Шта нам је донио бабо Ердоган?

Чланице ЕУ су са невјероватним жаром за једне ублехаше који мрсимуде о мањинским и људским правима, Реџепу забранили да држи предизборне скупове тамо гдје има Турака. Зато је он дошао у Сарајстан и мањак Турака надокнадио увозом.

недеља, мај 20, 2018 / 17:53

У сарајевској дворани "Зетра" данас је одржан конгрес Уније европских турских демократа и предизборном скупу турског предсједника. На овом скупу окупило се више хиљада присталица Ердогана које су стигле из више европских земаља.

Ердоган није штедио ЕУ која је Турску пред прошли вал "миграната" из правца ове земље – коначно издала. Свима је у Турској постало јасно да је прича о прикључењу евроазијске силе Евросојузу једна велика шарена лажа. Могуће да би се Турци и наставили варакати са Меркеловом и компанијом, да се није десио покушај државног удара. Ердоган је то мајсторски санирао и продужио даље.

Наводно је једино Путин позвао Ердогана од свих свјетских сила, укључујући и НАТО савезнике, да му каже како му се пуч спрема. Од тада је заоштрено и са САД и НАТО, због наоружавања Курда и заузимања дијелова Сирије, који су у непосредној интересној сфери Турске. То је испеглало међусобно и обарање руског авиона Су-24 и погибију једног члана посаде. Санкције ЕУ према Русији и минирање Јужног тока коме смо се ми радовали, преусмјерено је градњом Турског тока, те незапамћеном куповином руског оружја (противваздушни систем С-400) од стране једне чланице НАТО.

Но, без обзира на тренутно веома добре односе са Русијом, који ће можда чак до краја године донијети мир у Сирији, паралела Ердоган/Бакир – Путин/Додик, далеко је од тога да пије воде на терену.

Алијин аманет

Ердоган је на предизборном скупу у сарајевској "Зетри" опет поменуо да му је Алија Изетбеговић пред смрт "оставио завјет" и поручио му да се "побрине за ово подручје".

О томе каже: "Ми Босну никада нисмо сматрали другим простором и вођени том мишљу смо и данас и увијек ћемо бити уз БиХ. Европски простор за нас није ништа ново, ту су наши преци живјели 1.000 година. Након што се распало Османско царство ми смо се повукли на просторе Тракије, али смо увијек имали односе са Европом".

Очекивано, рекао да су европске државе, које се сматрају колијевком демократије, "пале на испиту, а да је БиХ показала да је демократска држава". Отишао је и корак даље, хвалећи и уздижући Дејтонско Франкештајнско Чудовиште до неслућених висина: "Ми смо данас у Сарајеву и овим чином је БиХ показала да је демократска држава. Народ БиХ је и овим потезом доказао да ће наше вишевјековно пријатељство и даље трајати.

Он је критиковао европске земље, истичући да показују непријатељство према Турској и да се такве ствари морају осујетити. Ердоган је позвао турску дијаспору да буде активна у политичком животу држава у којима живи.

Вежите заставе, али реците Ефбих умјесто БиХ и у реду је

Ердоган се понаша према БиХ, односно дијелу гдје се турско окупаторско наслијеђе сматра својим извориштем националног идентитета, много присније, пријатељскије, естрадније, па и са више интереса него, рецимо, гост у Анкари од прије неки дан – предсједник Србије Александар Вучић.

Ово је једини предизборни скуп Ердогана ван Турске, јер, рекосмо, њихово одржавање је забрањено у већини европских земаља. Проблем, осим аманета бабе Алије, представља што и његов син неће да Ердогану подастире Ефбих, већ ту непостојећу "цијелу БиХ", која је колико прекјуче пала у Салаковцу на мигрантском питању.

"Драго ми је видјети измијешане заставе БиХ и Турске. Дуго смо ми заједно и добро смо живјели и добро смо се борили заједно. Задњи пут на Чанакалеу /Битка на Галипољу/ Бошњаци су бранили Турску као своју домовину. Судбина нам је била слична", рекао је Изетбеговић.

Бакир никако да халали на мезару Братства и Јединства

Предсједник СДА Бакир Изетбеговић изразио је задовољство што данас у сарајевској "Зетри" види "заједно заставе БиХ и Турске".

Он је мишљења да су многи покушавали Турке и Бошњаке одвојити од њихове вјере, али да у томе нису успјели. Затим је мало запјевао о "агресији" и "одбрани": "Одбранили смо се само уз Божију интервенцију".

Све се то дешава у атмосфери гдје више хиљада окупљених узвикује "Алаху екбер" и пароле против Израела, па им мало фали да се сјете истих тих узвика при јуришању на линије које су бранили борци Војске Републике Српске.

То ће рећи да је у овом фолклорном заносу, Српској на међународном плану потребно мало Путина. Ни Медведеву у Бањој Луци нико не би гледао у зубе. Напротив.

Потурице и Мали Руси

Додик би, као и већина Српске, волио да види Путина. Па макар прво у Сарајеву, јер се зна да ће, као и руска делегација која је већ утабала пут, главни догађај бити у Бањој Луци. То што Путин још не долази да нас стави на свјетску мапу својих интересних зона, такође би требало да брине оне који су до јуче били за "Мапу пута БиХ у НАТО", а данас би да се окрећу према Русима. Барем док не прођу избори…

"Ердоган је велики државник једне велике земље, и све је то у реду до оног момента док не осјетимо да представници те земље покушавају да се на неки начин укључе у унутрашње односе у БиХ. То је оно мјесто гдје се треба зауставити и рећи да је то неприхватљиво", рекао је Додик за АТВ.

Поводом навода да је хиљаде људи дошло из земаља ЕУ да прате Ердоганову посјету БиХ, Додик је рекао да очекује да ће далеко више заинтересованих бити из Сарајева.

Једино опипљиво: Писмо намјере (о аутопуту Београд – Сарајево)

Министар комуникација и транспорта БиХ Исмир Јуско и министар саобраћаја, поморства и комуникација Турске Ахмет Арслан потписали су данас у Сарајеву писмо намјере о јачању и ширењу сарадње између ова два министарства у области саобраћаја и инфраструктуре.

Потписници су у документу навели да ће размотрити могућност сарадње на изградњи ауто-пута Сарајево-Београд путем заједничких координисаних активности и у сарадњи с надлежним тијелима у БиХ, те доћи до трасе кроз БиХ и дефинисати даље пројектне активности, смјер дјеловања и успоставити модалитете сарадње, посебно на реализацији пројекта ауто-пута Сарајево- Београд.

Јуско је након потписивања писма намјере нагласио да ће, као и до сада, даље активности по питању изградње модерне саобраћајнице и други пројекти бити реализовани у координацији, а сходно надлежностима са ентитетским институцијама.

Пријевремени парламентарни и предсједнички избори у Турској ће се одржати 24. јуна, па до тада има још простора за предизборна дешавања која би нас могла коштати мира и стабилности.

Можда, ипак, мало веће него на Неретви у Мостару, када играју фудбал Турска и Хрватска.



2 КОМЕНТАРА

  1. Сам предизборни митинг предсједника Турске у федералном Сарајеву је прилично необичан догађај, да не употријебим неку другу ријеч.
    Сам Ердоан рече да му је Алија оставио Босну у аманет (а како нас учи један велики српски поета „нико крупно ко Турчин не лаже“, мада опет и онај Алија бјеше мућак), па ко вели, што не би ту мало митинговао.
    А и тако у бошњачком корпусу, од Бакира па редом, за Ердоана кажу „наш предсједник“ , а некад и „наш султан“,
    Врло добро, но онда реците ко сте и шта сте, у Српској немамо с тим проблема, али и да знамо на чему смо.

    Додуше, мало је то шкакљиво. У СР БиХ 1991-е је живјело 1,9 милиона Муслимана, значи тада етничка, а не религиозна одредница.
    А онда је једно јутро 1993-е дунуло извјесном Алији, и рече „е од јутрос нисмо више Муслимани него Бошњаци“.
    И напрасно сви, свих 1,9 мил. Муслимана постадоше за трептај ока Бошњаци.
    Необично и мислећим људимо тешко објашњиво јесте, но то су процеси својствени потомцима конвертита.
    И ови људи, ти потомци преобраћеника из рода српског из неких тамо времена Османлија, су у сталном раскораку између оног што су били и оног чему кане, хтјели би да направе отклон од онога што некад бјеше, а и не могу, превише их је тај извор обликовао, и тако тумарају у својој потрази за идентитетом, саплићу се и преплићу, и лак плијен за разне але које роваре овим просторима укључујући и овог што је од Алије добио Босну у аманет.
    За*ебана ситуација.

  2. Šta uopšte nekoga u republici srpskoj interesuje događaj u Sarajevu?
    Proizvodnja vijesti sa samo jednim ciljem,da kod prosječnog Srbina izazove reakciju i mobiliše ga na odbranu „svete države Republike Srpske“ od arhineprijatelja Turčina koji je tu nadomak Srpske.
    Nadalje tu se otvara put i prostor da Rajko Vasić izasere svoje viđenje kao trbuhozborac režima.
    A opasnost za Republiku Srpsku je na sasvim drugoj strani. Opasnost predstavljaju oni koji vide nekakav rast u entitetu koji svaki dan potkopavaju isključivo Srbi u ime srpstva.
    Umjesto serviranja Erdogana ovih dana u javnosti se ćuti da se režim pojačao ni manje ni više nego lično Sadamom Huseinom lično.
    Republika Srpska postala je talac.
    Rajko o tome neće prozboriti ni jednu jedinu riječ.
    Toliko mržnje i nemilosrdnosti prema Srpskoj ne bi pokazao niti jedan okupator.
    Sa Sadamom Huseinom u srećnu budućnost, zajedno sa svim nakazama iz režimskog cirkusa.
    Ameriko pomozi!!!

Оставите одговор