Српска: Депресија, анксиозност и алкохолизам не јењавају

У Републици Српској су посљедњих година у порасту депресија, анксиозни и са стресом повезани поремећаји, као и поремећаји везани за употребу психоактивних супстанци, укључујући и алкохол, рекла је Срни национални координатор за ментално здравље Биљана Лакић. Лакићева истиче да подаци Свјетске здравствене организације говоре да су ментални поремећаји на другом мјесту најчешћих болести у Европи, […]

среда, октобар 9, 2013 / 10:03

У Републици Српској су посљедњих година у порасту депресија, анксиозни и са стресом повезани поремећаји, као и поремећаји везани за употребу психоактивних супстанци, укључујући и алкохол, рекла је Срни национални координатор за ментално здравље Биљана Лакић.

Лакићева истиче да подаци Свјетске здравствене организације говоре да су ментални поремећаји на другом мјесту најчешћих болести у Европи, одмах иза кардиоваскуларних обољења.

"Сматра се да ће свака четврта особа у неком периоду живота бити погођена менталним проблемом или поремећајем. Најчешће оболијевају дјеца и млади људи, као и особе старијег животног доба“, рекла је Лакићева поводом 10. октобра – Свјетског дана менталног здравља.

Према њеним ријечима, под ризиком од менталних болести, нарочито депресије, налазе се обољели од хроничних болести, у првом реду кардио-васкуларних обољења, карцинома, дијабетеса и других.

Лакићева је нагласила да Република Српска и БиХ имају веома добро развијену мрежу служби за ментално здравље, а БиХ је водећа земља у југоисточној Европи по броју и развијености мреже центара за ментално здравље, који функционишу у више од 60 локалних заједница.

У Републици Српској су 2000. године била четири центра, 2006. их је било 12, а данас их има 28 и налазе се у саставу домова здравља.

"У тимовима су неуропсихијатри/психијатри, психолози, социјални радници, медицински техничари, дефектолози и логопеди, окупациони терапеути. Ту су и посебни тимови за превенцију и третман менталних поремећаја код дјеце и омладине и тимови за третман болести зависности“, навела је Лакићева.

Она је додала да у Српској има и 17 дневних центара за одрасле, дјецу и младе који имају сметње у физичком, менталном или чулном функционисању, а који су у надлежности социјалног сектора.

Лакићева је нагласила да се Свјетски дан менталног здравља ове године обиљежава под слоганом "Ментално здравље и старије особе“.

Према препорукама Свјетске здравствене организације, ментално-здравствени проблеми који погађају ову популацију препознати су као приоритетни у јавном здравству на глобалном нивоу.

"Свјетска популација прогресивно стари. Тренутно у свијету људи који имају 60 и више година има више од 800 милиона. Према процјенама, овај број ће се повећавати до двије милијарде у 2050. години и ускоро ће бити више старијих особа него дјеце“, рекла је Лакићева.

Она је напоменула да су најчешћи ментални поремећаји који се јављају код старијих особа депресије и деменције.

"Иако је већина наших служби у менталном здрављу до сада била углавном фокусирана на дијагностику и третман, све више је присутна свијест о важности промоције менталног здравља и превенције менталноздравствених проблема и поремећаја“, објаснила је Лакићева.

Превенција, према њеним ријечима, треба да се заснива на умањењу фактора који су ризични по ментално здравље, међу којима су сиромаштво, незапосленост, пушење, злоупотреба алкохола и дрога, насиље, физичка неактивност и други.

"На нивоу породичног система важна је породична хармонија, сигурна и стабилна породица, снажне породичне норме и моралност, подјела одговорности унутар породице", рекла је Лакићева.



Оставите одговор