укључујући изборе.“.

Латиничењем против ОХР

У закључку, без обзира на то ко је све добијао новац од САД и на каквим позицијама се таква лица или организације данас налазе, битно је да је овакав један извјештај сачињен. Може служити као провјерен извор свим онима који се боре за права гарантована изворним Дејтонским споразумом и враћање отетих надлежности Српске. Наравно да сви старији од 30 година памте ко је ко некада био на политичкој сцени и ко је помагао Високим представницима да од Српске праве банана државу због својих фотеља. Но, у самом овом тексту, истрајавање на томе је контрапродуктивно.

Оно што је нама са Фронтал.СРБ битно, јесте начело које је изрекао вођа Комунистичке партије Кине Денг Сјаопинг, када је 1978. године започињао тржишне реформе, које су се косиле са додаташњим комунистичким тврдолинијаштвом: Није битно да ли је мачка црна или бијела, битно је да лови мишеве.

С тим у вези, морало нам је упасти у очин, као једином ћириличном порталу западно од Дрине, да се и у овом Извјештају и по правопису види да ће то бити тешко. Саопштење за штампу са сједнице Владе РС на којој је овај Извјештај усвојен, и у самом Извјештају обилује тзв. латиничењем. УСАИД смо издвојили узводно, а читав извјештај, има абецедне одјељке, умјесто азбучне. Што је први симптом успјеха културног геноцида, који се баш и описује кроз оних 100 милиона медијима и НВО сектору.

Треба се кренути од основе, дакле од самог себе и својих грешака, јер без признања и исправљања истих, ни на који начин неће бити могуће отјерати окупаторе оличене у ОХР и изборити се за свој суверенитет. Овај Извјештај рачунамо у такве послове.

Нека нам је свима заједно Бог на помоћи.



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *