Шта каже Кисинџер: Лакше је почети него завршити сукоб

После неуспјелог покушаја да се у Паризу успостави дијалог нове украјинске владе и Русије, а вјероватно случајном подударношћу само мало после вијести да ће на Криму бити организован референдум о присаједињењу Русији, секретар за штампу Бијеле куће објелоданио је садржај указа предсједника Барака Обаме којим се уводе прве америчке санкције против појединих актера кризе која […]

субота, март 8, 2014 / 01:43

После неуспјелог покушаја да се у Паризу успостави дијалог нове украјинске владе и Русије, а вјероватно случајном подударношћу само мало после вијести да ће на Криму бити организован референдум о присаједињењу Русији, секретар за штампу Бијеле куће објелоданио је садржај указа предсједника Барака Обаме којим се уводе прве америчке санкције против појединих актера кризе која је већ постала највећа конфронтација Русије и Запада од завршетка хладног рата.

У питању је већ најављено ограничавање америчких виза за неименоване личности које су „одговорне или суодговорне за пријетње суверенитету и територијалном интегритету Украјине”, али и за оне „чије активности подривају украјинске демократске процесе или институције”.

Са своје стране, Пентагон је објавио да, „излазећи у сусрет захтјевима источноевропских чланица НАТО”, појачава патролирање у ваздушном простору Балтика, слањем додатних шест борбених авиона Ф-15 и једног летећег танкера.

Стејт департмент је реаговао на занимљив начин, објављујући „утук на Путинов утук”: саопштење у којем се побијају десет чињеница које је предсједник Русије прије неки дан изнио као оправдање за слање војске на Крим. Централа америчке дипломатије при томе цитира Достојевског који је једном написао да формула по којој су „два плус два пет има своју привлачност”.

Међу кључним тачкама овог надгорњавања чињеницама (и њиховог тумачења) јесте и америчко виђење ко је прекршио договор који је потписан у Кијеву: развлашћени предсједник Виктор Јанукович или опозиција. По Стејт департменту, то је бивши предсједник, јер је одбио да у року од 24 сата на дневни ред парламента стави предвиђене законе који на снагу враћају Устав из 2004, да би затим побјегао, оставивши доста доказа о великој корупцији.

Са својим виђењем кризе и принципа на којима би могла да се расплете, огласио се и доајен америчке дипломатије Хенри Кисинџер, ауторским текстом у „Вашингтон посту”, у којем, подсјећајући на америчко искуство, упозорава да је сукобе много лакше започети него завршити. Он сматра да су за ескалацију кризе криви и Русија и Запад. „За Запад, демонизација Владимира Путина није политика, већ алиби за одсуство политике.”

„Путин је озбиљан стратег – на премисама руске историје – коме разумијевање америчких вриједности и психологије нису јача страна. Нити је то креаторима америчке политике разумијевање руске историје и психологије.”

Констатујући ово, Кисинџер предлаже четири принципа на основу којих би се стигло до расплета који би задовољио интересе свих страна.

Први је да Украјина мора да има право да слободно изабере своје економско и политичко повезивање, укључујући и оно са Европом.

Друго, Украјина не треба да постане чланица НАТО (што је Кисинџер први пут изниео још прије седам година).

Треће, Украјина би морала да има слободу да изабере владу у складу са израженом вољом свог народа, али би „мудри украјински лидери” потом требало да одаберу политику помирења између разних дијелова земље. На међународном плану, требало би да, као што то ради Финска, сарађује и са Истоком и са Западом, избјегавајући при томе „институционално непријатељство” према Русији.

Најзад, Кисинџер сматра да евентуално прикључење Крима Русији не би било у складу са постојећим међународним поретком, али би тај регион, уз одржавање украјинског суверенитета над њим, требало да ојача своју аутономију на изборима који би били одржани у присуству међународних посматрача. У том процесу требало би да буду отклоњене и све нејасноће око статуса Црноморске флоте у Севастопољу.

Ово рјешење би, по Кисинџеру, требало да буде прихватљиво свим странама у сукобу, уз „уравнотежено незадовољство”, умјесто неизводљивог „апсолутног задовољства”. У супротном, плутање према конфронтацији ће се убрзати.

Кисинџер најављује реформу Кине

Kисинџер: Путин је патриота и није антизападно расположен

Kисинџер за независну РС



Оставите одговор