Српски доктор и Нобелова награда за мир

Професор др Томислав Првуловић, који је славу стекао проучавајући заразне болести и помажући сиротињи у 50 земаља, предложен за Нобелову награду за мир Хоће ли се „српски Алберт Швајцер”, како су га прозвали амерички новинари, у другом покушају окитити нобеловским одличјем за мир? Професор др Томислав Првуловић, родом из села Језеро на обронцима Озрена, до […]

недеља, август 26, 2012 / 12:47

Професор др Томислав Првуловић, који је славу стекао проучавајући заразне болести и помажући сиротињи у 50 земаља, предложен за Нобелову награду за мир

Хоће ли се „српски Алберт Швајцер”, како су га прозвали амерички новинари, у другом покушају окитити нобеловским одличјем за мир?

Професор др Томислав Првуловић, родом из села Језеро на обронцима Озрена, до којег се „три сата пјешачи”, деценијама корача стопама чувеног алзашко-њемачког лекара, 1952. увршћеног међу славодобитнике Нобелове награде за мисионарски рад.

Чилог 76-годишњака, чврстог стиска и ведрог духа, прије четири године у надгорњавању за најугледније признање претекао је тек изабрани предсједник САД. У писму које је убрзо српско-америчком научнику стигло из Бијеле куће, Барак Обама је, поред осталог, написао да му је „мило што је један амерички стручњак био на листи и да то подиже углед земље”.

Иако већ дуго живи у граду Вест Оринџу (Њу Џерзи), у којем је својевремено радио славни Никола Тесла, никада се није одрекао српског пасоша. Недавно су му из Предсејдникове канцеларије телефоном поручили да ће га у новом надметању за Нобелову награду свим срцем подржати. Да ли ће тај свемоћни глас пресудити у октобру приликом одлучивања у Ослу?

Томислав Првуловић је студије медицине окончао 1961. у Београду, као један од првих десет, потом службовао у Грађевинском предузећу „Неимар”, Институту за медицину рада, доцније названом по директору Драгомиру Карајовићу, који га је запослио.

У Индији, у којој је осам година проучавао и лијечио обољеле од великих богиња, 1969. написао је на српском „Водич за тропске болести”, који су инострани амбасадори смјеста разграбили. Под измијењеним именом „Како се не разбољети од тропских болести”, лани је доспео у библиотеку Пентагона.

Кад је 1972. избила зараза великих богиња, вратио се у Југославију да помогне. Уз легендарног академика Косту Тодоровића, једини је из прве препознао с каквом се пошасти суочило становништво. У филму „Вариола вера”, који би напокон волио да погледа, приказали су га као лудог доктора који без страха улази у болесничке собе!

Богати животопис крцат је догодовштинама које нимало не заостају за узбудљивим филмским призорима или књишким описима. Срећно је преживио 15 пуцњава на ауто у којем се возио у седам различитих ратова. Са супругом Живком, економистом по образовању, која му је помагала као добровољац Уницефа, сељакао се из земље у земљу. Најчешће да збрињава тамошњу сирочад.

Док је боравио у Бурми, једног дана га је позвао кардинал Јозеф Томко из Конгрегације за јеванђелизацију народа да му у католичкој цркви у Рангуну уручи сребрну медаљу папе Јована Павла Другог.

– Али ја сам православац, нисам католик – узвратио сам на руском.

– Докторе, ви сте толико тога урадили да је Светом оцу мило.

Он вас позива да га посјетите.

До сусрета није дошло.

У међувремену је Томислав Првуловић, како сам каже, постао први и једини професор за биотероризам у САД! Американци су послије 11. септембра 2001. на прво мјесто истакли спречавање биолошког напада. Замислите да се припадник Ал Каиде, заражен великим богињама, несметано провоза њујоршком подземном жељезницом и успут неколико пута кихне? Речена зараза предњачи на списку биолошких оружја, испред еболе и куге. Са све три се до сада успјешно рвао, и као научник и као љекар, и због тога су га до прошле године, када се повукао да би одгајао петорицу унука, из цијелог свијета звали да их подучава.

Уколико му на јесен из норвешке престонице стигне чек, отприлике половину новца поклониће Клиничко-болничком центру Србије, половину сирочади у Србији. И нешто „Политикиној” амбуланти, у којој је провео извјесно вријеме као лекар.

Нико не сумња да ће испунити обећање.

Други пут заредом

Као у чувеној партизанској пјесми, професора др Томислава Првуловића су други пут заредом за нобеловско одличје предложиле установе из двије земље – Америке (Универзитет Северна Каролина, Амерички библиографски институт) и Енглеске (Универзитет Кембриџ, Међународни библиографски институт).

Уколико буде награђен, одлучио је да на крају поздравне бесједе пита: „За које је то заслуге Марти Ахтисари добио исто признање?”

Има два сина, Томија (водећи у свијету љекар за анестезиологију) и Александра (руководилац најбоље војне болнице у САД, иако цивилно лице), и пет унука: Стефана, Себастијана, Саву, Дилана и Луку.



0 КОМЕНТАРА

Оставите одговор